Естетика
Орнамент и злочин: модернизам Адолфа Лоса и Јозефа Хофмана
Милена Стефановић, designed.rs
У Музеју примењенe уметности Аустрије (MAK) у Бечу, уприличена је изложба посвећена модернизму у области дизајна на прелазу из XIX у XX век, под називом “Путеви модернизма: Алфред Лос, Јозеф Хофман и њихов утицај”.
Стил 1900 враћа се у музеје учесталим поставкама, не само због стогодишњице као јубилеја и ступања новог века у историји, већ и због одјека који има у садашњости јер је модернизам доминантна идеја у уметности. (постмодернизам)
Ово је ретроспективна изложба на којој се по први пут усмерава пажња на двојицу истакнутих архитеката, два индивидуалца, иноватора у области естетике и кључних чланова бечке уметничке сцене, са великим утицајем у дизајнерском свету.
Инспиратори бечке модерне у архитектури и дизајну, Хофман и Лос, рођени су у Аустоугарској монархији, у тадашњој Моравској (данас Чешкој; као и Алфонс Муха), исте године 1870. у размаку од неколико дана у местима која су географски веома близу.
Долазе у Беч када се јавља потражња за модерно дизајнираним образцима.
Модернизам је донео слободу. Обојица су фаворизовали сведени изглед и чисту геометријску линију.
Иако су заузимали супротне ставове и били ривали, стварали су кроз свест о модерном, и дизајнирали нове облике - што је и тема изложбе.
Куратор изложбе Кристијан Вит-Доринг истражује кроз изложене радове њихов различит приступ модернизму и преиспитује њихов утицај данас; а и занимљиво је доказати чија је визија актуелнија.
На изложби су представљени и радови неколицине кључних савременика.
Читаве собе испуњене су дизајнираним комадима, од намештаја, оригиналних цртежа, текстила, реконструисаних архитектонских модела и осталих предмета из богате колекције коју поседује музеј.
Пазл склопљен од комада у дивну целину.
Увек су освежавајуће изложбе на којима се истражује и упоређује, као овде, две интерпретације модерног животног стила (прим. Матис Пикасо Тејт Модерн 2002), увек доносе нешто ново.
Масовнија производња почиње са потрошачима, индивидуалним укусом, трансформацијом тадашњег савременог света.
Бечка буржоазија је је била снажно потрошачки еманципована. И тако је створен “корисни стил” како га је назвао Ото Вагнер. Употреба историјских стилова више није интересантна. Одбацује се прошлост као модел. Модернизам је представљен као модел уметности која ствара у садашњем времену. Нова технологија - нова сазнања - нови облици.
Хофман као иницијатор новог стила (мустре бечке) и његови истомишљеници у бечкој сецесији (Климт, Шиле) залагали су се за естетски приступ модерном дизајну, дајући глас појединцу, тако да окружење, декор рефлектује софистицирани укус савременог потрошача. Доцније се Хофман удаљава од сецесије и заступа ново поимање дизајна. За Лоса, модернизам је начин размишљања и приближавања дизајну. Фокусиран на то да ослободи појединца од предмета био је против Хофмановог Gesamtkunstwerk - а, не само против тоталног дизајна сецесије, већ и за истребљење свега сувишног.
Лосов пут је космополитски модернизам. Као дизајнер и критичар био је познат по есеју - манифесту провокативног наслова “Орнамент и злочин” (Ornament und Verbrechen) написаном 1908. - Lorem ipsum dolor sit amet… на графички изглед публикација примењивао је архитектонско начело водоравне доследности; све античко – речи је писао малим словом, сем као изузетак, велико почетно у реченици или на некој изолованој именици.
"Не љути ме естетика, већ економска штета на брзу руку се праве орнаменти од разног материјала, од сребра, а и од људског живота. Ево, то је зло, то је онај злочин, поред којег не смемо остати скрштених руку." Инсистирао је на ликвидацији украса, критикујући историјски, национални, фолклорни и модни, сецесионистички орнамент. Није био против орнамента, као таквог, већ, за њега орнамент је део прошлости и као такав неспојив са новим временом.
Савремени орнамент има другачију геометрију од свог историјског сродника. Лос је био против стварања нових, тј. модерног орнамента.
Лос ће утицати на савремене архитекте као што су Френк Лојд Рајт, Ле Корбизје и Лудвиг Мис ван дер Рое (његова је позната мисао “мање је више”) који приступају поимању простора као Лос. Сто година касније Хал Фостер пише “Дизајн и злочин” (2002) утемељен на критичком приступу савремене визуелне културе и оштром обрачуну са дизајном “Данас се све – од архитектуре и уметности до фармерки и гена – третира као дизајн… Једно је сигурно: данас дизајн креира готово савршен круг производње и потрошње“ – Фостер.
Посластица изложбе су две реконструисане спаваће собе постављене једна поред друге, кроз које се читају њихове супротне идеје кроз дизајнерски приступ. У култној крзненој спаваћој собу коју је Лос дизајнирао за своју супругу и себе, све je сведено, са намером да постоји савршена хармонија између простора и материје. Без намештаја, скупих ормана, само кревет. Сматрајући да намештај блокира простор, он је постављен иза завесе. Све је етерично, провидно, лепршаво, као завесе… сем густог тепиха; анђеоски дримпис - нестварно, нематеријално и монохроматски; бело = простор.
Како истиче Ван-Доринг – све је у простору.
Боравећи у Америци као зидар, Лос упознаје поред америчке и јапанску стамбену архитектуру, тако да је јапански стан без намештаја, слободан, монтажни објекат био његов идеал. Хофман је познат по геометрији и координатној мрежи, решетки. Он користи задате геометријске форме и облике, кроз формални аспект, не као став.
Хофманов дизајн за спаваћу собу у стану Салцерових је некако крут, испуњен уредно распоређеним квадратним намештајем и плочицама. Браон, коцкасто и геометријски. Коришћење веома једноставне геометрије сматра се револуционарним кораком који је предузео Хофман. Он сам, сматрао је да ентеријер и екстеријер морају да функционишу као целина.
Пут којим је ишао Лос доводи до модернизма у међународним размерама. Његов утицај данас је минимализам и идеја да би добар дизајн требало да буде невидљив. Лосова визија је ултимативно победила и наставља да се шири и утиче на индустрију данас, како истиче Вит-Доринг. Изложба je трајала до 19. 4. 2015.
Извор: designed.rs
Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije sajta NoviPolis. Ipak, po postojećem Zakonu o javnom informisanju NoviPolis odgovara za sve sadržaje koji se nalaze na njegovim stranicama, pa u skladu sa tim zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara. Komentare uvredljive sadržine, kao i komentare za koje sumnjamo da su deo organizovanog spinovanja javnosti, nećemo objavljivati.