Агора

"САД су највећи светски терористи"

Ноам Чомски, интервју, Euronews

Ноам Чомски у интелектуалном  свету спада у изузетно популарне мислиоце; плодан аутор и самопрокламовани анархиста у својој 86. години још увек нема намеру да успори темпо. И даље гласно протестује против читавог низа уочених неправди, пре свега држећи Запад на удару критиковања. Изабела Кјумар са Еуроњуза направила је интервју у вези са његовим ставовима по питању тероризма, Кубе и будућности Европе.

Свет у 2015. се чини као веома узнемирујуће место, али ако сагледамо ширу слику да ли сте оптимистични или песимистични у погледу генералног стања ствари?

На глобалној сцени ми хрлимо ка литици преко које ћемо неминовно пасти, што нам смањује изгледе за пристојан опстанак.

Каква је то литица?

Заправо, у питању су две: једна је еколошка катастрофа која је опасно близу и са којом немамо довољно времена да се бавимо, те идемо погрешним путем, а друга је присутна око седамдесет година, а то је претња нуклеарног рата која је заправо у порасту. Ако погледате документе по том питању, право је чудо што смо преживели.

Хајде да погледамо питање заштите животне средине. Тражили смо од наше публике са друштвених медија да нам пошаље питања, па их тако имамо прегршт. Добили смо питање Еноа Аголија кога интересује, шта мислите о климатским променама уколико погледате питање животне средине кроз филозофски објектив?

Људска врста постоји негде можда око 100 000 година и сада се суочава се јединственим моментом у својој историји. Ова врста ће се наћи у позицији да врло брзо, у неколико следећих генерација, одлучи да ли жели да наставити експеримент који можемо назвати интелигентан живот или ће изабрати његову пропаст. Научници надмоћно потврђује да већина фосилног горива треба да остане под земљом ако желимо да наши унуци имају пристојне изгледе у будућности. Али институционалне структуре нашег друштва врши притисак да се извуче свака кап. Последице климатских промена које се предвиђају у не тако далекој будућности су катастрофалне и ми хрлимо ка тој литици.

Што се тиче нуклеарног рата видимо да су очекивања договора око иранског нуклеарног програма резултирала прелиминарним споразумом. Да ли вам то пружа трачак наде да свет потенцијално може да буде безбедније место?

Моје мишљење у вези са преговорима иде у корист Ирана, упркос томе што су ти преговори темељно погрешни. Постоје две државе које дивљају на Блиском истоку вршећи непрестано агресије, насиље, илегалне радње…. Обе спадају у државе које поседују огромно нуклеарно наоружање. И њихово се нуклеарно оружје не разматра.

А на кога тачно алудирате?

На Сједињене Државе и Израел. Две нуклеарно највеће државе на свету. Постоји разлог зашто се, у међународним анкетама које води бирачка агенција САД-а, Сједињене Државе сматрају највећом претњом светском миру. Ниједна друга земља им није у томе ни близу. Некако је интересантно то што су медији у Сједињеним Државава одбили то да објаве. Међутим, та чињеница неће нестати.

Не цените много председника Сједињених Држава Обаму. Али да ли овај договор чини да размишљате о њему у незнатно бољем светлу? Због чињенице да покушава да смањи опасност од нуклеарног рата?

Па, у ствари, он то не покушава. Он је покренуо билион долара вредан програм у модернизацију система нуклеарног наоружања Сједињених Држава, што значи ширење нуклеарно оружаног система. То је разлог зашто је чувени сат судњег часа, основан од стране  Bulletin of the Atomic Scientists, морао да се, само неколико недеља раније, гурне на два минута до поноћи. Поноћ значи крај. Сада је три минута до поноћи. То је најближе у последњих тридесет  година, од раних Реганових година када је постојао огроман страх од рата.

Споменули сте Сједињене Државе и Израел у погледу Ирана. Сада, израелски премијер Бењамин Нетањаху очигледно не жели да ирански нуклеарни програм фунцкионише, и он каже...

То је интересантно. Треба да се питамо зашто.

Зашто?

Знамо ми зашто. Иран има веома ниске војне издатке, чак и по регионалним стандардима, а да и не спомињем САД. Иранска стратешка доктрина је дефанзивна, дизајнирана тако да се одржи ван напада довољно дуго, до почетка дипломатски акција, а две вансистемске државе, (the two rogue states) САД и Израел, не желе да толеришу ирански програм застрашивања. Ниједан стратешки аналитичар са рационалном способношћу расуђивања не мисли да би Иран икада искористио нуклеарно наоружање. Чак и да су спремни да то ураде, земља би једноставно била угљенисана, а нема индикација да владајуће свештенство, шта год да мислите о томе, жели да види уништеним све што поседују.

Само још једно питање на ову тему; путем друштвених медија, од Мортена А. Андерсена. Он пита, 'Да ли верујете да би Сједињене Државе икада постигле договор који би био опасан по Израел на првом месту?

Сједињене Државе обављају непрестане акције које су опасне по Израел. Наиме, подржавајући израелску политику. У последњих четрдесет година највећа претња Израелу била је његова сопствена политика. Ако погледате четрдесет година уназад, рецимо 1970. годину, Израел је била једна од најцењенијих и најобожаванијих држава на свету. Било је много повољних ставова о њему. Данас, он је једна од најмрскијих и најстрашнијих земаља на свету. Раних седамдесетих Израел је донео одлуку. Имали су избор и одлучили су да изаберу ширење безбедности.  То носи са собом опасне последице – последице које су биле очигледне тада, писао сам о њима као и други: ако преферирате ширење безбедности долазите до унутрашње дезинтеграције, беса, изолације и могућности коначног уништења. И кроз подржавање такве политике, Сједињене Државе доприносе претњама са којима се Израел суочава.

То ме онда доводи до следеће теме, теме тероризма, који заиста има глобално разоран утицај. Неки људи, укључујући ту и себе саму, рећи ће да су то нежељена дејства глобалне политике Сједињених Држава по питању тероризма. Колико су САД и њени савезници одговорни за оно што ми сада видимо када су питању терористички напади широм света?

Запамтите, далеко најгора терористичка кампања на свету је она којом диригује Вашингтон. То је кампања глобалног атентата. Никада није било терористичке кампање тих размера.

Када кажете кампања глобалног атентата...?

Дрон кампања – она је управо то. Над великим деловима света, Сједињене Државе систематски, јавно, отворено – ништа није тајно од овога што говорим, сви то знамо – спроводе редовне кампање за убијање људи које Влада САД-а осумњичи као потенцијално шкодљиве. И заиста је, као што сте споменули, у питању терористичка кампања глобалних размера. Када бомбардујете село у Јемену, рецимо, и убијете некога – можда особу која је била или није била циљана – шта мислите како ће реаговати други људи који су се затекли у насељу? Они ће се светити.

Описали сте Сједињене Државе као водећу терористичку државу. Где се Европа уклапа у ову слику?

Па, то је интересантно питање. На пример, изашала је студија, чини ми се да ју је урадио Фонд за отворено друштво... Најгора врста тортуре је испоручивање људи у друге земље ради мучења (rendition). То подразумева да узмете некога ко вам је сумњив, пошаљете га вашем омиљеном диктатору, можда Асаду или Гадафију или Мубараку да га измуче, у нади да ће можда нешто изаћи на видело. Студија је испитала земље које су учествовале у овоме, и ту се нашли наши блискоисточни диктатори, јер су управо код њих слани људи да буду мучени. Као и у Европу. Већина Европских земаља је у томе учествовала; Енглеска, Шведска, и друге земље. Заправо, постоји само једна регија у свету и којој ниједна земља није учествовала у овом испоручивању људи: то је Латинска Америка. И то је прилично драматично. Пре свега, Латинска Америка је сада постала регија која је прилично ван контроле Сједињених Држава. Када је била контролисана од стране Сједињених Држава, не тако давно, то је био светски центар мучења. Сада то више нису. Европа јесте. Ако господар загрми, слуге се најеже.

Дакле, Европа је слуга Сједињених Држава?

Дефинитивно. Исувише су кукавице да заузму независан став.

Где се Владимир Путин уклапа у ову слику? Он се представља као једна од највећих претњи безбедности. Да ли је он то?

Као већина вођа, он је претња сопственом становништву. Предузео је незаконите радње, очигледно. Али описати га као лудог монструма који пати од психичких болести са алцхајмером, као створење са лицем пацова, то је стандардни орвеловски фанатизам. Шта год да мислите о његовој политици, она је разумљива. Идеја да Украјина може да се придружи западаном војном савезу неприхватљива је било ком руском лидеру. То сеже до 1990. када се Совјетски Савез распао. Постављало се питање шта ће бити са НАТО-ом. Горбачов се сложио да се Немачка уједини и придружи НАТО-у. То је био поприлично невероватан уступак уз quid pro quo: да се НАТО не прошири ниједан центиметар ка истоку. То је израз који се користио.

Дакле Русија је испровоцирана?

Па, шта се догодило? НАТО се одмах преместио у Источну Немачку а затим је Клинтон дошао и проширио НАТО право према границама Русије. Сада је ту нова украјинска влада, након што је свргнута стара; украјински парламент је гласао 300 према 8 или тако нешто, да се придруже НАТО-у.

Али можете разумети зашто би они желели да се придруже НАТО-у, можете приметити да Порошенкова влада вероватно види то као заштиту њихове земље?

Не, не, не, не. То није заштита. Крим је одузет након свргавања владе, зар не? И то није заштита Украјине, то је претња Украјини великим ратом. То није заштита. Поента је, ово је озбиљна стратешка претња Русији на коју би било који руски лидер требало да одреагује. То је сасвим разумљиво.

Ако погледамо ситуацију у Европи, видећемо да се у њој одвија још један занимљив феномен. Грчка се потенцијално окреће ка истоку, под владом Сиризе. Такође, уочавамо ту и партију Подемос која је све популарнија у Шпанији. Такође, ту је и Мађарска. Да ли видите да постоји могућност да Европа почне да се кроји и поравнава све више у складу са руским интересима?

Погледајте шта се дешава. Мађарска је у потпуно другачијој ситуацији. Сириза је дошла на власт на основу таласа популарности изјаве да се Грчка више неће повиновати политици Брисела и немачких банака које уништавају земљу. Циљ њихових акција био је заправо да се повећа дуг Грчке у односу на степен производње; вероватно је половина младих људи незапослена, вероватно 40% популације живи испод црте сиромаштва. Грчка је уништена.

Да ли би онда њихов дуг требало отписати?

Да, као што се то отписало Немачкој. Као кад је 1953. године, Европа отписала већину немачког дуга. Управо тако. Стога је Немачка била способна да се обнови након рата.

Али онда шта ћемо са остатком европских земаља...?

Иста прича.

Дакле, Португалу треба да се отпише његов дуг, Шпанији треба да се отпише њен...?

Ко се изложио овим дуговима? И коме се дуг дугује? Делом, дуг је настао због диктатора. Дакле, у Грчкој то је била фашистичка диктатура, коју су Сједињене Државе подржале, која се задуживала. Дуг на који ја мислим, бруталнији је од диктатуре. То је дуг који међународно право назива 'нелегитимним дугом' (odious debt) који није потребно исплатити. Овај принцип су у међународно право увеле САД када им је било у интересу да то ураде. Велики део остатка дуга, који се назива исплата Грчке, заправо је исплаћивање немачким и француским банкама, које су се одлучиле да дају екстремно ризичне кредите без великих камате, и сада се суочавамо са чињеницом да они не могу бити враћени.

Желела бих да поставим питање Жила Грибодоа: 'Како ће се онда Европа трансформисати насупрот егзистенцијалним проблемима са којима се суочава?' Ту је економска криза, такође и пораст национализма, а ви сте такође описали неке погрешне културолошке поделе које су се створиле широм Европе. Како гледате на трансформацију Европе?

Европа има озбиљних проблема. Неки од проблема су резултат економске политике коју креирају бирократе у Бриселу, Европске комисија и тако даље, под притиском НАТО-а и великих банака, претежно немачких. Оваква политика има смисла са тачке гледишта њених креатора. С једне стране, они желе да им се врате  ризични кредити и инвестиције, а с друге стране ова политика подрива социјалну државу коју никада нису симпатисали. Али држава социјалног благостања један је од највећих европских доприноса модерном друштву. Но, богати и моћни је никада нису волели и чињеница да ова политика подрива такву државу, с њихове тачке гледишта јесте добра ствар. Постоји и други проблем Европе, то је екстремни расизам. Увек сам осећао да је Европа вероватно више расистичка него Сједињене Државе. То није тако видљиво у Европи зато што је европска популација у прошлости тежила хомогености. Тако, ако су сви плавокоси и плавооки, не види се расизам, али чим се популација почне мењати, расизам излази из фијоке. Врло брзо. И то је озбиљан проблем Европе.

Желела бих да завршим, пошто имамо још врло мало времена, са питањем Роберта Лајта са позитивнијим тоном. Он пита, 'Шта Вама даје наду?

Оно што ми да је наду јесте неколико ствари о којима смо разговарали. Латиноамеричка независност, на пример. То је од историјског значаја. Знаке оптимизма видећемо на Самиту Америке у Панами. У последњих неколико састанака америчке хемисфере, Сједињене Државе су потпуно изоловане. То је радикална промена у односу на стање од пре десет или двадесет година када су Сједињене Државе водиле [латиноамеричке послове]. У ствари, разлог зашто је Обама повукао потезе у правцу релаксације односа са Кубом, јесте је у томе што је покушао да превлада изолованост  Сједињених Држава. Сједињене Државе су те које су изоловане, не Куба. И тако нешто ће  вероватно пропасти. Видећемо. Оптимистични знакови у Европи су Сириза и Подемос. Надам се да коначно постоји народни устанак против рушилачке, деструктивне економије и социјалне политике која долази од бирократије и банака, и то даје наду. Требало би.

Ноаме Чомски, много Вам хвала што сте били са нама.

 

 

 

Извор: Euronews    Превод: Луна Градиншћак