Agora

Izbori u Novoj demokratiji

Kostas Panakis, Univerzitet Makedonija, Solun

Pobeda Kiriakosa Micotakisa na unutar-stranačkim izborima u Novoj demokratiji označava niz događaja kako u ovoj partiji institucionalne opozicije, tako i na grčkoj političkoj sceni, koju odlikuje naročita nestabilnost.

Vlada Aleksisa Ciprasa, koja je preuzela vlast pre tačno pre godinu dana, uz veliku pompu i bombastične najave „da će promeniti Evropu i doneti nadu“, uspela je jedino da na žalostan način izneveri očekivanja građana Grčke. Spektakularni Ciprasov neuspeh da pregovorima izbori adekvatno rešenje fiskalnog problema za zemlju i nametanje mera kontrole kapitala prilikom bankarskih transakcija doveli su grčku ekonomiju do stanja gušenja (prošle godine, rast je iznosio minus 1,8%), dok su grčke banke na finansijskim tržištima zabeležile gubitke u iznosu od 80 milijardi evra. Osim lošeg stanja ekonomije, neadekvatno suočavanje Sirizine vlade sa problemom izbeglica i ilegalnih imigranata, kao i činjenica da nije stala na kraj turskim zahtevima za zajedničkim upravljanjem Egejskim morem, dovele su građane do razočaranja, jer vide da zemlja ide ka ćorsokaku. Cipras je uspeo da pobedi u dve izborne trke tokom 2015, kao i na julskom kvazi-referendumu, ali je za rivala imao Novu demokratiju sa puno problema, suštinski obezglavljenu od jula meseca, nakon ostavke njenog bivšeg predsednika Antonisa Samarasa. Tokom čitavog ovog međuperioda do unutar-stranačkih izbora 10. januara, stranka oficijelne opozicije izgubila je sposobnost da ostvaruje suštinsku kontrolu rada vlade Aleksisa Ciprasa.

Čini se da se ovakvo stanje menja nakon izbora na funkciju predsednika stranke Kiriakosa Micotakisa, političara liberalnog profila i zagovornika reformskog kursa kojim zemlja mora i treba da se kreće. Izdanak je političke porodice, koja je zemlji donela i premijera, njegovog oca, Konstantinosa Micotakisa u periodu 1990-1993, dok je Kiriakos u poslednjoj vladi Nove demokratije obavljao funkciju ministra za reformu državne uprave. Njegovo suprotstavljanje od države zavisnoj, parazitskoj ekonomiji i etatizmu sovjetskog tipa koji guši proizvodne strukture privrede, kao i rat koji želi da objavi populizmu, koji je zatrovao politički život zemlje, jesu dve trase ka kojima želi da bude usmeren.

Ishod izbora u Novoj demokratiji kao i pobedu Kiriakosa Micotakisa jedino opisuje reč obrt. Koji su, međutim, faktori do obrta doveli? Postoje kako unutar-stranački (glavno), ali i oni izvan partije, budući da su „beli listići“, koji su se razočarali i nisu izašli na parlamentarne izbore, u drugom krugu glasali za Kiriakosa, pogledom usmereni prema budućim parlamentarnim izborima. Rival u trci za predsedničko mesto, Evangelos Meimarakis, predstavljao je prevaziđenu varijantu političke misli i vršenja vlasti, ne mogavši da se uhvati u koštac sa snagama unutar stranke koje zahtevaju reforme i promene u grčkom društvu. Podrška novom predsedniku Nove demokratije od strane Adonisa Georgijadisa, bila je dragocena. Georgiadis, mladi političar koji predstavlja desnu struju unutar stanke i koji je puno puta u parlamentu ulazio u oštre duele sa poslanicima i ministrima iz redova Sirize, stavio je na raspolaganje čitavu svoju partijsku infrastrukturu Micotakisu te se čini da je bio tas na vagi koji je prevagnuo. Još jedan odlučujući činilac u porazu „starog partijskog kadra“ Meimarakisa bili su i razgovori koje su ljudi iz njegovog okruženja vodili sa Sirizom o stvaranju koncentracione vlade dveju velikih partija. Ovakve perspektive mobilisale su kadrove i glasače ND koji tako nešto nisu želeli, te su se okrenuli Micotakisu.

Od sada, Cipras stiče ozbiljnog protivnika, sposobnog da pokrene stranačku bazu ND, ali i da vrati glasače koji su apstinirali na prethodnim izborima. Indikativno je da skoro 60% biračkog tela nije izašlo na septembarske izbore, što je u vezi sa razočarenjem Grka u politički sistem. Takođe je činjenica da će novi predsednik ND privući glasačko telo stranke Potami i Unije centra, čija će politička snaga slabiti. Moguće je da će PASOK, dominantna socijalistička stranka sve do pre nekoliko godina, nastaviti da gubi snagu i glasače, a veoma je verovatno i „upijanje“ onih glasova koji su podržali zahteve evropskih poverilaca na julskom referendumu, njih 40%, a koje ND sada želi da kapitalizuje. Dugoročni cilj K.Micotakisa jeste da stvori pro-evropsku i reformsku stranku, ne izgubivši, međutim, identitet stranke koja tradicionalno predstavlja slobodne profesije, preduzetnike, ali i poljoprivrednike, od kojih se očekuje da plaćaju nove prekomerne poreze koje im donosi Ciprasova vlada. Primećujemo da se na grčkoj političkoj sceni stvara novi bipolarni sistem koji će male parlamentarne stranke odvući u jednom ili drugom smeru. Izuzetak su dve partije koje predstavljaju dva ekstrema političkog spektra, ekstremno desničarska Zlatna zora te Komunistička partija Grčke, koje se kreću unutar 5-6% glasova, bez mogućnosti da utiču na politički razvoj događaja u Grčkoj.

Posledice Micotakisove pobede biće odmah vidljive na političkoj sceni zemlje u narednom vremenskom periodu. Trebalo bi da sâm Micotakis, te sledstveno njemu i Nova demokratija izgrade profil „ljutog rivala“ ideološkoj dominaciji levice. Jasnim predlozima čak i za bolne promene, strategijom proevropske orijentacije, Micotakis može naterati Ciprasa na strukturne reforme koje zemlja treba. Ukoliko to premijer ne učini, tada će političke posledice biti neposredne i Cipras će se suočiti sa problemima. Februarsko glasanje za planirane reforme sistema osiguranja, koje nameću velika smanjenja dohodaka penzionerima, nove ekonomski namete slobodnim profesijama, ali i visoke poreze poljoprivrednicima, ubrzavaju političku dinamiku. Koaliciona vlada Siriza – ANEL ima podršku tek 153 poslanika u parlamentu i mnogi analitičari očekuju „vrelo“ grčko političko proleće, a možda i vanredni izlazak na birališta.

Preveo: Milan Korićanac