Култура

Добре лоше навике

Љиљана Шипрагић, Бања Лука

Ништа боље се не може десити музичкој индустрији од споја два изузетна музичара са истим сензибилитетима. Резултати такве сарадње могу бити само и искључиво недодирљиви у погледу квалитета и љепоте звука. А такав је управо двојац којем посвећујем данашње редове. Ријеч је, наравно, о „The Last Shadow Puppets“ - 'бенду из снова' око којег се након 8-годишње паузе поново диже прашина, и то са најбољим могућим разлогом - кроз мјесец дана нас очекује њихов нови албум.

Исти тим се окупио након неколико година, али оно са чим су се представили крајем 2015. - синглом „Bad Habits“ са новог албума - изазвали су у најмању руку изненађење. Готово да је непрепознатљиво стваралаштво TLSP бенда, чији је идејни творац Alex Turner. Разлика вришти из сваког тона и гласа, а опет се чини помало нереалном с обзиром да иза ње стоји иста екипа. На срећу, такво је чињенично стање, а објективно сагледавши исто не можемо него закључити да је промјена потуно реална и утемељена. У току ових 8 година, фронтмен групе „Arctic Monkeys“ - Aleкс Тарнер и соло извођач и бивши фронтмен групе „The Rascals“ - Miles Kane, двојица класичних рок шармера који чини TLSP, знатно су напредовали како музички тако и карактерно. Њихове личности зраче зрелошћу, самоувјереношћу и јачином, баш као и наведена ствар са дуго ишчекиваног албума. Дакле, у потпуности је јасно шта ћемо прво осјетити у „Everything You've Come to Expect“ који је најављен за април 2016. - јачину, доминацију и самоувјереност. До те мјере да постају и помало непријатне док се не навикнете.

До којих тачно граница ће ићи са жестином остаће непознато до 1. априла. Ако је судити према „Bad Habits“ синглу, добићемо доста тврдог и доброг звука. Ипак, у једном од интервјуа двојац је изјавио како је ово „најјача“ ствар на албуму, тако да и даље остаје нејасан распон и омјер снага - како оних у погледу њихових позиција за микрофоном и гитаром, тако и оних у звуку.

На комплетној „The Age of Understatment“ причи и самом постанку TLSP бенда можемо захвалити Алексу. Окупивши око себе сјајне људе креирао је албум којим је јасно оживио поп-микс 60-их. Почетак „The Last Shadow Puppets“ приче налази се у крају „My Favourite Worst Nightmare“ албума „Arctic Monkeys“-а из 2003. У том албуму осјети се призвук онога шта смо добили на „The Age of Understatment“. Осим тога, на посљедњој ствари горе поменутог албума свира управо Мајлс Кејн, који је евидентно постао значајан дио живота и велики утицај на Алекса како у приватној тако и музичкој сфери. Продукцијском палицом и даље руководи James Ford, који је претходно радио са „Arctic Monkeys“-има. А овој тројки придружујемо и „Arcade Fire“ члана Owena Palleta, чиме добијамо потпун зачарани круг. Круг у којем се хармонично смјењује звук 60-их, стопљени вокали Алекса и Мајлса, маестралне стринг секције и бондовска атмосфера. Да, бондовска, јер управо тако бих описала њихов први албум. У сваком сегменту.

Та нека једноставност и лакоћа којом одише „The Age of Understatment“ је сушта супротност „Bad Habits“ траке са предстојећег албума. Иста обилује слојевитошћу, неугодним нередом и ароганцијом која са временом постаје потпуно смислена и пријатна, а на слушаоце утиче попут алкохола. Уосталом, музика и јесте као пијанство. Дјелује на начин да ослободи бујицу емоција и истјера напоље разне сегменте личности које у себи носимо а да их понекад нисмо ни свјесни. То је управо процес који ће правосходно осјетити они прави слушаоци који сваки атом себе посвете некој пјесми. Процес преобразбе. Процес ослобађања. А финални осјећај? Препуштеност, отвореност и чисто уживање.