Агора

FOMO и кризa четвртине живота

Rebecca Strong, The Huffington Post

''Твоје двадесете су најбоље доба твог живота. Још увек немаш никаквих брига'' – мој делузивни ујак, децембра 2010.

Неколицину погађа одмах након уручења факултетске дипломе. Ослобођени у ''стварном свету'', осећају се изгубљено, док преоптерећени бројним опцијама млате около покушавајући да сазнају шта би могли да раде са тим својим дипломама (а за све то време баве се и гомилом дугова). Друге паника неприметно опседа и тек касније наступа. Посматрајући како њихови пријатељи, један по један, склапају веридбе или постижу професионалне успехе, они остају са осећајем да су несигурни  у сопствене одлуке, у пут који су одабрали и, на крају, можда мало и неспособни.

Иако је сам термин скован последњих година, постаје све јасније да је криза четвртине живота врло присутна појава. Ту појаву која се може десити било када у периоду  старости између раних 20-их и раних 30-их година,  карактеришу разочарења, несигурност, усамљеност и депресија. Чак је према  једној студији објављеној у  Интернационалном журналу за бихевиорални развој установљено да је 39 процената мушкараца и 49 процената жена изјавило да је осећало такву врсту кризе у својим 20-им. Осим тога, позивајући се на једну од Gumtree.com анкета, 86 процената младих људи признало је да се осећало под притиском  од успеха у везама, финансијама и пословима пре него што су напунили 30 година, 32 процента испитаника осећало је да је под притиском склапања брака и добијања деце пре него што напуне 30 година, а 21 проценат желео је потпуну промену каријере.  На састанку Британског психолошког друштва, истраживачи су кризу четвртине живота поделили на пет кључних фаза заснованих на њиховим студијама разних појединачних искустава:

Прва фаза: Осећај да сте заробљени сопственим изборима, било да је у питању посао, веза, или оба, као и да вас кроз живот води аутопилот.

Друга фаза: Растући осећај да се ''морате извући одатле'' и да је промена могућа.

Трећа фаза: Напуштање свега онога што чини да се осећате заробљено и улазак у један timeout период у ком ћете испробати нова искуства да бисте открили ко желите да будете.

Четврта фаза: Период поновне изградње живота.

Пета фаза: Развијање и утврђивање нових обавеза које боље одражавају ваше интересе и склоности.

Наравно, окидач, као и путања ових криза, незнатно се разликују код сваког појединачног случаја. Међутим, у целини, ради се о изразито сличним искуствима која су на неки начин постала нека врста ритуалног  пролаза.  Заправо, врло ми је тешко да се сетим иједног пријатеља чијем сусрету са неким облицима овог феномена нисам била сведок. Неки од нас још увек пролазе кроз то, управо покушавајући да остану изнад воде. Неки су успели неоштећени да стигну на другу обалу. У последње време размишљам о томе колико је живот особе у 20-им данас другачији него што је био за наше родитеље,  пре 30 или 40 година. Свакако, нешто од свега тога има везе са економијом, тржиштем послова, променом друштвених притисака, заменом улога полова, итд. Али, много везе има и са технологијом. Прецизније, има везе са друштвеним медијима.

Приступите Facebook-у у својим 20-им и неизбежно ћете видети како трепери нечији веренички прстен. Проверите  LinkedIn и нећете моћи да избегнете вест да је ваш стари колега управо унапређен. Истражујете по  Instagram-у и можда ћете наићи на свог цимера који је на одмору са својом другом половином, у неком егзотичном  комплексу на Св. Бартоломеу. Друштвени медији подстичу нашу глад за фантазијом, и потпуно себе можемо изгубити у томе.  Међутим, то што ми гледамо су само пажљиво одабрани фрагменти нечијег живота,  ком су вероватно они сами поставили филтер, и то може да учини да се осећамо као да заостајемо, а чињеница је то да заправо не видимо целу слику. Укратко, многи од нас пате од непрекидног страха да ће нешто пропустити. FOMO (Fear of Missing Out), термин који је 2013. додат Оксфорд енглском речнику, односи се на  ''стрепњу да се неки узбудљив или интересантан догађај може изненада десити негде другде''. И сигурно, за некога ко је на ивици, или већ у мукама кризе четвртине живота, константна суоченост са успесима других на друштвеним мрежама, само ће погоршати ствари.

Дакле, иако су наши родитељи можда искусили страх од тога да  негде неко има бољи живот, захваљујући друштвеним мрежама, милиони нас на дохват руке имају нешто што се сматра доказом да неко има бољи посао, бољи ауто, бољу везу, да боље зарађује, итд. Онда није изненађујуће ни ово: Једна студија из Журнала за бихевиоралне зависности из 2014. установила је везу између повећане употребе друштвених медија и депресије/анксиозности. Затим, једно истраживање Психологије данас открива да  кључне теме у вези са негативним последицама FOMO-а обухватају проблеме личног идентитета, усамљеност, негативну слику о себи и осећања личне неадекватности, неповезаности и љубоморе. Звучи познато? Симптоми су готово исти као код кризе четвртине живота. 

Да ли је одустајање од друштвених медија решење? Не за сваког. Остајање у контакту са људима који пролазе кроз исту кризу може имати круцијалну улогу у подсећању на то да у овоме нисте сами, и што је још боље, да ћете све то превазићи.  Кључ је у томе да учините помак у начину размишљања, схватајући да тренутна фаза живота није једнака за све и да такозване животне прекретнице које су друштвене норме утувиле у наше мозгове нису нешто чиме треба да меримо сопствену срећу. Срж кризе четвртине живота и јесте то горуће осећање да је већ требало постићи одређене ствари у одређеним годинама. Новост: ви сами одређујете сопствени успех и срећу.

И што је још важније, успех и срећа других чији сте уверени сведоци на социјалним мрежама, нису обавезно одраз њихове стварности. Ви не знате да ти свеже венчани парови већ имају своје непрекидне свађе, о којима сигурно неће твитовати.  Не знате  да је ваш бивши другар из братства који је уптаво поставио наFacebook вести о свом високоплаћеном послу потајно врло несрећан јер мора да ради 14 сати дневно. Не знате ни којих снова се одрекла млада насмејана мама са њеним инстаграмским приказима наизглед срећне породице да би имала децу малко раније него што је за то била спремна. Другим речима, ти људи за које мислите да добро знају свој пут... Они уопште немају појма шта раде. Ради се о томе да људи бирају да истакну само најгламурозније исечке свог живота на овим странама.

Дакле, уместо да траћите време упоређујући се са другима, утрошите га на то да сазнате шта је најзначајније за вас. Шта вас мотивише. Коју врсту промене желите да видите у свету  И запамтите ово: синоними за реч ''криза'', обухватају и прекретницу, раскрсницу. Можда се не доима тако, али ова мучна фаза је почетак нечег значајног: узимање вашег живота у ваше руке.

Извор: The Huffington Post     Превод: Ружица Шегрт