Агора

"Град без Јевреја", предосећање зла

Philip Oltermann, The Guardian

"Град без Јевреја", филм који је имао премијеру 1924. године у Бечу пронађен је после 90 година и сачуван од уништења.

Крај је Првог светског рата, инфлација је вртоглава и становници једног града немачког говорног подручја окрећу се једни против других. Политичари траже жртвеног јарца. "Народ", најављује Канцелар, "захтева протеривање свих Јевреја." Иако ово делује као фрагмент из неке књиге о историји Трећег Рајха реч је о синопсису филма који је снимљен још у време када је нацистичка партија била забрањена, а Хитлер завршава Мајн Кампф у ћелији баварског затвора. Заснован на дистопијском роману јеврејског публицисте Хуга Бетојера "Die Stadt ohne Juden", филм је премијерно приказан у Бечу у јулу 1924. године, али је оригинална верзија филма нестала у ратним годинама и сматрало се да је изгубљена више од 90 година. Захваљујући случајном открићу на једној париској бувљој пијаци и највећој crowdfunding кампањи у аустријском сектору културе, овај неми филм ће бити дигитализован  и поново објављен у свом изворном облику, али и премијерно приказан на јесен следеће године у Бечкој концертној дворани.

Аустријска кинотека, која је организатор кампање објавила је да је прикупљено 75 000 долара, неколико дана пре званичног завршетка рока. Гласноговорник ове институције је додао да је пресудна донација добијена од анонимне јеврејске фондације из Сједињених Држава након победе Доналда Трампа на председничким изборима, али и да су се удвостручиле појединачне донације у Аустрији након пораза кандидата деснице на председничким изборима у тој земљи.

Филм приказује не само економске околности које су разбуктале политички антисемитизам, већ и на сатиричан начин описује последице масовног егзодуса јеврејске популације из "Утопије", како се Беч назива у филму. На почетку, грађани "Аријевци" ватрoметом прослављавају одлазак својих јеврејских комшија. Међутим, културни живот "Утопије" бива запуштен; кафеи се претварају у пивнице, у продавницама се уместо модерне гардеробе нуди само фолклорна одећа, а многе земље прекидају своје трговинске везе са "Утопијом". "Чудно", објашњава саветник градоначелнику, " наша валута и даље ништа не вреди." Ускоро су широм града осванули постери са речима: " Наше сте благостање избацили заједно са Јеврејима".

Оштећена и некомплетна верзија филма, вероватно цензурисана или аутоцензурисана, откривена је у Холандском филмском музеју 1991. године. Према речима Николаса Вострија, директора Аустријског филмског архива, нова верзија (пронађена на једном париском бувљаку у октобру 2015. године) не само да проблематизује поруку овог филма и садржи оригиналан крај, већ и приказује многе сцене које детаљно приказују присуство Јевреја у различитим аспектима друштвеног живота Беча. "Порука коју смо хтели да пошаљемо је да ово није само филм о прошлости, већ и снажан анти-нацистички исказ", објаснио је Востри. "Сада је веома слична ситуација оној у времену када  је настао "Град без Јевреја". На крају Првог светског рата много је људи расељено са севера руског царства и уточиште су тражили у Бечу, посебно Јевреји из Буковине и Галиције. Антисемитска осећања су се масовно раширила и током актуелне избегличке кризе и све партије су играле на ту карту."

После Другог светског рата, када су Аустријанци били у ситуацији да се поново дефинишу као нација, "Јеврејски Беч" је имао важну улогу. Востри каже: " Постали смо нација Шницлера, Фројда и Шенберга. Али никада нисмо ни покушали да вратимо Јевреје које смо протерали. Велики парадокс лежи у срцу ове нације".

У филму, фикционални Канцелар на крају одлучује да позове јеврејски популацију да се врати у град. Стварни живот Аустрије није понудио такав срећан крај. Оскар Хелмер, послератни министар унутрашњих послова није крио своја уверења да се питања ратне одштете и реституције јеврејске имовине требају пролонгирати што је дуже могуће. Хуго Бетојер, аутор романа по којем је снимљен филм, убијен је у својој канцеларији од бившег припадника тада забрањене Нацистичке партије, свега неколико месеци након премијере филма. Историја се такође сурово поиграла и са главним актерима филма. Јоханес Риман који глуми Јеврејина Леа Стракоша приступио је Нацистичкој партији и наступао је 1944. године у вечерењим представама за официре и војнике у логору Аушвиц, док је глумачка звезда тог времена Ханс Мозер, који у филму тумачи једног од најбеснијих антисемита, морао да емигрира из Аустрије, јер није желео да се разведе од своје јеврејске супруге.

Извор: The Guardian

Крај Новог Полиса?