Агора

За Грчку нема договора ни на видику

Jamila Trindle, Foreign Policy

Грчка је корак ближе банкроту, након што су европски министри финансија закључили састанак без договора или било какве назнаке о компромису за новац који би помогао Грчкој да се извуче из кризе, а око којег су се требали договорити до краја мјесеца. Будући да договор није постигнут, Атина ће још теже испунити своје финансијске обавезе и учиниће извјеснијим напуштање еврозоне. Умјесто постизања договора око сљедеће транше од 7.8 милијарди долара, који би помогли Грчкој да се извуче из кризе, обје стране су на састанку одржаном у петак у Риги остале чврсто на својим дотадашњим стајалиштима. Лидери еврозоне поново су закључили да Грчка мора примјенити низ фискалних реформи и буџетских резова како би спасоносна славина са стотинама милијарди долара остала отворена. Грчки министар финансија Јанис Варуфакис је у међувремену рекао да је неуспјели покушај рјешавања кризе лоша вијест за Грчку, али и за остатак земаља монетарне уније. „Исцрпна и детаљна листа реформи је неопходна“, рекао је Холанђанин Џером Дајселблоем, предсједавајући Европске групе министара финансија на конференцији за штампу одржаној након састанка и додао: „Сви смо свјесни да времена понестаје“.

Дајселблоем је одбацио идеју да би Грчка могла добити мањи дио средстава за излазак из кризе у замјену за краћу листу захтјева. Он је, такође, додатно умањио наде грчке владе да ће споразум бити постигнут у предстојећем периоду, до краја мјесеца, рекавши да министри финансија еврозоне неће разматрати овај проблем до 11. маја. Иако је непознато када ће тачно Грчка остати без новца, непостизање договора у априлу значи да ће грчка влада морати користити очајне мјере како би отплатила надолазеће дугове и можда морати прибјећи IOU („I owe you“) како би исплатила пензије и плате јавном сектору. Варуфакис је покушао представити састанак у позитивном свјетлу, рекавши да је дошло до „усклађивања“ у протеклих неколико седмица и изразио је наду да ће договор убрзо бити постигнут. Међутим, његов оптимизам не дијеле његове иностране колеге, званичници Европске уније, од којих неки, према Блумбергу, Варуфакиса описују као „коцкара, аматера и некога ко узалуд троши вријеме“.

Како се преговори са Европском унијом развлаче од фебруара, грчка влада је брзо остајала без новца. Атина је исушила финансијске резерве кроз Владу, Централну банку и радне центре, како би вратили 504 милиона долара дуга Међународном монетарном фонду раније овог мјесеца. Покушавајући да сакупе довољно новца како би платили раднике у јавном сектору и, можда, имали довољно у резерви како би исплатили и сљедећу рату дуга ММФ-у од 830 милиона долара, грчки премијер Алексис Ципрас је наредио локалним владама да свој новац пребаце у Централну банку у понедјељак. Непознато је колико ће Грчка моћи овако наставити. Неизвјесно је побољшање економске ситуације у којој се тренутно налази Грчка. Људи повлаче свој новац из банака, грчке обвезнице губе вриједност и локални лидери су љути због тога што Централна банка узима њихов новац. Пад вриједности грчких обвезница је посебна брига, јер су грчке банке користиле обвезнице као гаранцију за добијање хитних и неопходних зајмова од Европске централне банке. Уколико Европска централна банка престане прихватати обвезнице или им да само „стрми попуст“, Грчка би брзо имала банкарску кризу, поред већ постојеће дужничке кризе.

Ципрас се наставио окретати према Москви, одржавши ове седмице састанке са руским енергетским гигантом Гаспромом. Али та „врабац у руци“ кампања, за сада даје само симболичне резултате, уз могућност да Грци наљуте европске лидере чињеницом да преговарају са Русијом. Заправо, Ципрас је још у марту наљутио европске званичнике, критикујући санкције које је Европска унија увела Русији због Украјине. Док руски предсједник Владимир Путин није пропустио прилику да се састане са Ципрасом и да наљути европске сусједе, истовремено није ни понудио Грчкој спасоносни зајам.

Док се Грчка бори са препрекама око испуњавања финансијских обавеза и могућег изнуђеног изласка из европског блока, све се више спрекулише о томе шта би то значило за остатак свијета. Док с једне стране њемачки званичници већ мјесецима говоре да евентуално „довиђења“ Грчкој можда и није тако лоша ствар, с друге стране, званичници Сједнињених Америчких Држава су мало више забринути. Економски савјетник у Бијелој кући у четвртак је упозорио да грчки излазак не би био неповољан само за Европу, већ би могао уздрмати ионако крхки,  глобални економски опоравак. „Грчки излазак не би био лош само за грчку економију, већ би то значило и преузимање великог и непотребног ризика за глобалну економију, у тренутку када ствари почињу да се крећу у правом смјеру“, за Ројтерс је изјавио Џејсон Фурман, предсједавајући Савјета за економска питања у Бијелој кући.

Превела: Данијела Зец     Извор: Foreign Policy