Блог

Мали свијет или шест степени раздвајања

Борислав Тадић

Ти познајеш Ангелу Меркел, Паола Коеља и Новака Ђоковића. Ако не лично, онда познаник твог пријатеља познаје блиског пријатеља те особе - ланац од највише шест особа.Феномен „малог свијета“ је присутан у доменима попут друштвених мрежа, инфектологије и производње.

„Мали свијет“ или „шест степени раздвајања“ је теза да сваку особу на свијету можеш досећи кратким ланцем друштвених познанстава. Двије наизглед неповезане особе које рецимо чекају исти аутобус на станици, улазећи у спонтани разговор, често утврде да имају заједничке пријатеље. Пионир ове идеје је мађарски аутор Frigyes Karinthy, који је у својој краткој причи „Ланац“[1] из 1929. године увео идеју о друштвеним мрежама. Ликови његове приче су измислили сљедећу опкладу: да се било којег произвољног Земљанина (од 1,5 милијарди тада) може контактирати кроз највише шест особа, од којих једна лично познаје особе које учествују у опклади.

Познати социјални психолог Stanley Milgram  пренио је овај експеримент 1967. године из белетристике у научни пројект[2]. Прво је изабрао волонтере у географски удаљеним градовима САД као почетне тачке његове коресподенције. Затим им је послао 296 писама са упутама и питао да ли познају циљну особу у Бостону на бази првог имена. Ако то није био случај, онда је замолио учесника да писмо прослиједи особи из свог круга која би највјероватније могла познавати циљну особу. У 232 случаја писма нису испоручена, јер су људи у чуђењу одбијали да писма шаљу даље. Али код 64 писма која су испоручена до циљне особе, писмо је у просјеку прешло просјечно 5-6 тачака (минимум је био 2, а максимум 12). Његов закључак: било које двије особе у САД раздваја ланац од максимално 5 особа.

Прву “електронску” верзију пројекта извели су крајем деведесетих стручњаци са њујоршког Колумбија универзитета[3]. Они су покренули платформу на којој је свако могао започети нови е-mail ланац до једне од 19 циљних особа. 48.000 добровољних пошиљалаца из 157 земаља су опет потврдили просјечну дужину пута поруке од 5-6 тачака. Квалитет резултата оба експеримента смањио је субјективан избор наредне карике у ланцу, те чињеница да „у игри“ нису биле статистички нерелавантне заједнице попут изолованих племена из Амазонске џунгле. Након што је сајт после истраживања  експеримента угашен, копија која и данас функционише је покренута на toastq.com.

Да би уклонили субјективну компоненту одлучивања учесника, те повећали узорак и фактор случајности, Мајкрософтови истраживачи[4] су 2007. године провели сопствено истраживање. Након провјере 30 милијарди е-mailova особа из 180 земаља, потврдили су теорију о 6,6 степени раздвајања. Ипак, најрелевантнија нова истраживања долазе из компанија Twitter и Facebook, које заправо и „живе“ на моделима малог свијета. Они су заслужни за нови ниво успостављања и видљивости веза између пријатеља, студената и пословних људи. Студија[5] која је 2010. године истраживала преко 5 милијарди релација на Тwitteru утврдила је 4,7 као просјечну дистанцу. Facebook је 2011. године имао 721 милиона корисника са 69 милијарди „пријатељстава“, а просјечна удаљеност коју су израчунали Универзитет у Милану и њујоршки Cornell је такође износила 4,7 особа[6]. Пословни сервиси попут LinkedIn и Xing  чак током претраге приказују удаљеност од особе коју тражиш. Пријавом на ове сервисе, одмах си на „клик“ од милиона људи: дан након пријаве на један такав сервис 2009. године аутор текста је само преко 7 директних познаника, имао 2.731 контаката другог и невјероватних 268.930 контаката трећег степена.

Примјена феномена малог свијета се све интензивније истражује. Неуронске мреже врста од Caenorhabditis elegans  црва до човјека показали су валидност феномена. Неке особе које могу драматично убрзати пренос заразних болести попут САРС-а лакше је идентификовати пратећи ланац уназад преко наизглед неповезаних особа. Феномен је према неким ауторима чак заслужан за успон појединих бестселера који су имали тешке почетке, попут Хари Потера. Уз то, користи се за истраживање трајања епилептичних напада или драматичне испаде електроенергетских система и њихове посљедице. У Хонди су феномен испробали на интерпретацији каузалних ланаца у производњи и открили да је пут од покварене роботске руке у једној фабрици до ненаспаваног возача виљушкара у другој удаљеној фабрици краћа него што се мислило. Феномен налази примјену у истраживању злочина – нпр. дјевојка твог друга из школске клупе живјела је са цимерицом која је на Интерполовој потјерници.

Наравно, феномен је предмет интересовања бројних аутора у домену поп-културе. О њему су писали Duncan J. Watts[7], Albert-László Barabási[8] и Mark Buchanan[9]. John Guare  је 1990. објавио свој познати позоришни комад „Шест степени раздвајања“. По представи је 1998. године снимљен филм са Вил Смитом, а тема је и филма „Бабел“ са Бред Питом из 2006. године, те бројних документараца. Серија „Six Degrees“ из 2006., те поједине епизоде серија  „Lost“, „Prince of Bel Air“ i „Mad About You“ употријебили су исту идеју. Феномену су пјесме посветили бендови попут No Doubt и The Script.  Пјесма „Der Kommissar“ аустријског бенда Falco је сама потврдила феномен, бивајући искориштена од стране 6 неповезаних бендова различитих праваца у три деценије. Глумац Кевин Бејкон је чак добио стону игру са његовим именом у којој је циљ било утврдити дужину ланца од случајно „извученог“ глумца до Кевина Бејкона. Нпр. Моника Белучи има „бејконов број 2“ јер је глумила са Деметријем Горитсасом у филму „Whistleblower“, а он је опет био са Бејконом у „X Men: First Class“ (ова игра је бесплатно доступна на oracleofbacon.org  и за базу користи ИМДБ). Задобијену популарност глумац је искористио за покретање хуманитарне организације sixdegrees.org.

Сазнање да нас само неколико посредника дијели од било које особе на планети може коријенски утицати на наш живот. Аутора просто фасцинира чињеница да га идеје било којег Земљанина могу досећи преко мање карика ланца од прстију једне руке. Феномен малог свијета само је потврдио оно што су родитељи увијек говорили: „Пази како се понашаш вани, увијек те неко зна“.

Аутор води стратешке пројекте при управи једне од највећих свјетских компанија

[1] engleski tekst na djjr-courses.wdfiles.com/local--files/soc180%3Akarinthy-chain-links/Karinthy-Chain-Links_1929.pdf

[2] uporedi: S. Miligram: The small world problem

[3] uporedi: D. Watts, S. Strogatz: Collective dynamics of small-world networks

[4] uporedi: J. Leskovec, E. Horvitz: Worldwide Buzz: Planetary-Scale Views on an Instant-Messaging Network

[5] uporedi: A. Cheng: Six Degrees of Separation, Twitter Style

[6] uporedi: L. Backstrom, P. Boldi, M. Rosa, J. Ugander, S. Vigna: Four Degrees of Separation

[7] ISBN-13: 978-0393325423

[8] ISBN-13: 978-0452284395

[9] ISBN-13: 978-0393324426