Blog

Uelbekove metafizičke mutacije

Nemanja Rajak, Novi Sad

„Kontroverzan“ - dominatna reč u medijskom tretmanu celokupnog Uelbekovog opusa. Izgleda da ogoljavanje istine i otvaranje mogućnosti za proširenje područja borbe, danas zaista jesu kontroverzni. Politička korektnost je Uelbeku tuđa, i to je nešto što izrazito nervira politički korektnog panoptikona koji piščeve stavove smatra rasističkim, seksističkim i islamofobičnim. Medijska pažnja koju Uelbek dobija njegovo pisanje pretvara u spektakl, koji on odlično koristi u borbi protiv sveopšteg spetakla besmisla. Sirovo, svakim njegovim romanom.

Za najdominatnije književne uzore Uelbeka možemo uzeti Balzaka, Flobera, Bodlera i Dostojevskog, čiji je realizam predstavljao glavnu vodilju u formiranju njegovih ideoloških stavova. Ističući ideološki pravac svojih uzora, piše: "vi ste reakcionar, to je dobro. Svi veliki pisci su reakcionari. Balzak, Flober, Bodler, Dostojevski: sve sami reakcionari." (Uelbek, 2006: 238). To su divovi na čijim ramenima stoji Uelbek, suprotstavljajući se totalnom liberalizmu koji sve više postaje totalitaran.    

Prvi udarac zadaje romanom Proširenje područja borbe. Slikajući destruktivni ekonomizam liberalne ideologije, on prikazuje realnost u kojoj ima mesta samo za bića „propisana“ teorijom racionalnog izbora. Ljudi više nisu ljudi, već agensi čije ponašanje se zasniva na maksimizaciji satisfaktornih funkcija i direktnoj vezi sa ličnom, materijalnom korišću. Agens uvek izvršava radnju koja će njemu doneti maksimalnu korist, bez obzira na sve, i takav potez se naziva racionalnim. Uz teoriju racionalnog izbora imamo i biološko, genetsko podržavanje  sebičnosti, koje čoveka ne vidi šire od mašine za preživljavanje - robota slepo programiranog da zaštiti sebične molekule poznate kao geni, kako veli Ričard Dokins, rodonačelnik ovog biološkog svetonazora. I zato kada Uelbek piše "ekonomski liberalizam je proširenje područja borbe, njegovo proširenje na sve životne dobi i sve društvene klase" (Uelbek, 1999: 108-109), on u stvari predočava konačnu propast zapadnog društva ogrezlog u pohlepi, sebičnom individualizmu i sveprožimajućem materijalizmu.

Svojim knjigama Uelbek dekonstruiše nametnuta "progresivna", "moderna" mišljenja o društvu i društvenim procesima, mišljenja koja se danas izdaju za naučno objektivna. Razara površni socijalni i politički moral koji preko svog totalitarnog epiteta "napredno" nastoji da društveno priznanje sačuva samo za sebe. Njegova pisanija čine proboj kroz mrtvu frazeologiju vladajuće doktrine, oblikujući jednu istinsku kritiku društva.  On se ne bavi emancipatorskim temama marginalnih društvenih grupa, već piše o totalnoj moći jednog mutiranog sistema i njegovom funkcionisanju kroz različite društvene fenomene.

U romanu Elementarne čestice analizira zaostavištinu šezdesetosmaša, sagledavajući je kao jednu metafizičku mutaciju - odnosno radikalni i globalni preobražaj vizije sveta. "Od trenutka, kada se metafizička mutacija već dogodila, ona se razvija ne nailazeći na otpor sve do svojih krajnjih posledica. Čisti, i ne osvrćući se previše, privredne i političke sisteme, estetičke sudove, društvene hijerarhije. Nijedna ljudska sila ne može da prekine njen tok - nijedna druga sila do same pojave neke nove metafizičke mutacije" (Uelbek, 2006: 8). U prologu romana se naglašava hrišćanstvo kao metafizička mutacija, stvorena na ruševinama antičkog sveta. A mutacija današnjice je totalitarni liberalizam, nastao na razvalinama posthrišćanskog sveta.

Vodilja Uelbekovog pisanja jeste pomenuta metafizička mutacija. Sociološki rečeno, društvena transformacija. Svi njegovi romani prate način na koji se mutacija širi, obuzima i prožima  društva. U Platformi, seksualni turizam je sredstvo mutacije, a njen uzrok je drastična promena porodičnih vrednosti zapadnih društava koja odišu mazohizmom, egoizmom i smrću.  Sledeći njegov roman, Mogućnost ostrva, oslikava duhovnu transformaciju Zapada metarmofozom zapadnog čoveka, od neizdrživog ateističkog stanovništva do "spasenja" u vidu New-age sekti. Zatim dolazi Karta i teritorija, roman koji govori o kraju umetnosti, njenoj potpunoj komercijalizaciji i  postmodernoj pretencioznosti apstraktnih i besmislenih umetničkih dela. Time Uelbek, bar za sada, završava analizu zapadne metafizičke mutacije - liberalizma.

Poslednjim objavljenim romanom, Pokoravanje, Uelbek proročki otkriva dolazak nove metafizičke mutacije, oličene u islamu. Branioce starih metafizičkih vrednosti, te poslednje šezdesetosmaše, naziva progresivnim mumijama u izumiranju, potpuno beskrvnim ali udomljenim u medijskim tvrđavama, odakle i dalje bacaju kletve na ova zlehuda vremena (Uelbek, 2015). Jedino o čemu razmišljaju jesu trenutni događaji, nikako sudbina društva. Igrajući se ostacima revolucionarnog racionalizma i prosvetiteljstva doveli su do umiranja sudbine, ostavljajući svoja društva da obitavaju u raljama duha vremena, slepo čekajući promenu sa Istoka. 

Zaratustra propadajućeg građanskog društva, čiji lik na kraju romana Pokoravanje prelazi u islam, ovako zaključuje svoju metafizičku transformaciju: "biće to šansa da započnem jedan novi život, bez neke naročite veze s onim prethodnim. Neću imati za čim da žalim" (Uelbek, 2015: 262-263). Takva mutacija zaista i ne ostavlja razloga za žaljenje.

Autor je master sociolog iz Novog Sada

Uelbek, M. (1999). Proširenje područija borbe. Beograd: Plato.

Uelbek, M. (2006). Elementarne čestice.Beograd: Plato.

Uelbek, M. (2015). Pokoravanje. Beograd: DMD.

(Ukoliko želite da se uključite u AKCIJU 500 x 500 i skromnim prilogom pomognete Novi  Polis posetite sledeći link)