Блог

Баук приватизације

Милојко Пантић, Београд

Премијер Србије Александар Вучић је признао да је немоћан и да, како је рекао, нема довољно ни снаге ни ауторитета да омогући приватизацију Звезде и Партизана. "Погурао сам многе ствари у Србији" – каже Вучић, "али сваки пут кад поменем приватизацију та два пропала гиганта, остајем без подршке и као да ударим у зид.” То "сваки" пут које Александар Вучић спомиње, заправо су три његова неуспешна покушаја да оживи клинички мртву Звезду, односно до темеља опљачкан клуб, не питајући се ко је финансијски ојадио некадашњег првака Европе. Први пут је, све заклињући се у "етику одговорности" антимарксисте Макса Вебера, у глуво доба ноћи, револуционарном марксистичком методом, ушао у клуб, сменио Управу и поставио кризни штаб назван „Радна група за спас Звезде“. Они су, уместо да спашавају клуб, наставили да раде оно што су радили и њихови претходници – куповали су и продавали играче. Уследио је такође неуспешан покушај Александра Вучића да "арапизује" Звезду. Шеик од Емирата је међутим брзо схватио да је власнички и правни статус клуба недефинисан, да је клуб уништен, те је одустао од идеје да "Маракана" постане нови "Емиратес стадион".

Најзлокобнији показатељ да моћ и снага Александра Вучића нису безгранични, јесте његов трећи безуспешни покушај да спасе најпопуларније српске клубове Звезду и Партизан. Наиме, његова идеја да држава нађе купце и прода те пропале гиганте, дочекана је "на нож" од стране оних који данас чине та "удружења грађана", што је актуелни правни статус два клуба. Истакнута је парола да се не може приватизовати оно што је већ приватно и да држава ако жели да их прода мора прво да национализује два клуба. Они који су формално правним и папиролошким радњама тј. променом Статута из комунистичких времена, узурпирали власништво над клубовима без уложеног динара, заправо поручују држави: "А где смо ми у тој продаји?"

АВ је дакле признао да је немоћан да реши фудбалске проблеме, али то је у исто време и признање да се држава не може водити по систему: један човек, једна воља, једна партија.  И ко је то АВ-у рекао, ко му је дао мандат и овлашћења да се за све пита, да о свему сам одлучује, да све сам решава: од фудбала до Косова? Чему онда служи парламент, министарства, институције и толике надлежне државне службе? Уместо што деморализаторски (у борби против криминала и корупције) признаје фудбалску немоћ, АВ би морао да ради оно за шта је изабран, а то значи да натера свој "административни тим" да врши заштиту законитости у свим областима живота, па и у Звезди и Партизану. Јер ако су актуелни руководиоци два клуба, попут Терзића, Кокезе, Тончева или Поповића, Вучелића и Вазуре, те непромостиве препреке, тај "зид" у приватизацији фудбала, онда заиста ни АВ-у ни нама ни Србији нема спаса. Па каква је то снага или какав ауторитет потребан да се нареди надлежним службама да раде свој посао, односно да укину струју Звезди и Партизану због милионских дуговања као што то укидају свим грађанима због безпримерно мањих дугова, или Пореској управи, да заплени имовину Звезде и Партизана због неплаћеног пореза, као што такође плене свим грађанима?

Трећи, можда и најважнији п(р)опуст надлежних служби односи се на финансијско пословање. Јесенас је у парламенту АВ оптужио претходну власт за постојање неких јавних предузећа чије рачуне никад нико није видео, ни у билансима ни у буџету Србије. То исто се актуелној власти дешава у фудбалу. Рачуни Звезде и Партизана су блокирани, а они и даље купују и продају играче и нико их не пита преко којих рачуна иду све те милионске трансакције.  Кад би само поменуте ствари надлежне службе урадиле, тај "живи зид" отпора приватизацији о коме АВ говори, срушио би се сам, јер би узурпатори опште народних добара у фудбалу побегли главом без обзира. Зашто власт (питам АВ-а) не уведе стечај и прода Звезду и Партизан (са дуговима наравно) за по 1 евро као што су то ономад урадили Италијани са Пармом? Народ лепо каже: Нема већег слепца од оног који не жели да види. На АВ-у је да отвори очи и себи и својим министрима, пре него што и за њих и за све нас буде прекасно.

Аутор је спортски новинар из Београда