Блог

Гордост и предрасуда (опет)

Аца Селтик, Београд

А можда би бољи наслов био: гордост, али овај пут без предрасуде. Било како било, имамо проблем! И то не мали. Ово може да прерасте у огроман проблем ако већ није. Да ли сте запазили (а чини ми се да сте морали, све и да нисте хтели) гомилу билборда који онако поносно, да не кажем гордо, „украшавају“ све најважније раскрснице у сваком иоле насељенијем месту и глуме крајпуташе на свим могућим стазама и богазама диљем наше земље поносне и рекламирају, шатро, холивудску шарену лажу? Да, баш оне на којима се, сада већ познати, глумци ХаБеО-ове телевизијске продукције обраћају путнику намернику цитатима из серија већ наречене ТВ станице. Да, да, те, баш те где исти ти саблажњавају непознате пролазнике реченицама које као да су извучене из нихилистичког приручника за XXI век.

Видим да се подигла невиђена прашинчина око овога и у околним нам државама, где је чак садржај једне од порука далеко експлицитнији него код нас у Србији, али, истовремено, и удара директније и, некако, звучи примереније садржају поруке. Наиме, „Имаш ли петљу да ми то кажеш у фацу?“. То је домаћа верзија. А инострана, комшијска? Е, она гласи: „Имаш ли муда да ми то кажеш у фацу?“ И, одма'се ту дигла и кука и мотика да спречи даље излагање деце и нејачи том скандалозном изразу коме ту, заиста, и није место. Међутим, да ли заиста мислите да је проблем у „мудима“? Није ни у „петљи“. Проблем је у поруци, а не у речи! Шта сад ово значи? Замислите клинце чија се личност тек формира, који пуцају од прекомерне производње хормона у својим телима (читај: у пубертету су), а где год да се макну, бивају бомбардовани оваквом реченицом која им, by the way, сугерише да се супротставе сваком, ама баш сваком, супротном ставу са обешћу, одбојношћу, гордошћу, силом... Додајте по нахођењу, бар тих израза има напретек. Али, није ни то све. Шта ћемо са позадином која нам говори да смо сви ми који то не радимо из пристојности, без обзира да ли је то рефлексија урођене нам или стечене моралности или смо, просто, носиоци кућног васпитања, најобичнији бескичмењаци, кукавице, бедници, па 'ајде и јадници, који немају муда или петљу да се осионо и бахато унесу неком у фацу и просикћу кроз зубе ову реченицу само да би показали да се не слажу са мишљењем „саговорника“. Ма, дајте, да резимирамо ово. Резултат је – два овна на брвну! Што и није тако страшно, али ако су стотине, хиљаде, стотине хиљада оваца и овнова, где ћемо наћи толика брвна? Оде екологија у бестрага. А с њом и морал и етика и пристојност и... Ко зна шта све још.

Е, сад, још једна димензија целе приче иде и слој дубље. А шта ако одговоримо и саспемо том другом све то што имамо да му сјуримо право у фацу? Ово је својеврсно „чикање“. Можда овде уопште и нису у питању гордост и предрасуда већ злочин и казна (опет). Ако имаш муда, или петљу, како 'оћете, сада је већ сасвим свеједно, „саговорник“ ће: 1. те одрати од батина, 2. сручити ти чорбу од олова у утробу, па ти свари, ако можеш, 3. побиће ти све и узети све што имаш или, коначно, 4. све од горе наведеног. Значи, ово је класично застрашивање и, можда, припрема за Орвела и Хакслија у пракси. А, можда је и филтер који ће јасно раздвојити оне који имају од оних који немају. Муда, дакако. Ако се то може назвати мудима по овој хладноћи. И, сад, не знаш шта је горе. Одговорити на „прозивку“ или не. Ако не одговориш – лоше је! Ако одговориш – још горе! Е, а ако сте мислили да је ово најгоре – није! Ха, ха, ха... Па, ово је најневинији од свих билборда које је ХаБеО лансирао. Какав спин. Маестрално! И, док се ми замајавамо мудима, поруке са других билборда су далеко горе, злокобније, рекао бих и коренитије! „Нећу дозволити да ме друштво осуђује!“ Рекло би се, став на месту. Шта кога брига шта ја радим? Па, наравно, али не било где, било како и било када! Увек сам се гадио кад видим да неко излази у град у тренерци или у папучама. Али, касно је, то је прошло и сад нам је тако како нам је. Али, шта је следеће? Где су општеприхваћене моралне норме? Да ли је могуће да су традиционалне вредности отишле баш толико дођавола? Коначно, да ли је заиста све дозвољено? И, ту долазимо до врха леденог брега. Или пирамиде ако вам се тако више свиђа. „Ја ћу одлучити  са којом количином греха ћу живети!“

Ово је сад заиста сатанизам у пракси. Могли су онда да ставе и слику Алистера Кроулија са реченицом „Чини што ти је воља и нека ти то буде једини закон!“ У крајњој линији, било би искреније. Овако, исто то само увијено у обланду и слика неког лика чију фацу не бисте приметили у гомили никада. Па, да, у томе и јесте фора. Он је један од нас. Или би неко хтео да он то буде. Да свако сам одређује шта ће и како чинити. Да је све дозвољено. Да настане хаос. Анархија. Али не онако романтично и идеалистички како је Бакуњин мислио, да свако ради колико може а узима колико му треба. Не, не... Анархија у најгорем могућем облику. Па, добро сам рекао: хаос! Да бисте схватили шта писац ових редова хоће да каже, препоручујем и додатну литературу: Иван Сергејевич Тургењев – „Очеви и деца“, са посебним освртом на личност главног јунака Базарова како бисте укапирали право значење етичког нихилизма који је кроз ове рекламне поруке управо на делу, мада је и целокупни опус Фјодора Михајловича Достојевског примерен за изучавање ове проблематике, посебно „Злочин и казна“ и „Зли дуси“. Ево и дефиниције онога што зовемо етички нихилизам у политичко-социјалном погледу: схватање да данашње друштво и целокупни његов поредак не ваља ништа, због чега би га требало потпуно уништити, па тек на тим рушевинама градити једно посве ново друштво. А, шта нас можда чека иза угла, наслућује и Небојша Петковић у свом роману „Последњи град“.

Значи, закључак је следећи: могу да радим шта хоћу и како хоћу, а да никоме живом не одговарам за то. Чисто да не заборавим да поменем и чињеницу да је први грех управо – гордост! Један лик из наше историје, некима мио и драг, а некима баш и не, је својевремено рекао: „Признајем само суд своје партије!“ Оно што не знамо је која је овде „партија“ у питању. Или знамо, али се правимо блесави!

П.С.

„Имаш ли петљу да ми то кажеш у фацу?“ Имам! Носи се одакле си дошао и не враћај се више!