Блог

50 shades fucked up!

Аца Селтик, Београд

Кажу да зелена боја има највише нијанси. Од тога 71 именовану, заведену и одређену. Осим тих, има их још, кажу неки чак око 400 свеукупно. За разлику од живописне зелене, сиво, ваљда, и није боја, него судар две супротности: светлости и таме. Елем, бела настаје "таласањем" жуте, плаве и црвене, а црна стварно и није боја него одсуство светлости, односно одсуство рефлексије светлости која, сирота, нема од чега да се одбије, па се ствара мрак. Истина, има и сива својих, ко зна колико нијанси, мада испада да је то само превага светла над тамом или обрнуто. У том погледу, зелена је у веееликој предности над сивом, али... Није баш да сам био добровољац за одлазак у биоскоп по питању истраживања боја и нијанси, али није ни да сам се бранио и рукама и ногама од истог.

Јесте, гледао сам "50 shades of Grey"! Па, шта?! Отиш'о Mister Green мало код Mister Grey-a у посету! Међутим, оно што је фасцинантно је ниво на коме публика перципира овај филм, књигу (додуше, ко је читао) или шта ли већ све не. Кренимо редом. Очекивао сам софт порнић, јер је према најавама подоста ублажена радња у односу на књигу, кад... Ја тамо, а оно међутим! Ни трага од крви, средњовековних справа, бизарности, садо-мазохизма какав познајемо под тим називом. Ништа! Ни с од софта, а порнић да и не помињемо! Добисмо, у ствари, психолошки, филозофски, вишеслојни социјални проблем који везе нема са књигом.

Како је мени моја жена рекла, жене све ово доживљавају као савремену бајку о којој машта свака од њих понаособ. Наравно, не као садо-мазо бајку већ као причу у којој Снежана (или Ружица, или Пепељуга, свеједно) упознаје принца у сјајном оклопу, онаквог о каквом сања будна целог живота. Који је остварење њених снова. Ова садо-мазо подлога је могла да буде било каква врста његове поремећености и/или изопачености која у једном тренутку исплива на површину и коју ће баш она, после толико других које нису то могле, снагом љубави своје, успети да порази и преобрати га у нормалног човека. И у којој ће, наравно, имати свој хепи енд. Ма немој! 'Ај'', кеве ти, замисли просечну српску домаћицу која вапи да је неки тамо лунатик прилепи корбачем за радијатор. Добро, не кажем, није да нема тога, али представљати то као нешто што се дешава стално, свуда и свакоме је стварно превише. Пре ће бити да би га Милева запалила оклагијом и фурнула од њега колико је ноге носе.

Него, јесте ли ви гледали "Silence of the lambs"? Ханибал Лектор је суви геније, али чак ни њега нису могли да преваспитају упркос вишедеценијским покушајима. Мене лично, Кристијан Греј више подсећа на Декстера Моргана, оног дивног младића, успут и серијског убицу, али, молим вас, исправног, који убија друге серијске убице. И, ту је квака! Замена теза! Уместо да навијамо за њу, Анастасију Стил, да желимо да се извуче из лудила у које се уплела захваљујући сопственој наивности и невиности и да отера манијака у три п#*$& материне, одједном навијамо за њега! Сироти мали, злостављани у детињству, никада одрасли, дечачић, који је само заменио возиће, меде и камионе и авионе бичевима, лисицама, аналним фистингом, дилдоима, односно, играчке су прешле на следећи ниво, може се рећи и да су оживеле, и успут има и толико кинте да може да испегла сваку евентуалну незгоду, па и да себи омогући и да се нешто никада није ни догодило ако, не дај Боже, крене по злу. "The toy story - next level"! Каква је разлика у односу на оне клинце који одсецају шапе кучићима и мачићима или их поливају бензином и живе запале? Нема ту места симпатијама! Ту се ради о трајном оштећењу. System error! И, оно најважније, нема места разумевању и толеранцији! Ово није лака забава! Он је, бре, психопата! Ово просто није прихватљиво као мејнстрим и тачка!

А сад, да мало проширимо план. Мислите ли да је случајно да се он зове баш КРИСТИЈАН, а она баш АНАСТАСИЈА? Не бих рекао. КРИСТИЈАН дере АНАСТАСИЈУ свако мало, она покушава да му удовољи на све могуће начине, он је мучи све док привремено не задовољи своју болесну, мрачну страну, повремено "да чика бону" али, игре се настављају свакодневно, у недоглед. И, онда она треба да научи да воли то што је он малтретира и да тражи још, и још, и још... Политика штапа и шаргарепе. "Морали смо да вас бомбардујемо да бисмо вас извели на прави пут!" Геополитика XXI века је баш зај$%&#& ствар. Мислите о томе!

Него, да прозборимо по коју и о реакцијама публике. Дакле, ове наше жене су невероватне. Па, то се кикотало на све стране. Ори се звонки смех биоскопском салом к'о да гледају "Тесну кожу". Човек би помислио једну од две ствари. Прва, да их мужеви млате сваког дана к'о магарце или, што би рек'о наш народ "к'о волове у купусу", па им ниво бола који Ана у филму може да доживи буде толико смешна да не могу да се обуздају. Или, пак, друга, да су све редом мазохисткиње (ваљда је тако исправно по питању родне равноправности), па се просто уживљавају у улогу и уживају за све паре. Ипак, познајући наше жене, рекао бих да је нешто треће у питању. Реакција је типична за изгубљене у времену и простору који су успут изгубили и моралне и етичке норме, критеријуме и вредности па сада лутају унаоколо чекајући да им се уобличи слика о томе шта је нормално, шта прихватљиво, а шта толерантно, па се неконтролисано клибере зато што им је, у ствари, јако непријатно. "Изгубљени у преводу"? Биће да да!

Мада, било је и супротних примера, али мушког, ипак далеко малобројнијег, дела публике. Човек поред мене је стискао зубе на сваки замах бичем и гризао усне јаче него Стилова у филму, вербално сексуално општио са Грејом и частио га епитетима од којих би се постидела и свака "сексуална радница" из њујоршког подмостовља, да би, када га је жена питала шта му је, једва процедио кроз зубе: "Шта, шта ми је?! Како шта ми је?! Па, имамо женску децу!".

П.С.

Честитам маркетиншком тиму фирме "50 shades of Grey" на послу века у коме су успели да продају све што се могло продати, а продали би и маглу, и мачку у џаку, и од попа браду и мртвог четника, све заједно, само да су 'тели!

П.С. 2

И, да, by the way, допао ми се филм!