Култура

Плесном домаћицом против кич сцене

Љиљана Шипрагић, Бања Лука

Најтеже је написати музички текст. Ваљда јер је скоро немогуће ријечима описати осјећај који музика пробуди у свакоме од нас, а ја од својих текстова очекујем баш то - да пренесу осјећај који је иста пробудила у мени, заинтересују друге да послушају и тако омогућим њима да доживе неког извођача на свој начин. Том линијом се гомилање информација и таксативно навођење ових или оних чињеница своди на траћење времена поред живог Гугла и Википедије. Са друге стране највећа неправда би била закинути некога немогућношћу да се тај осјећај у потпуности пренесе. А ето баш је дуг период како ја пишем овај текст. Пишем и никако да га напишем онаквог какав желим да буде. Done is better than perfect, кажу многе паметне главе, па тим слиједом напокон узимам конце у своје руке, куцкам овај текст у вечери када је соба испуњена опојним звуком „Irie FM“-а, уз чашу омиљеног пића и са огромном жељом да у свему томе успијем.

„Irie FM“ је бенд (за) који сам први пут чула на Demofestu, иако је заправо овај београдски састав постојао и много година прије тога, активно радећи на стварању музике и наступајући не само на Балкану већ и по свијету. 2009. године појавили су се на такмичењу у Бањој Луци, први круг прошли без икаквих проблема, а на самој финалној вечери освојили високо четврто мјесто. То „високо“ пишем чисто форме ради, јер да се мене питало они би доспјели на још вишу позицију, ако не и на сам трон другог по реду Демофеста. Године су се низале, чланови бенда мијењали, развијали и успјешно радили на изградњи јаког имена. Свега онога шта данас имамо сервирано и свега онога шта ћемо тек да добијемо од њих. Неки их знају као београдски бенд, неки од веома цијењене титуле најбољег реге бенда у Европи из 2012, неки са Демофеста, али најбитније је да их сви знају, воле и слушају, поштујући уложени рад и труд. На велику срећу, моје комплетно искуство са „Irie FM“-ом се није свело само на ту једну Демофест пјесму коју сам чула. Вратили су се 2015. године у Бању Луку, још сјајнији, заузимајући сцену као ревијални бенд са неким од највећих свјетских и домаћих имена. И свирали до раних јутарњих сати, јер ни ситни сати, ни умор, ни количина алкохола нису отјерали љубитеље доброг звука - или Вукашина, како се узме.

Бенд је у посљедњим мјесецима избацио неколико нових ствари, тиме оправдајући претходно најављивање новог стваралаштва на домаћем језику. Пјесма „Клизиш“ је изазвала огромну пажњу и вољење, како од стране бројних жена које је емотивни моменат отпјеван и скројен од стране фронтмена групе Вукашина погодио у срца, тако и од стране гомиле других љубитеља добре лирике, заводљивог звука, ритма и лијепог гласа. И ма колико „Клизиш“ била умјетничко дјело у сваком погледу - а немојте пропустити прилику да погледате и спот уз пјесму јер би то била заиста велика штета - мој апсолутни фаворит од новијег рада је ствар „Сви“. Опет довољно вољена и од остатка „Irie FM“ поштовалаца да се током концерата сви стихови обавезно пјевају у глас, а пјесме завршавају вриском и аплаузом. „Сви“ је пјесма по мојој мјери. Она која заврши на „repeat“ плејлисти, па се ту задржи мјесецима. „Сви“ је пјесма са одличним секвенцама на клавијатури, потпуно стилски оригинална и занимљива. Лијепа и једноставна, иако заправо са мноштвом савршено спојених слојева. Довољно емотивна, довољно омамљива, довољно плесна. Све оно шта бих рекла и за сам бенд којег чине изузетно талентовани момци (а сада и дјевојка за басом након најновијих промјена) који у потпуности уживају у ономе шта раде.

Очаравајућа енергија којом зраче и хармонија међу самим члановима, заједно са интеракцијом коју фронтмен групе одржава са публиком, олакшавају то да свака особа која се нађе испред позорнице утоне у бројне слојеве њихове музике. Са реге основом и примјесама даба, грува, фанка и диско музике, свака пјесма натјераће вас да, ако ништа, мрдате куковима и зажмирите док полако тонете у љепоту гласа, проживљавајући сваки стих. Тако је барем било мени док сам сама стајала негдје у ћошћу на прошлогодишњем Демофесту, уживајући у магичном ритму старијих хитова и величанственој енергији осморице момака коју је употпуњавала еуфорична публика, у потпуности заборављајући колико сам уморна, колико је сати и шта ме све чека наредни дан. И исти такав осјећај имам док сада у мраку сједим слушајући своју најдражу пјесму, покушавајући да то пренесем на папир.

Једно је сигурно - пропустићете много ако их не послушате (под претпоставком да већ нисте), а нећете изгубити много ако неколико минута времена одвојите за њих. И зато вам у наставку остављам горе поменуту омиљену нумеру „Сви“, срећна што имам прилику да са вама напокон подијелим и неке домаће музичаре вриједне спомињања. Ако ништа, дугујемо им поштовање и захвалност што оволики труд и таленат улажу у музичко стваралаштво, тиме разбијајући кич оријентисану сцену и враћајући наду у квалитетну домаћу продукцију. Признаћете, тога нам заиста недостаје. А сад сви отклижимо кроз мистични сумрак слојевитих заводљивих плесних тонова „Irie FM“-а.