Агора

Спасавање Дојче банке

Cerstin Gammelin, Süddeutsche Zeitung

Међународни монетарни фонд је изазвао велико узбуђење својим списком банака од којих прети највећа опасност светском финансијском систему, где се на првом месту нашла Дојче банка. Једини немачки финансијски институт од глобалног значаја је сада најопаснија банка света. Ту се одмах поставља питање да ли немачки порески обвезници поново треба да спасавају Дојче банку. И како је дошло до ове кризе баш у Немачкој која је најјача европска економија. Прецизније речено: опет у Немачкој, где је на врхунцу финансијске кризе 2008. Ангела Меркел на дневној бази државним новцем спасавала банке од банкрота.

Немачки порески обвезници су тада изгубили десетине милијарди евра, више од било које друге земље у Европи и неупоредиво више од онога што би изгубили у случају грчког банкрота. Немачка влада нас је тада уверавала да више никада неће спасавати банке. То изгледа није било празно обећање. Упркос противречним гласинама, изгледа да су политички ризици већи од проблема Дојче банке. Државни пакет помоћи би била капитулација која би уздрмала Немачку и ЕУ у целини.

После пораза владајуће Хришћанско демократске уније (ЦДУ) на недавним локалним изборима у Мекленбург-Померанији и Берлину, који се објашњава пре свега канцеларкином избегличком политиком, Ангела Меркел још увек није одлучила да ли ће се кандидовати на парламентарним изборима следеће године. Државни пакет помоћи банкама би био преурањени негативни одговор на ово питање, јер би канцеларка само годину дана пре избора прекршила једно од својих највећих обећања.

Захтев да порески обвезници, већ незадовољни избегличком политиком, поново спасавају банке, дошао би као поручен десничарским популистима из Алтернативе за Немачку (АфД). То би био крај каријере Ангеле Меркел. Ситуација је озбиљна и на европском нивоу. Немачка је прва прекршила правила Пакта за стабилност и раст, која од тада више немају обавезујући карактер. Пакт је мртав, а иста судбина сада прети и банкарској унији. Њена правила прописују да у случају банкрота банака у њиховом санирању учествују прво њихови повериоци у износу од 8% својих улога, а тек онда порески обвезници земље чланице.

Европа то не би била да и овде нема изузетка од правила: банка у веома озбиљним тешкоћама може се стабилизовати државним новцем. Али мало је вероватно, највише због унутарполитичких ризика, да ће се Берлин одлучити на ово решење, а још је неизвесније да би Европска комисија на то пристала. Политички ризик би био просто превелики. Ако се најмоћнија економија Европе позове на изузетак од правила – банкарска унија је готова.

Учешће поверилаца у санирању банака такође носи политички ризик, јер се не зна одакле би се вукао новац. Вероватно би се пензиони фондови, који су већ у проблемима због ниских каматних стопа, одрекли једног дела улога, што би директно угрозило велики број старијих грађана. Влада то не признаје, али криза Дојче банке би ускоро могла да постане немачка криза.

Извор: Пешчаник-Süddeutsche Zeitung