Култура

Тамна страна медаље

Љиљана Шипрагић, Бања Лука

Све има своју другу, тамну, скривену страну. Свака личност, свако дјело, сваки кутак и осјећање. Па тако и музика. А најбољи примјер за то у свијету умјетности се крије у нашој данашњој теми, у којој су испреплетени музика и филм у свом најбољем облику, упаковани и увезани личношћу феноменалне Лире Лин, 30-годишње пјевачице и текстописца. Лин, која иза себе има већ два самостално издана албума, доскора је била потпуно непозната у свијету музике. Из те таме, сасвим неочекивано и крајње оптимистично, извукао је Ти Боун Барнет ангажманом на музичкој подлози сада већ култне серије True Detective.

Много се тога може написати на тему ове серије, поготово ако кренемо путем поређења прве и друге сезоне. Једнима је ова потоња ужасна, другима сјајна, трећи је гледају као засебну цјелину, али оно шта о њој можемо са сигурношћу рећи јесте да је музички сегмент заиста бриљантан. И ту чињеницу нико не спори. Талентована Лин се, приликом рада на пјесмама, заиста нашла у мраку, једнаком оном који прати саму радњу серије. Сценарио није могла видјети, с обзиром на то да је исти скриван од очију и ушију свих, па тако и појединих учесника, а једина водиља била јој је референца на мексичку фолк пјевачицу Лyдиу Мендозу, која је своје пјесме стварала у стилу тежана, на 12-жичаној гитари и пјевала на шпанском. Изазивајући саму себе и своју личност, која је, испоставиће се, све само не онаква каквом је приказана кроз ово дјело, дошла је до најудаљенијих и најмрачнијих кутака ума и стања свијести. Оваква музичка дјела свакако не могу настати на другачији начин, него само и искључиво потпуним уживљавањем у задату атмосферу. Комплетну палету емоција и осјећања пронашла је освртајући се на нека трауматична проживљена дешавања, јер само тако она могу звучати стварно и искрено.

Савршено компактне и компатибилне ствари су створене. Довољно мистичне, крајње песимистичне, потпуно вјеродостојне серијској атмосфери која прати причу о бизарном и монструозном убиству у америчком градићу Винчи, које спаја три потпуно различита детектива, али која крију дубоко у себи скоро идентична осјећања и стања суморности, само упакована у другачији целофан. Из њеног гласа произилази патња, из стихова туга, а мелодије гитаре на најбољи могући начин прате та два туробна осјећања. Готово их чине божанским и узвишеним. Уколико исте уопште можемо посматрати као такве. Евидентно је да не постоји бољи начин да се одређена емоција са платна и атмосфера филмског дјела пренесе на гледаоца од музике. Чак и лошу глуму добра музичка подлога може извући на прави пут. А чини ми се да је један од најбољих примјера за то управо овај у другој сезони серије True Detective на ком је радила Лира Лин. Дакако, не би било фер заобићи Леонарда Коена који је створио уводну шпицу, али о његовој величини не може довољно говорити ни засебан текст, а камоли пуко спомињење у овом.

Лин се појављује и у самој серији, и то као не-тако-гламурозна пјевачица у сумрачном, оронулом бару у коме се одвијају многи круцијални разговори између два главна лика овог спектакуларног дјела. Међутим, иза све ове њене тмурности се ипак крије нешто сасвим другачије, љепше и емотивније. Немојте се изненадити када је видите и чујете у другим аранжманима, који свакако заслужују да их послушате. Она је много више од самог soundtrack-а серије. И по љепоти и по расположењу. "My Least Favorite Life" и "It Only Takes One Shot" су само једна страна њене личности. Мрачна. Креирана професионално и са много пажње. Толико да на тренутак помислите да је то стварна она. Иако не постоји сумња да ће највећи број њених (новопечених) фанова фокус ставити на компоноване True Detective хитове, ова 30-годишњакиња иза себе има два итекако добра албума. Прошлогодишњи носи назив "The Avenues" и броји сјајне пјесме које се прилично разликују од онога шта је правила за Ника Пицолата, писца и продуцента поменуте серије. Зато, након што провјерите ова меланхолична музичка дјела која вам овдје представљамо, зађите мало и у њена пријашња дјела, гдје вас очекује доживљавање бројних других и ведријих емоција и ритмова.