Култура

"НБС није настала 1832. у Београду"

Предавање Дејана Ристића у Крагујевцу

На основу вишегодишњих истраживања архивске грађе и других извора, Дејан Ристић, историчар, некадашњи управник Народне библиотеке Србије и један од водећих стручњака у области заштите културног наслеђа, дошао је до архивске грађе и података од великог научног и историјског значаја - Народна библиотека Србије није основана 27. фебруара 1832. године у Београду, већ 12. јула 1838. године у Крагујевцу.

Ристићев научни рад који доказује настанак српске националне библиотеке у Крагујевцу објављен је у Гласнику Народне библиотеке Србије бр. 14 (2014/2015) и своје прво представљање имаће управо у Крагујевцу. У четвртак, 3. марта у 18 сати у галеријском простору Народне библиотеке „Вук Караџић“ (Др Зорана Ђинђића 10) Дејан Ристић ће одржати предавање базирано на открићима у вези са тачним местом и датумом оснивања Народне библиотеке Србије.

"Народна библиотека Србије није настала 1832. године у Београду"

(Извод из научно-истраживачког рада Дејана Ристића)

Упркос увреженом мишљењу и радовима појединих стручњака који су тврдили да је Народна библиотека Србије проистекла из јавне библиотеке коју је, 27. фебруара 1832. године, у Београду основао Глигорије Возаровић, историографска истраживања, заснована на анализама архивске грађе и сведочанстава савременика, недвомислено указују на чињеницу да је Народна библиотека Србије настала 12. јула 1838. године у Крагујевцу, чином оснивања библиотеке у саставу Министарства просвете које је више од једног века било непосредно надлежно за рад српске националне библиотеке. Циљ овог рада јесте да представи релевантну архивску грађу и тиме допринесе коначном утврђивању чињеница у вези са датумом, местом и оснивачима Народне библиотеке Србије.

Са оправданом жељом да Народна библиотека Србије, која је у поратном периоду за Дан НБС одредила 6. април (у знак сећања на потпуно уништење националне библиотеке, у априлу 1941. године), као свој Дан обележава датум оснивања установе, Управа НБС одлучила је, 2002. године, да се од тада обележава 28. фебруар (у спомен на дан када је, 1832. године, у Београду своју библиотеку основао угледни књиговезац и штампар Глигорије Возаровић). Осим што је дошло до грешке у конверзији датума из Јулијанског у Грегоријански календар (Возаровићева библиотека основана је 15. фебруара 1832. године /по тада важећем, Јулијанском календару/ што, услед разлике од 12 дана између два календара у 19. веку, одговара садашњем 27. фебруару), суштинска погрешка била је у пренебрегавању историјских извора представљених у више историографских студија и збирки архивске грађе (Стојан Новаковић, Милан Ђ. Милићевић, др Гаврило Ковијанић), који су недвосмислено указивали на то да је Народна библиотека Србије настала средином 1838. године у Крагујевцу, потекавши из тада утемељене библиотеке Министарства просвете.