Блог

Тероризам против туризма у ЕУ

Александар Гајић, Нови Сад

Терористички напади извршени  на простору Европске уније током протеклих годину дана не представљају само озбиљну претњу за безбедност њених грађана, већ наносе и озбиљну штету европској економији, а пре свега туризму. Након напада на грађане Париза, Брисела и Нице, као и низа терористичких активности широм Немачке, до медија често стижу информације о евакуацијама посетилаца на неким од најпознатијих туристичких дестинација из безбедносних разлога. Тако је 10. августа евакуисан париски „Дизниленд“ због сумњивог пакета који jе уочен на железничкој станици у близини тог забавног парка, на сличан начин као што је пет дана раније била евакуисана и Ајфелова кула.

Коментаришући последице напада на променаду у Ници, једну од најатрактивнијих медитеранских туристичких дестинација, председник компаније «МКГ Груп» Жорж Панајотис је приметио како европске земље преживљавају структуралне промене зато што се феномен рата појавио на њиховом прагу. Ако се безбедност европских туристичких дестинација не поправи, сматра он, последице ће бити још видљивије.

Овогодишњи економски раст 19 чланица Европске уније унутар еврозоне почео је прилично добро у првом тромесечју текуће године, са стопом која није виђена још од избијања светске економске кризе 2008. године. Међутим, раст је почео да успорава у другом тромесечју, тако да је, од почетка априла и краја јуна, забележен раст од свега 0,3 одсто, да би у трећем тромесечју доживео пад од 0,6 одсто. Како се инвеститори нису повукли након серије терористичких напада, једино разумно економско објашњење је да је овај пад последица смањеног прилива новца из сектора туризма који са 10 одсто доприноси целокупној економији Европске уније. Са друге стране, европске владе су почеле да троше стотине милијарди евра како би ојачали сопствене безбедносне капацитете и отклониле претње по своје грађане, чак и насупрот захтевима Брисела да смање сопствене дефиците, па се овај дисбаланс између повећаних трошкова и умањене добити од туризма јасно уочава у економским тенденцијама на простору читаве Уније.

Уништење туристичке сезоне није био примарни циљ терористичких напада, већ дестабилизација кључних држава чланица ЕУ које су након "Брегзита" покренуле иницијативу о јачању заједничке спољне и безбедносне политике ЕУ. Туризам и услуге показали су се као колатерална штета, као рањиви део постмодерних привреда које су се добрим делом одрекле даљег индустријско-технолошког развоја као кичме своје привреде (која је у процесу глобализације измештена у "конкуренте" трећесветске пределе) а сувише се ослониле на терцијарни сектор. Да је терористима примарни циљ био туризам, они би ударили на сиромашне медитеранске чланице ЕУ које претежно и живе од преливања новца на њихове просторе од туризма.

Француска, трећа економска сила  у Европској унији, полагала је велике наде у прилив средстава од туризма којим би се успешније носила са дугим периодом економске стагнације и пораста незапослености. До ове године Француска је била најпосећенија земља у Европској унији: 2015. године, она је привукла чак 84 милиона туриста. После новембарских напада на арену "Баталкан" у Паризу, хотелијерски сектор доживео је пад од готово 25 одсто. Услед терористичких напада у Бриселу и Ницу број аранжмана спао је „на једва двоцифрене показатеље“. Американци и Јапанци, који су у највећем броју традиционално посећивали Европу, почели су  да активно отказују туре не само за Париз, него и за удаљене крајеве Француске, на пример, за слабо насељено приобаље Нормандије. Све је више туристичких компанија, хотела и ресторана у ЕУ који су принуђени да шаљу своје сараднике на неплаћени одмор од неколико месеци и да узимају нове сараднике само по сезонским уговорима. Монт Сен Мишел, опатија која представља једно од најпознатијих француских туристичких дестинација, од краја 2015. године доживела је пад посете за читавих 70 одсто.

У Белгији, где су припадници Исламске државе извели бомбашке нападе на бриселски аеродром и подземну железницу у којима је страдало 32 људи, економија је, према процени владе, претрпеле губитке  близу једне мијијарде евра. Највећу штету су доживели хотели, ресторани и туристичке локације. Серија напада на цивиле у шопинг моловима, на концертима и у возовима, под знак питања је ставила безбедност путовања кроз Немачку која представља економски мотор Европе. Све то је у значајном мери преусмерило туристичка путовања или према јужним, мање ризичним локацијама на Медитерану попут Шпаније и Грчке, или на север, од терористичких напада још увек поштећене Скандинавије. Поред тога, озбиљну штету имају и произвођачи луксузних предмета који су у великој мери оријентисани на стране купце. За разлику од претходних година, свега неколицина туриста шопингује у централној продавници "Луја Витона" на Шанзелизеу, док нагли пад продаје бележе и други водећи брендови компанија као што су „Хермес“ и „Прада“. Алекс Дима, извршни шеф „Хермеса“ сматра да се повећање туриста и промет луксузном робом неће почети опорављати све док је у Француској на снази ванредно стање и страх од терористичких напада. А овом полуратном стању и његовим психолошким последицама се ни изблиза не види крај.

Aутор је научни сарадник Института за европске студије у Београду

(Уколико желите да се укључите у АКЦИЈУ 500 x 500 и скромним прилогом помогнете Нови  Полис посетите следећи линк)