Blog

Terorizam protiv turizma u EU

Aleksandar Gajić, Novi Sad

Teroristički napadi izvršeni  na prostoru Evropske unije tokom proteklih godinu dana ne predstavljaju samo ozbiljnu pretnju za bezbednost njenih građana, već nanose i ozbiljnu štetu evropskoj ekonomiji, a pre svega turizmu. Nakon napada na građane Pariza, Brisela i Nice, kao i niza terorističkih aktivnosti širom Nemačke, do medija često stižu informacije o evakuacijama posetilaca na nekim od najpoznatijih turističkih destinacija iz bezbednosnih razloga. Tako je 10. avgusta evakuisan pariski „Diznilend“ zbog sumnjivog paketa koji je uočen na železničkoj stanici u blizini tog zabavnog parka, na sličan način kao što je pet dana ranije bila evakuisana i Ajfelova kula.

Komentarišući posledice napada na promenadu u Nici, jednu od najatraktivnijih mediteranskih turističkih destinacija, predsednik kompanije «MKG Grup» Žorž Panajotis je primetio kako evropske zemlje preživljavaju strukturalne promene zato što se fenomen rata pojavio na njihovom pragu. Ako se bezbednost evropskih turističkih destinacija ne popravi, smatra on, posledice će biti još vidljivije.

Ovogodišnji ekonomski rast 19 članica Evropske unije unutar evrozone počeo je prilično dobro u prvom tromesečju tekuće godine, sa stopom koja nije viđena još od izbijanja svetske ekonomske krize 2008. godine. Međutim, rast je počeo da usporava u drugom tromesečju, tako da je, od početka aprila i kraja juna, zabeležen rast od svega 0,3 odsto, da bi u trećem tromesečju doživeo pad od 0,6 odsto. Kako se investitori nisu povukli nakon serije terorističkih napada, jedino razumno ekonomsko objašnjenje je da je ovaj pad posledica smanjenog priliva novca iz sektora turizma koji sa 10 odsto doprinosi celokupnoj ekonomiji Evropske unije. Sa druge strane, evropske vlade su počele da troše stotine milijardi evra kako bi ojačali sopstvene bezbednosne kapacitete i otklonile pretnje po svoje građane, čak i nasuprot zahtevima Brisela da smanje sopstvene deficite, pa se ovaj disbalans između povećanih troškova i umanjene dobiti od turizma jasno uočava u ekonomskim tendencijama na prostoru čitave Unije.

Uništenje turističke sezone nije bio primarni cilj terorističkih napada, već destabilizacija ključnih država članica EU koje su nakon "Bregzita" pokrenule inicijativu o jačanju zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU. Turizam i usluge pokazali su se kao kolateralna šteta, kao ranjivi deo postmodernih privreda koje su se dobrim delom odrekle daljeg industrijsko-tehnološkog razvoja kao kičme svoje privrede (koja je u procesu globalizacije izmeštena u "konkurente" trećesvetske predele) a suviše se oslonile na tercijarni sektor. Da je teroristima primarni cilj bio turizam, oni bi udarili na siromašne mediteranske članice EU koje pretežno i žive od prelivanja novca na njihove prostore od turizma.

Francuska, treća ekonomska sila  u Evropskoj uniji, polagala je velike nade u priliv sredstava od turizma kojim bi se uspešnije nosila sa dugim periodom ekonomske stagnacije i porasta nezaposlenosti. Do ove godine Francuska je bila najposećenija zemlja u Evropskoj uniji: 2015. godine, ona je privukla čak 84 miliona turista. Posle novembarskih napada na arenu "Batalkan" u Parizu, hotelijerski sektor doživeo je pad od gotovo 25 odsto. Usled terorističkih napada u Briselu i Nicu broj aranžmana spao je „na jedva dvocifrene pokazatelje“. Amerikanci i Japanci, koji su u najvećem broju tradicionalno posećivali Evropu, počeli su  da aktivno otkazuju ture ne samo za Pariz, nego i za udaljene krajeve Francuske, na primer, za slabo naseljeno priobalje Normandije. Sve je više turističkih kompanija, hotela i restorana u EU koji su prinuđeni da šalju svoje saradnike na neplaćeni odmor od nekoliko meseci i da uzimaju nove saradnike samo po sezonskim ugovorima. Mont Sen Mišel, opatija koja predstavlja jedno od najpoznatijih francuskih turističkih destinacija, od kraja 2015. godine doživela je pad posete za čitavih 70 odsto.

U Belgiji, gde su pripadnici Islamske države izveli bombaške napade na briselski aerodrom i podzemnu železnicu u kojima je stradalo 32 ljudi, ekonomija je, prema proceni vlade, pretrpele gubitke  blizu jedne mijijarde evra. Najveću štetu su doživeli hoteli, restorani i turističke lokacije. Serija napada na civile u šoping molovima, na koncertima i u vozovima, pod znak pitanja je stavila bezbednost putovanja kroz Nemačku koja predstavlja ekonomski motor Evrope. Sve to je u značajnom meri preusmerilo turistička putovanja ili prema južnim, manje rizičnim lokacijama na Mediteranu poput Španije i Grčke, ili na sever, od terorističkih napada još uvek poštećene Skandinavije. Pored toga, ozbiljnu štetu imaju i proizvođači luksuznih predmeta koji su u velikoj meri orijentisani na strane kupce. Za razliku od prethodnih godina, svega nekolicina turista šopinguje u centralnoj prodavnici "Luja Vitona" na Šanzelizeu, dok nagli pad prodaje beleže i drugi vodeći brendovi kompanija kao što su „Hermes“ i „Prada“. Aleks Dima, izvršni šef „Hermesa“ smatra da se povećanje turista i promet luksuznom robom neće početi oporavljati sve dok je u Francuskoj na snazi vanredno stanje i strah od terorističkih napada. A ovom poluratnom stanju i njegovim psihološkim posledicama se ni izbliza ne vidi kraj.

Autor je naučni saradnik Instituta za evropske studije u Beogradu

(Ukoliko želite da se uključite u AKCIJU 500 x 500 i skromnim prilogom pomognete Novi  Polis posetite sledeći link)