Блог

Шри Ланка у пет слика

Борислав Тадић, Бон

Током недавног боравка на „бисеру индијског океана“, по многочему сам се осјећао као „код куће“. Ево и зашто.

Мултикултуралност и туробна прошлост

Азијска земља са 22 милиона становника је дом неколико нација и конфесија: три четвртине популације чине Синхалеси/будисти, 15% Тамили/хиндуси, а преосталих 10% дијеле локални муслимани и хришћани. Тридесетогодишњи грађански рат, окончан поразом „тамилских тигрова“ 2002. године, је нажалост дуго био прва асоцијација на ову земљу. Конфликта више нема, али се у земљи од нивоа парламента до локалне кафане и даље воде расправе на теме попут: (1) ко је аутохтони народ, ко је досељен, а ко је и када промијенио вјеру (2) ко је почео рат, ко је за њега крив и због чијих савезника је трајао дуго (3) да ли је једино одрживо рјешење независност тамилског дијела или снажна централизација из синхалесе Коломба (4) која група је примарни потенцијални извор политички/религијски мотивисаног тероризма. А ту су и тројезичне табле.

Изборна атмосфера

Као и на Балкану, избори су чести. У августу је држава била обљепљена јефтиним плакатима, а гласни митинзи су одржавани у бројним мјестима кроз које сам путовао. На парламентарним изборима је побиједила десна коалиција Уједињени национални фронт за добру управу, али се предност над лијевом Уједињеном народном слободном алијансом смањила на свега пар процената. Однос локалног становништва према изборима је посебно занимљив. Избори су имали „само“ 4 погинула за посљедицу, што је својеврстан рекорд у овој деценији, имајући у виду 700 хапшења и 1500 инцидената пријављених изборној комисији само у августу. Но, док се на Балкану биљежи све нижа излазност, и поред бесперспективности, корупције, међуетничких тензија и сиромаштва, излазност Шриланканаца на изборе је високих 78%. Истински фасцинира да, због обавезе гласања у мјесту рођења, људи путују стотинама километара и улажу 2-3 дана само да би покушали утицати на судбину земље.

Хаотичан саобраћај

Земља посједује донекле функционалну жељезничку мрежу из колонијалних времена.  Возови су прилично пуни, екстремно дрмусави, благо неудобни и напредују просјечном брзином од тек тридесетак километара на сат. Улицама пак доминирају старији модели Тата аутобуса, мањи аутомобили махом из Југоисточне Азије, те омиљени јефтини троточкашки мотори звани туктук. Потоњи је и најчешће превозно средство, јер су бицикли ријетки, а таксији прескупи за локални џеп. Чест призор је ситуација у којој аутомобил при великој брзини на уском путу претиче туктук, а аутобус тај исти аутомобил и пролази на педаљ од пјешака и возила из супротног смјера. Вјероватно зато неки туристи тврде да су поједини Шриланканци су значајно бржи на путу, него на послу.

Прекрасна природа и културна добра

Чак осам UNESCO културних добара и 22 национална парка су фасцинантан број за земљу површине 65 хиљада квадратних километара. Од средњовјековних палата и храмова у „културном троуглу“, преко непрегледних чајних плантажа у централним регионима, џунгле и савана пуних ендемских врста до пјесковитих плажа у романтичном Галлеу или хипстерском заливу Аругам – сви ови елементи чине импресивну туристичку понуду. Иако оваква различитост краси и наш дио Европе, о мишљењу туриста (израженом на социјалним мрежама и сајтовима попут tripadvisor.com) се у овој земљи, због важности туризма за привреду, води далеко више рачуна. Само ријетки желе да „умрљају“ слику домаћина и изгубе ионако скромне приходе од туриста, па и најмањи ресторани и смјештаји итекако воде рачуна о љубазности и оном што планирате оставити у „књизи утисака“. На мене, једини негативан утисак оставило је смеће; његова количина на улицама, али и у шумама, плантажама и воденим површинама је забрињавајућа. Ионако упитне услуге одвоза смећа довољно компликује мали број депонија и контејнера, те непостојање навике мјештана да се оно тамо баца.

Разноврсност музичке понуде

И још ријеч-двије о музици. У срединама гдје има туриста, уз локалне звуке који су вјероватно инспирисали и понеког етно/фолк извођача са наших простора, ријетко се могу чути стране рок или поп нумере. Доминира квалитетан techno, trance и lounge, довољно добар да се човјек запита да ли је у неком селу у планинама Шри Ланке или клубу високе класе у Лондону. Културни „highlight“ Сри Ланке је засигурно Есала Перахера, централни будистички фестивал који се одржава у старој пријестолници Кандyју. Попут карневала у Рију или Келну, на улицама су десетине хиљада мјештана и туриста, а поворка која се одржава током 10 дана љета укључује вишесатне поворке бубњара, акробата и богато украшених слонова кроз идилични град на језеру. Доживљај ове магичне атмосфере заслужује да буде завршница кратке фото-екскурзије кроз занимљиву земљу у развоју која је, како видимо, не толико различита од земаља нашег региона.

Аутор води стратешке пројекте при управи једне од највећих свјетских компанија