Kultura

Hrabri vojniče, ništa si drugo do hrana za top!!!

Autor: Ivan Bazrđan

Jan Demanž, ,,’71”

Za razliku od Amerikanaca koji neprestano svojom kinematografijom i medijima spinuju javnost i opravdavaju svoje ,,milosrdne“ agresorske izlete u druge zemlje (najsvežiji primer američkog prekrajanja istorije je film ,,Američki snajper“ Klinta Istvuda, a da ne spominjemo hrpom Oskara nagrađene filmove: ,,Zero dark thirty“ i ,,Katanac za bol“), britanski reditelj Jan Demanž svojim dugometražnim prvencem ,,’71’’ trudi se da objektivno i nepristrasno sagleda i prikaže višedecenijski građanski sukob u Severnoj Irskoj. Rat je vođen između republikanaca (katolika) i lojalista (protestanata) uz neprestanu vojnu umešanost Velike Britanije. Najžešće i najkrvavije borbe su bile vođene krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina i poznate su pod nazivom the Troubles, tako da nije slučajno što je Demanž odabrao baš 1971. godinu za uporište svog filma.

U američkim novoratnim filmovima navikli smo na ustaljen postupak heroizacije američkih vojnika, koji navodno ne idu da ratuju po belom svetu samo zarad dobra i interesa Sjedinjenih Američkih Država, već se bore za slobodu i demokratiju čitave planete Zemlje (obratiti posebnu pažnju na prošlonedeljni tekst Marka Tanaskovića ,,Smrtonosni metak demokratije“). Postavljajući sebe u poziciju globalnog policajca Amerika omogućava sebi patronažu nad većinom nerazvijenih i neiskorišćenih svetskih zemalja, koje, začarane propagandno-maskirnim pamfletom ,,izvođenja na pravi put“ (toliko poznata odvratna rečenica), ne vide da se u stvari nemilosrdno eksploatišu i uništavaju (pogledati provokativne političke trilere Koste Gavrasa: ,,Nestali“, ,,Opsadno stanje“, ,,Z“). Suprotno postupku idealizacije i heroizacije pozicije vojnika Jan Demanž svoj film pripoveda iz perspektive jednog mladog britanskog vojnika, koji će vrlo brzo po iskrcavanju na tlo Severne Irske doživeti vatreno krštenje. Nasuprot vojniku heroju, koji treba da služi kao mamac za hiljade drugih potencijalnih vojnika koji će biti vrbovani i zaluđeni, Geri Huk  je u filmu ,,’71“ prikazan, poput Petra Rajića u Crnjanskovom ,,Dnevniku o Čarnojeviću“, kao najobičnije topovsko meso.Time se Jan Demanž nadovezuje na davno izgrađen stav ,,izgubljene generacije“ koja je imala čast da u Prvom svetskom ratu prva iskusi čari modernog ratovanja (pogledati ,,Staze slave“ Stenlija Kjubrika).

Geri Huk, koga glumi mlada britanska zvezda u usponu Džek O’Konel, nadao se da će nakon vojne obuke dobiti premeštaj u Zapadnu Nemačku gde bi mu zadatak bio da održava status quo između sila Zapada i Istoka. Umesto toga, on naprasno biva prekomandovan u Severnu Irsku, koja je sedamdesetih, uz Vijetnam, sigurno bila jedna od ,,najvrelijih“ tačaka na Zemlji. Njegov vod predvođen dobrodušnim, ali i veoma naivnim poručnikom Armitadžom, vrlo brzo će upasti u konflikt sa besnim stanovništvom republikanskog dela Belfasta, koje pomaže paramilitarnu organizaciju IRA, ali i kojem je dosadilo da svakodnevno bude maltretirano i pretresano od strane brutalne severnoirske policije (RUC) i britanskih vojnika. Setimo se samo filma Džima Šeridana ,,U ime oca“, zasnovanog na istinitoj priči, koji upečatljivo ilustruje represivnu politiku Velike Britanije koja je dozvoljavala da se potencijalni teroristi drže sedam dana u pritvoru dok se od njih ne dobije priznanje milom, ili silom. 

Armitadžov neiskuni vod, sastavljen od mladića tek pristiglih sa obuke, doživljava potpuni fijasko na vatrenim i neprijateljskim ulicama Belfasta i bezglavo beži potpuno zaboravljajući na Gerija ostavljajući ga da se sam snalazi na nepoznatoj neprijateljskoj teritoriji. Progonjen od mladića koji su vatrene pristalice IRE Geri će ubrzo uvideti da pomoć može dobiti samo od onih ljudi koji u njemu ne vide britanskog vojnika, nego mladog čoveka kome život svakog trenutka može da se ugasi. To najbolje pokazuju scene kada i britanska tajna služba (Military Reaction Force), poznatija i kao ,,legalni odred smrti“,želi da ga ubije, jer je video kako Britanci pomažu lojalistima, oružajući ih i izazivajući još vatrenije i smrtonosnije sukobe. Geri na kraju shvata da je on samo potrošna roba, samo ime i broj koji nekome služi kao produžena ruka u ostvarivanju svojih namera. U rečenici doktora, koji nesebično i po cenu svog života ipak odlučuje da leči Gerija, a koja glasi: ,,It’s just rich cunts telling dumb cunts to kill poor cunts“ prepoznajemo lajtmotiv ovog filma. Pored prikazivanja surove vojničke realnosti i oštre kritike upućene vojsci kao instituciji, Demanžov film iznosi humanističku ideju da ,,pravi i dobri“ ljudi još postoje, jer da nije tako Geri bi vrlo brzo završio tri metra ispod zemlje.

Film ,,’71“ vizuelno upečatljivo i nezaboravno prikazuje mračan i ratom raspolućen Belfast, a sve to biva pojačano kompozicijom Dejvida Holmsa, koja se odlično uklapa u film. Ovim filmom Demanž nastavlja bogatu tradiciju dobrih ostrvskih filmova koji su se bavili istom, ili sličnom tematikom (,,Glad“ Stiv MekKvin, ,,U ime oca“ Džim Šeridan, ,,Krvava nedelja“ Pol Gringras, ,,Vetar koji njiše ječam“ Kenet Louč...), pa stoga treba očekivati da će i ovo ostvarenje ubrzo steći kultni status. Film će biti prikazan na FEST-u u okviru glavnog takmičarskog programa, pa je to dobra prilika za sve one koji žele da pogledaju ovaj film na velikom platnu.