Pretraga
Pronađite nas na
 

Пошаљи пријатељу

Блог

Тржиште мушко-женских односа

Гордана Ласковић

Уколико термин емотивна веза сведемо под низ других термина они би гласили лојалност, пријатељство, поштовање, љубав, секс, посвећеност, истрајност, борба, али с обзиром на чињеницу да ништа у животу није једноставно, па чак ни емотивни односи, одлучила сам да јој приђем из другачијег угла и да одговорим на питање над питањима Зашто везе не опстају и зашто их је тако мало? Шта се то променило?

,,Будимо реални – Ни један однос – било да се ради о емотивном односу мушкарца и жене, пријатељству, пословном односу –  не почива на духовним вредностима. Ми у све те односе улазимо искљиво из личне користи или добити јер у супротном нема смисла градити их.” Делимично ћу се сложити са претходном изјавом коју сам имала прилике да чујем од једног познаника. Постали смо егоистични, себични и саможиви,  и делимично се слажем да се односи граде ,,ти ћеш мени, али ја теби како ми се ћефне”, али се по вокацији не слажем да је то исправна и простим језиком речено ,,нормална” актуелизација ствари зато што је онда реч о несталним, нестабилним и у крајњу руку себичним односима, а себични односи немају позитиван исход.

Односи су најпре размена емоција, ставова, речи, савета било да говоримо о емотивним или пријатељским. Чак је и секс једна врста размена, поред осталог, размена енергија.

Па, шта се то променило и зашто емотивне везе не постоје?
Времена су се променила, а са њима моралне и духовне вредности, схватања и критеријуми које примењујемо на све напоменуте односе, пре свега емотивно партнерске.
До пре свегатридесетак година се женска вредност очитвала у ,,једноставним стварима” – Колико је добра домаћица, каква је њена васпитна улога када су деца у питању, да ли је њена посвећност мужу на задовољавајућем нивоу. С друге стране је мушкарац чије су се вредности очитавале у његовој способности да зарађује и издржава породицу.

А како је данас?
Жене су се еманциповале и успеле су да се позиционирају на високе пословне лествице, довољно зарађују и није им неопходан мушакарац чија ће доминантна улога бити у финансијском издржавању жене. Неке жене се данас свесно посвећују само каријери и одлучују се на живот без деце, а поједине чак и на живот без секундарне породице. Мушкарци су такође еволуирали па тако учествују у кућним пословима, посвећени су деци подједнако колико и мајка, а има и оних који спремају феноменалнаребарца. 
Дакле, закључак је да су се времена променила, а са њима и ствари које вреднујемо, ценимо и потражујемо. Али није овде крај, а тамо где није крај почиње интернет.


Посредством глобалне мреже информација нам се мењају перспективе и отварају (али и затварају) могућности. Имамо увиде у животе других људи и тако се упознајемо сами са собом и сазнајемо шта све можемо да будемо и ми. А шта то можемо да будемо ми, шта нам то диктира глобална мрежа информација? ГМИ захтева од жене да буде лепа, привлачна, укалупљена. Никада се у историји човечанства није толико инсистирало на физичком моменту као данас, чак ни у доба Ренесансе и Барока. Отуда и не чуди галопирајући раст пластичне хирургије, модне и козметичке индустрије. На пример Kylie Cosmetics –Her makeup company, which Forbes now values at $900 million.(https://www.cnbc.com/2019/03/05/forbes-kylie-jenner-is-the-worlds-youngest-self-made-billionaire.html) Дакле, захваљујући ГМИ мушкарац као визуелно биће данас има јасну слику како би жена требало да изгледа, како може да изгледа и напослетку како мора да изгледа, али се исто тако никада у човечанству није више очекивало од мушкарца да буде успешан и високо котиран у пословом свету.

Какво је онда тржиште мушко – женских односа данас?
Пре свега да би оно постојало мора да постоји већ поменута размена односно реципроцитет. (Напомињем да ћу у наредним пасусима генерализовати и да сам свесна да свако од нас има специфичне услове и потребе које ”тражи” у свом потенцијалном парнеру/парнерки , и под ,,тражи” не мислим на списак који носи у свом џепу.)
Размена би изгледала отприлике овако: Мушкарац жели секс, жена жели заједницу и посвећен однос. Да би мушкарац добио секс он мора да га ”тражи” од жене – да би жена могла да живи у заједници са мушкарцем мора да је оснује са њим – мушакарац је ”чувар” заједнице и обезбеђује је – жена пружа секс и на тај начин обезбеђује мушкарца. Реципроцитет!
Врло је једноставно, али је важно рећи да обе стране имају своју цену. Цену креира овај што нуди и поприлично је индивидуална ствар. Да банализујем: да би ти од мене добио секс мораћеш да испуниш одређене ствари након којих можемо да будемо заједно. Мушакарац би на пример могао да каже следеће: Да бих те оженио и да бисмо уопште створили заједницу ти мораш да испуњаваш следеће ствари…
И управо од тих ,,ствари” које неко тражи зависи вредност, али и цена.
На овом, као и на сваком другом тржишту постоји такмичење. Када је реч о тржишту мушко – женских односа такмичење се одвија у истим категоријама – жена са женама, мушкарац са мушкарцима. Жена себе може да вреднује веома високо, свесна својих квалитета (нпр. лепа, образована, васпитана, успешна) и да не пристаје брзо и лако на сексуалне односе. Тржиште ће временом показати да ли њена цена има смисла. Уколико нема – временом ће ту цену морати да обори.

А шта ћемо са онима који обарају вредност и сексу и заједници? Да ли они кроје капу?
Када жена саму себе постави у улогу оне са којом сексуални однос вреди врло мало – вожња у скупом аутомобилу, вечера, парфем – она тим чином обара вредност на целокупном тржишту и чини медвеђу услугу и оним женама чије су вредности на високом нивоу. Еуфемистички речено: пуњење тржишта јефтином робом.Јефтина роба се најчешће међу женама, ређе међу мушкарцима, назива погрдним именима зато што мушкарцима таква ситуација на тржишту савршено одговара – јефтино добије оно што му треба.
Стање није много другачије када су мушкарци у питању јер и они (на другачији начин) обарају сопствене вредности. Сигурна сам да познајете барем једног који није поштован и цењен од стране своје супруге, који ради од јутра до сутра и привређује не би ли породици обезбедио сигурност, а који притом бива ускраћен за сексуалне односе са својом супругром. Да ли схватате колико је он спустио цену онога што има да понуди?
Дакле, јасно је да су опасност управо ови што обарају вредности и обезвређују све оно што би могли да понуде.
Решење се можда крије у сарадњи – до које вероватно неће никада доћи – јер људи ове односе не посматрају на целокупном нивоу. (Сетимо се мог познаника са почетка текста.)

Шта је проблем код обарања цена? Зашто их не бисмо обарали?
Једноставно је: јефтина роба има кратак рок трајања.
За квалитетан, стабилан и дугорочан однос је потребно много више ствари од секса. Ми смо бића која су припадајућа и у свакоме од нас постоји та тежња која се испољава кроз различите начине. Припадати некоме значи много више од секса и ту опет долазимо до низа ствари које припадност дефинишу – лојалност, пријатељство, поштовање, љубав, секс, посвећеност, родитељство, истрајност, борба.
Овакве поделе су изродиле две струје жена на глобалном тржишту.
Прву групу чине жене које сматрају да је њихова лепота, привлачност и младост сасвим довољна да им подигне цену на тржишту. Њих најчешће виђамо на Инстаграму. Оне су спремне да своје наго тело поделе са познатим и непознатим људима и то све зарад лајкова и коментара, сматрајући да на тај начин подижу своју тржишну цену. Међутим, постоји један проблем. Мушкарци који лајкују и коментаришу фотографије таквих девојака у огромном проценту не желе од њих ништа више осим сексуалних услуга. Оне своју сексуалност и тело продају за шаку лајкова и коментара, и притом су одавно етикетиране погрдним именима од такмичарки из свог тима – осталих жена, а на тај начин су и мушкарци упознати са њиховом вредношћу. (Тек се понеки случајно или намерно нађе у односу са таквим женама. Али то је сада већ мушкарчева вредност.)
Међутим, време пролази… до тридесетих смо сви отприлике изградили неку своју вредност, поставили цену, а уколико смо је градили тако што смо је обарали онда почиње права агонија.

Из свега овога се изродила још једна струја, а то су МГТОВMen Going Their Own Way –MGTOW is an acronym for Men Going Their Own Way, an online social movement and backlash to feminism where men renounce interactions with women and seek to define and live out their masculinity on their own terms.(https://www.dictionary.com/e/acronyms/mgtow/)
Мушкарац који не жели озбиљне односе са женама, не жели емотивну припадност и трајност, брак нити децу. Још једна битна карактеристика ових мушкараца јесте да зарађени новац троше само за сопствене потребе, а да жене користе искључиво за секс. Међу њима свакако има и оних који су заиста веома високо подигли своју цену, а има и оних који сматрају да су жене прецениле своје вредности.

Да закључим(о): на тржишту мушко – женских односа у савременом свету – Мегалополису –  стање постаје забрињавајуће, а односи аморфни. Једино решење за излазак из оваквих оквира јесте подизање сопствене цене и вредности – како моралних тако и духовних – коју ће препознати неко ко припада мањој групи људи са којима делите ставове, интересовања и исти систем вредности.

Или, можда неће? Размислимо.