Блог

Уелбекове метафизичке мутације

Немања Рајак, Нови Сад

„Контрoверзан“ - доминатна реч у медијском третману целокупног Уелбековог опуса. Изгледа да огољавање истине и отварање могућности за проширење подручја борбе, данас заиста јесу контроверзни. Политичка коректност је Уелбеку туђа, и то је нешто што изразито нервира политички коректног паноптикона који пишчеве ставове сматра расистичким, сексистичким и исламофобичним. Медијска пажња коју Уелбек добија његово писање претвара у спектакл, који он одлично користи у борби против свеопштег спетакла бесмисла. Сирово, сваким његовим романом.

За најдоминатније књижевне узоре Уелбека можемо узети Балзака, Флобера, Бодлера и Достојевског, чији је реализам представљао главну водиљу у формирању његових идеолошких ставова. Истичући идеолошки правац својих узора, пише: "ви сте реакционар, то је добро. Сви велики писци су реакционари. Балзак, Флобер, Бодлер, Достојевски: све сами реакционари." (Уелбек, 2006: 238). То су дивови на чијим раменима стоји Уелбек, супротстављајући се тоталном либерализму који све више постаје тоталитаран.    

Први ударац задаје романом Проширење подручја борбе. Сликајући деструктивни економизам либералне идеологије, он приказује реалност у којој има места само за бића „прописана“ теоријом рационалног избора. Људи више нису људи, већ агенси чије понашање се заснива на максимизацији сатисфакторних функција и директној вези са личном, материјалном коришћу. Агенс увек извршава радњу која ће њему донети максималну корист, без обзира на све, и такав потез се назива рационалним. Уз теорију рационалног избора имамо и биолошко, генетско подржавање  себичности, које човека не види шире од машине за преживљавање - робота слепо програмираног да заштити себичне молекуле познате као гени, како вели Ричард Докинс, родоначелник овог биолошког светоназора. И зато када Уелбек пише "eкономски либерализам је проширење подручја борбе, његово проширење на све животне доби и све друштвене класе" (Уелбек, 1999: 108-109), он у ствари предочава коначну пропаст западног друштва огрезлог у похлепи, себичном индивидуализму и свепрожимајућем материјализму.

Својим књигама Уелбек деконструише наметнута "прогресивна", "модерна" мишљења о друштву и друштвеним процесима, мишљења која се данас издају за научно објективна. Разара површни социјални и политички морал који преко свог тоталитарног епитета "напредно" настоји да друштвено признање сачува само за себе. Његова писанија чине пробој кроз мртву фразеологију владајуће доктрине, обликујући једну истинску критику друштва.  Он се не бави еманципаторским темама маргиналних друштвених група, већ пише о тоталној моћи једног мутираног система и његовом функционисању кроз различите друштвене феномене.

У роману Елементарне честице анализира заоставиштину шездесетосмаша, сагледавајући је као једну метафизичку мутацију - односно радикални и глобални преображај визије света. "Од тренутка, када се метафизичка мутација већ догодила, она се развија не наилазећи на отпор све до својих крајњих последица. Чисти, и не осврћући се превише, привредне и политичке системе, естетичке судове, друштвене хијерархије. Ниједна људска сила не може да прекине њен ток - ниједна друга сила до саме појаве неке нове метафизичке мутације" (Уелбек, 2006: 8). У прологу романа се наглашава хришћанство као метафизичка мутација, створена на рушевинама античког света. А мутација данашњице је тоталитарни либерализам, настао на развалинама постхришћанског света.

Водиља Уелбековог писања јесте поменута метафизичка мутација. Социолошки речено, друштвена трансформација. Сви његови романи прате начин на који се мутација шири, обузима и прожима  друштва. У Платформи, сексуални туризам је средство мутације, а њен узрок је драстична промена породичних вредности западних друштава која одишу мазохизмом, егоизмом и смрћу.  Следећи његов роман, Могућност острва, осликава духовну трансформацију Запада метармофозом западног човека, од неиздрживог атеистичког становништва до "спасења" у виду New-age секти. Затим долази Карта и територија, роман који говори о крају уметности, њеној потпуној комерцијализацији и  постмодерној претенциозности апстрактних и бесмислених уметничких дела. Тиме Уелбек, бар за сада, завршава анализу западне метафизичке мутације - либерализма.

Последњим објављеним романом, Покоравање, Уелбек пророчки открива долазак нове метафизичке мутације, оличене у исламу. Браниоце старих метафизичких вредности, те последње шездесетосмаше, назива прогресивним мумијама у изумирању, потпуно бескрвним али удомљеним у медијским тврђавама, одакле и даље бацају клетве на ова злехуда времена (Уелбек, 2015). Једино о чему размишљају јесу тренутни догађаји, никако судбина друштва. Играјући се остацима револуционарног рационализма и просветитељства довели су до умирања судбине, остављајући своја друштва да обитавају у раљама духа времена, слепо чекајући промену са Истока. 

Заратустра пропадајућег грађанског друштва, чији лик на крају романа Покоравање прелази у ислам, овако закључује своју метафизичку трансформацију: "биће то шанса да започнем један нови живот, без неке нарочите везе с оним претходним. Нећу имати за чим да жалим" (Уелбек, 2015: 262-263). Таква мутација заиста и не оставља разлога за жаљење.

Аутор је мастер социолог из Новог Сада

Уелбек, М. (1999). Проширење подручија борбе. Београд: Плато.

Уелбек, М. (2006). Елементарне честице.Београд: Плато.

Уелбек, М. (2015). Покоравање. Београд: ДМД.

(Уколико желите да се укључите у АКЦИЈУ 500 x 500 и скромним прилогом помогнете Нови  Полис посетите следећи линк)