Блог

Метафизика пушења

Бојан Томић, Суботица

„Грађанин је свиња која хоће да умре од старости“, Леон Блоа

Да се разумемо: не миришем три врсте људи- атеисте, антиалкохоличаре и милитантне непушаче. Још је писац чувене „Побуне маса“ Шпанац Хосе Ортега И Гасет констатовао да свако време име своје „fishing ideas“- „идеје које се представљају и пропагирају управо због тога што је извесно да се неће укоренити, идеје које служе за интелектуалне играрије и лудости...“ Одлучио сам да се позабавим жрецима ове три fishing ideas које су тако карактеристичне за наше доба. Што се тиче ових првих, према њима сам најмање нетрепељив. Како да се човек љути на те чудаке и њихову смешну религију о човековом пореклу одоздо? Истини за вољу, бескрајно су досадни и нема човек баш много о чему да прича са њима. Држим се оне „да су од оних који тврде да Бог не постоји глупљи само они које тврде да Бог постоји“. Једина малициозност коју си допуштам је да на њихов кључни аргумент- да је човек постао од мајмуна- одговорим да им апсолутно верујем на реч. Ипак, према њима треба смеран, још је стари Фјодор говорио да је „атеизам често тек последња степеница до Бога“.

Што се тиче антиалкохоличара, према њима гајим мало већу резерву. Њихова религија трезвености и разума  је за мене(и за сваког озбиљног човека) потпуно неприхватљива. И док код атеиста још има заноса, лудила и страсти у одбрани неодбрањивог(на чему им скидам капу), ови јадници су потпуно детерминисани догмама које заступају- млаки, уздржани...како бих рекао...као кад Били Питон каже Мирку Топаловићу; "добар си...само... некако си никакав". Никако да , хегеловски речено, дођу до aufhebunga, превазилажења разума и схвате најједноставнију чињеницу да нико никад није ни дете направио у стању трезвености и разума, а камоли нешто што претендује на вечност. Мада алкохол није једино средство које успешно релативизује разумност, ту лажну памет нашег доба, као "традиционалиста, конзервативац и домаћин" га сваком „човеку на свом месту“ у коме има макар мало храбрости- од срца препоручујем. Уосталом, не бринем ја толико за њих- свако се пропије пре или касније.

Сад долазимо до треће пошасти, најопасније секте нашег времена, Великих Инквизитора пушења и пушача. Наравно, не мислим на обичне непушаче, то је огромном већином пристојан свет. И сам имам одличне пријатеље непушаче, мада не схватам како никад не пожеле да након вођења љубави запале цигарету. Говорим, наравно, о оној шачици заумника који вођени неким пакленим месијанизмом спремају ломаче за све нас који не прихватамо општеприхваћене заблуде „да је дуван штетан, да је пушење лоша навика, да никотин шкоди здрављу...“. У име култа младости, лепоте и здравља, тог терора нашег духа времена- ти су опасни људи спремни на све. Ако при томе занемаримо разлоге лукративне природе, остајемо очи у очи са истинским терористима нашег времена. Признајем јавно да се једино при помисли на њих у мени буди старозаветни човек.

Нема тог аргумента који би уздрмао њихова окамењена срца. Не постоји начин да им се укаже на лепоту и радост коју доноси цигарета. Када Балзак у свом мистичном роману „Серафита“ пушење назива „дигестивном медитацијом“ они одмахују руком. Када Хамваш каже „да  би жене духовност свог бића учиниле изражајнијом оне користе парфеме, а људи пуше“ и да је пушење „духован чин“- они вас гледају подсмешљиво. Ни када Црњански у Дневнику о Чарнојевићу цитира турску пословицу „Пушити значи седети на облацима и смешити се на земљу“- на њих не оставља никакав утисак. Ни Епштeјнови дубоки увиди у то „да је дуван начин за трансцеденцију, одлажење у други свет...да пушење открива мушку прибраност, крајњу концентрацију воље... да цигарета није обичан предмет него мала ватра и како се у природном и племенитом начину пушења осећа један Прометејев комплекс смелости- отимања и кроћења ватре... да маленкост те ватре, која тиња, одговара потребама за једном притајеношћу, суздржаношћу карактера... како је пушење метафора унутрашње ватре коју човек обуздава у себи...“- њима апсолутно ништа не значе.

А када један мој пријатељ, потпуно на трагу Епштeјна(тaчније, Епштeјн је на његовом трагу) тврди „да треба пушити, да је добро пушити јер тиме човек као микрокосмос подражава макрокосмос и поред земље, воде и ваздуха долази у контакт и са четвртим елементом, односно ватром, и тиме заокружује своје биће“- е на то им се, несрећницима, диже коса на глави. Кад додате, као необорив аргумент, да је чак и један анђео, Дамиел из Вендерсовог Неба над Берлином, одлучио постати човек након што му је бивши анђео објаснио како је леп живот на земљи, како је лепо пушити и пити кафу у исто време- ту вас већ шаљу дођавола. Још је пуно мудрих људи говорило и писало о том чаробном чину, али не вреди.

Ти узурпатори моћи су наумили да нас пушаче прогласе болесницима којима ће они бити болничари. Имајући у виду досадашње методе поправљања којима су нас подвргнули, није без основе сумња да ће кад виде да нема много резултата, да нам је слобода најважнија ствар у животу, прибећи и физичком изопштавању па чак и елиминацији. Ипак, они јако добро знају оно што је и Ортега рекао, да у тој бици не могу победити. Зато унапред обзнањујем да ћу са својим тајним друштвом „Велико бело братство драгстора“, када извршимо coup d`etat,  прво национализовати дуванску индустрију, а потом  у школе увести(као обавезан предмет)- метафизику пушења!

Кад све то прође, ако ме се сете- сете се. Ако не- ником ништа. Највеће задовољство ће ми бити мисао да сам можда овим текстом макар једног човека извео на прави пут. Уосталом, имам намеру да још дуго седим на облацима и смешим се на земљу.

Аутор је оперативни уредник Новог Полиса