Естетика

Библијско воће: Урма

Милена Стефановић

Урма је пустињско воће које расте у облику великог гроздa на урминој палми, дрвету које је карактеристично за Блиски исток и краси пејзаже пустињских оаза. У Библији се помиње преко педесет пута у различитом контексту. Једина је воћка која може човеку да помогне да преживи у пустињи. Oтпорна је на кварење због високог садржаја шећера, феноменалног укуса и сигурно, према историјским изворима, неизоставна на дугим путовањима. Караванским рутама. Као и данас.

Урме су биле и важан састојак свакодневне исхране пустињских отаца и мати, који су водећи интензиван духовни живот, живели од воде, хлеба и урми, а од палминог лишћа и грања правили одећу и плели корпе. Према предању, Св. Онуфрије је, живећи у пустињи преживљавао на урмама са палми, испод чијег хлада је имао обичај да се одмори. Урме представљају значајно воће у Пахомијевом правилу, које је утицало на касније генерације монаха и тако постало карактеристично воће за већину византијских монашких трпеза због аскетске праксе. У монашком правилу Св. Теодора Студита у IX веку помиње се урмино вино.

Оаза у пространству пустиње представља микрокосмос где цвета живот. Палме се окупљају тамо где је “врт заливен”, земљиште влажно, јер траже доста воде која подземним токовима путује дубоко испод површине (Ис. 58, 11). Карактеристични аспекти као што су: обиље освежавајућег воћа, усправан раст високо нагоре и увек усправни свежи зелени листови на врху, чине предуслов одређеног симболизма који их карактерише.

Прво помињање палми у Ст. завету представља догађај у коме према Божијем обећању, у току преласка пустиње, Мојсије са народом стиже у Eлим где постоји дванаест извора и седамдесет палми (Изл. 15, 27; Број. 33, 9). Број седамдесет је број који има свето значење и представља савршени духовни поредак. У пустињи урма је већ добар знак, а број извора воде одговара броју израиљских племена, што значи бригу и благослов Божији;  и поредак који је основан кроз дејство Светог Духа, путем живе воде (изворске) што гаси жеђ, коју даје Христос (Јов. 4, 10. 14; 7, 37).

Урмина палма је симбол праведника обасутог Божијим благословом. У Псалму 92. (12-15) праведник се “зелени као финик” (= лат. палма, phoenix dactylifera) и “као кедар на Ливану узвишује се”. Палма и кедар обично не расту једно поред другог, јер воле другачију климу. Међутим, они се надопуњују, јер према тумачењу, снага коју симболише кедар без праведности може да води ка тиранији, а праведност без снаге је слабо одржива. Снаге коју даје Господ (2 Кор. 12, 10).  

Палма увек расте усправно, без обзира на околности, и погодан је симбол праведника. Зелена је и Бог чини да она узрасте. Као што праведници узрастају и дају духовне плодове, увек свежи као зелени палмини листови (1Кор. 3, 6). Праведници Господњи обележавају извор живе воде за жедне (Јер. 17, 8).

У старини, урма је називана “хлеб пустиње” због своје високе хранљиве вредности и лековитих својстава. Узгаја се преко 4000 година, од Египта до Месопотамије и шире, а према фосилним налазима датује се још дубље у прошлост. Место порекла овог коштуњавог воћа није лако утврдити услед ране култивације, али се претпоставља да је то територија данашњег Ирака, где богато рађа. Древни је симбол Дрвета живота.

Палме цветају у марту и тада се врши опрашивање. Палмино дрво постоји као мушко и женско, које је воћно. Касније доноси плодове, а након једног века продуктивност почиње полако да опада. Урма даје слатки сок који се користи за прављење ферментисаног вина. Придавање значаја култивацији урмине палме се огледа кроз сачувани сиријски рељеф. Древним Египћанима палма је представљала бесмртност, њене плодове користили за вино и храну, а стабло им је послужило као инспирација за стубове који евоцирају Дрво живота. Веровали су да упориште, оса света, пролази кроз палму и тако су настали први стубови у историји. Стари Хелени су је називали “воћем богова”. Од њиховог назива потиче име датула (грч. daktulos, прст) због издуженог ваљкастог облика.

Библијско женско име Тамара настало је по урминој палми (корен речи tamar, стоји усправно; јевр. timora, за палмолики пиластр). Лепа кћер цара Давида звала се Тамара, тако да име представља симбол лепоте и елеганције (Пост. 38, 6; 2. Сам. 13, 1; 14, 27). Палма се појављује као орнаментално дрво. Поред херувима (који представљају симболичну Божију манифестацију) уцртана су палмина дрвета на зиду Соломоновог храма, на вратима храма и унутар храма око прозора (1 Цар. 6, 29; Јез. 41, 18. 20. 25).    

Урма је део понуде првог воћа, првих плодова (Пнз. 26, 1-11; 2. Дн. 31, 5; Пнз. 8, 8; мед - подразумева се урма). Народно весеље употпуњавају урме и друго воће са лепих дрвета за празник сеница (Лев. 23, 40). Хлад палме служи за становање (Суд. 4, 5). Јерихон је назван “град палми” (Изл. 34, 3; Суд. 1, 16). У Соломоновој Песми над песмама (односи се на Цркву), палма симболише плодност, дуговечност и берићетну старост (Пнп. 7, 7-8). Казна се врши преко усахлог воћа (Јл. 1, 12). Изглед идола се упоређује са палмама, јер стоје усправно и не говоре (Јер. 10, 5).

Палмина грана

Зимзелена грана свуда је симбол победе, успона, обнављања и бесмртности, а палмина је и хришћански амблем васкрсења, тријумфа над смрћу (Отк. 7, 9). Јеврејски празник сеница, поред урми, прославља се уз палмине гране  (Лев. 23, 40, 42-43; Нем. 8, 14-18), које се користe као грађа за скровиште, у спомен на време проведено у пустињи. За време празника посипана је вода и упућиване молитве за кишу.

Палмина грана има значајно место у хришћанском култу победе. Представља га празник Цвети, који прославља Христов свечани улазак у Јерусалим, када је дочекан древним јеврејским поздравом намењеним цару (Мт. 21,10). Читава иконографија уласка то представља. Долази на магарици (као пророк), пред Њега су изашли људи и деца, дочекавши га са одрезаним палминим (и маслиновим) гранама које су ношене и простиране по путу, уз одећу, где палмине гране представљају префигурацију Христовог Васкрсења. То није био улазак као много пута пре.

У хришћанској иконографији, палма са гроздовима може да буде декоративни симбол или је део композиција у којима због своје симболике употпуњује концепт победе. Појављује се као: погребни амблем код раних хришћана у Риму, знак бесмртности, тријумф мученика над смрћу, Божански благослов, ознака раја. У овом контексту, палме се могу видети на фрескама у ранохришћанским гробницама Јагодин мале у Нишу, које је проучавао Лазар Мирковић, а које имају паралелу са уметношћу римских катакомби. Појављују се како окружују христограм и чине венац, део су композиција поред Св. Петра и Павла или светитеља у рају који се моли за умрле и сахрањене у гробници окренут ка христограму или се ред палми са дрвећем налази иза ограде раја.

Две мозаичке представе у Риму из средине IV века представљају композиције у којима Христос са ореолом предаје закон и кључеве Св. апостолима Петру и Павлу. Урмине палме нису ту само да би представиле природно окружење, већ рај и тријумф хришћанства.

Извор: Православље- новине Српске Патријаршије, број 1151, 1. март 2015. године