Агора

Може ли Подемос до победе у Шпанији? (други део)

Bécquer Seguín, Sebastiaan Faber, The Nation

Иако је истина да су чланови Подемоса развили иновативну употребу платформи - предлагање, дебатовање и расправе  о политичким ставовима на “subrredit“- Мигуел Ардануy и остали чланови партије задужени за web послове одбијају такву етикету. Подемос ,,није ни телевизија, ни друштвени медиј, нити  заједница или нека улична странка,” каже Ардануy. Његова снага лежи у ,,способности да сва ова искуства споји и да учини да једно друго додатно ојача.” Други наглашавају да Reddit нуди могућност бескрајног расправљања, али не и проналажење консензуса, који је камен темељац модела ,,кругова”.

На састанку представника ,,кругова” из целе Шпаније, Хорхе Лаго и Едуардо Маура водили су сесије на којима су подучавали нове чланове Подемоса како да раде са шпанским медијима. ,,Шта се дешава када репортер дође до тебе и каже да је неко рекао нешто о нечему на локалној Фејсбук страници Подемоса, као да је то званичан став партије?” Одговор: ти објасниш да је сваки ,,круг” независан, и да је то што је репортер прочитао интерна дебата која још увек не представља ,,званичну” позицију. А онда додаш да сама чињеница да је то могао и сам репортер видјети доказује определење партије ка потпуној транспарентности. ,,Кругови ће бити силе супротстављања унутар партије“ објашњава Бермејо, и додаје: ,,Оваква врста интерног притиска од стране локалних кругова је управо оно што ми желимо.”

У септембру 2014. почео је велики, двомесечни Конститутивни конгрес Подемоса, који укључује хиљаде ,,кругова”, опште онлајн дебате, електронске изворе и масовни скуп у Паласио Висталегре у Мадриду. У овој јединственој вежби директне, непосредне демократије, више од 100 000 људи учествовало је у процесу, који је довео до успостављања организационе структуре и усвајања сета основних етичких приницпа партије. На завршној церемонији 15. новембра, у Театро Аполо Нуево у Мадриду, Подемос је представио генералног секретара, Пабла Иглесиаса, заједно са Надзорним одбором који ће осигурати провођење процедура и протокола, и 62-очланим Већем грађана. Манифестација је одисала ентузијазмом, осјећајем постојања намјере и сврхе, па чак су у неким границама били приметни и знакови јужноевропске солидарности против Брисела и Берлина.

Поред стотина новинара и симпатизера странке, који су испунили стари театар до посљедњег места, ту су били и сви главни представници европских нових друштвених покрета. Маси су се обратили Алексис Ципрас, лидер Сиризе, Жан Лук Меленкон из Француског левог фронта и Мариса Матијас, португалски члан Уједињене европске левице.,,Марионете у Бриселу, па чак и оне у нашим сопственим владама, одлучиле су да казне наш народ. Према њиховом виђењу, ми смо лењи, живимо изнад својих могућности и немамо право на здравствену негу, на образовање, па чак ни на дом,” рекла је Матијас. ,,Имамо поруку за марионете и њихове безличне владаре: ако угрожавате наш живот, ми ћемо преузети власт.” Ципрас је истакао да се ситуација у Европи већ преокренула: ,,Данас је (Ангела) Меркел та које се пита шта ће урадити када Шпанија и Грчка добију владе које ће праведно заступати интересе својих народа?”. ,,Није то само страх који има промењиве стране”, рекао је Иглесијас када је напокон изашао на бину. ,,И осмеси такође почињу да мењају стране. Када те вређају, када вриште, када лажу, када шире клевету, смиј се- јер ми ћемо побиједити.” (Убрзо након тога Подемос избацује хаштаг: #SuOdioNuestraSonrisa; Њихова мржња, наш смијех.)

Ипак, за неке присталице Подемос-а, посљедњи чин је био разочаравајући. Осјетили су да двомесечна Уставотворна скупштина није била верна демократским начелима која су чинила срж партије. У септембру, од чланова је затражено да сарађују приликом писања три документа- етичког, политичког и организацијског- који ће формирати основу партије и о којима ће се дискутовати на седници. На отворени позив првобитно, до септембра је пристигло преко 250 докумената. До октобра, редуковао се број докумената на 50. У Вистралегреу, средином октобра, свакој групи је одређен временски рок за дефинисање докумената који би даље чинили основне темеље Подемоса.

Састанак је неминовно указао на постојање важних разлика унутар странке, али две су се посебно издвојиле. Водећем тиму озбиљних професора, који је укључивао Бесканса, Ерехона, Монедеру и Луиса Алегру (сви они су повезани са Complutenese универзитетом у Мадриду), Иглесијас је наметнуо свој приједлог.Пабло Ехенике, физичар и Подемосов изасланик у Европском парламенту, представио је најјачу алтернативу, организацијски документ за који су многи сматрали да је инклузивнији од Иглесијасовог. Ехеникеовим приједлогом интерни кругови странке би имали више ауторитета када су у питању укидања и контроле; умјесто подјеле одговорности између три органа (тела): чланова партије, Савјета грађана и лидера организације. Ехеникеов приједлог је такође указао на потребу за три генерална секретара, не само једним, и изложио замисао да 20% чланова из Савјета грађана буде изабрано насумично, а не да се свих 100 одсто бира кроз директно гласање чланова партије. Овакве мере би имале за циљ избегавање замки- злоупотребе моћи- традиционалне политике.

Мигел Урбан, активиста антикапиталистичке љевице, који познаје Иглесијаса годинама, и који је био потписник јануарског Манифеста, истиче да је привидни Иглесијасов прагматизам уствари одустајање и напуштање сопствених принципа. ,,Иглесијас тврди да уколико желите да будете победник у политици, морате оставити своје принципе пред вратима”, рекао је Урбан. ,,Ја тврдим да без принципа, победа губи смисао. Ја желим промјене, а не само смену. Морамо одржати циљ самоуправе”. Остале Ецхеникеове присталице поборници су не тако демократске идеје, идеје да се од чланова захтева да гласају за сва три документа као да су целина, а не за сваки појединачно.  Ехенике је, уствари, приказао само организациони документ. Неки сматрају да уколико би чланови Подемоса добили шансу да гласају овако, његов организациони документ био би изгласан заједно са Иглесијасовим политичким и етичким. Оваква разноликост, у основним и темељним документима партије, можда је боље представља од 314.000 њених чланова. У међувремену, електронски избори за Савјет грађана на општинском нивоу, који су одржани у децембру, додатно су ојачали позицију Иглесијасове фракције.

Глумац, Алберто Сан Жуан, који је такође потписао јануарски Манифест, имао је веома лоше искуство: ,,Рекли смо им (Иглесијасовим члановима) неколико пута: ‘имамо неке дилеме, желимо да разговарамо.’ Међутим, нису имали времена за нас. Људи питају, ‘Да ли знате шта се дешава у Подемосу?’ Али ми не знамо ништа више у односу на њих“. ,,Одједном, сви су постали веома озбиљни”, додаје политиколог Ноелиа Аданес. ,,Не тако давно, било је могуће збијати шале на рачун Подемоса и изазвати мало забаве. Са тим је готово сада.”

Писац Рафаел Нарбона са дистанце и језгровито даје увид у дешавања у протеклој години: Подемос је ,,искористила наслијеђе 15-М, модел скупштине, и на крају се конституисала као традиционална странка.” Као резултат тога, лидерску структуру странке чине људи који су блиски Иглесијасу. ,,То је био погрешан корак, иако разумљив”, наводи историчар Санчез Леон И додаје: ,,Тежак пут је пред њима, а Пабло жели да има тим са којим може радити. Каролина Бесканса је најбољи политички аналитичар данашњице у Шпанији. Ерехон има тек 32 године, а апсолутно је бриљантан.” Његов тим такође поседује и доста међународног искуства: Ерехон је блиско сарађивао са боливијским председником Моралесом, док је Монедеро- у 52-ој години- најстарији у групи која чини језгро свега- био савјетник Хуго Чавеза.

Дебате о будућности Подемоса и даље не јењавају. Приступ кориштен на општинским изборима 24. маја навео је многе чланове партије и политичке посматраче да спекулишу о растућим утицајима и улогама које би могао имати. У октобру, након жустре дебате, чланови су изгласали да не желе учествовати у изборима под Подемосовим кровом. Иглесијасов тим је тврдио да је учешће на локалним изборима- дакле, више од 8 000 трка - био превелик залогај. Сматрали су да би, као млада организација, Подемос био осетљив на инфилтрацију од стране кандидата који нису упознати са њиховим високим и концизним етичким стандардима. Умјесто тога, локалне групе су подстицане да дају подршку коалицијама ,,народног јединства”, које деле основне Подемосове принципе.

Док се у Подемосу не слажу сви са неизласком, под именом партије на изборе у мају, добар дио чланова долази на идеју стварања много шире левичарске коалиције. Активисткиња Ада Колау, која је допринела настанку антиисељеничке организације ПАХ, убрзо након парламентарних избора за Европски Парламент одржаних прошлог маја, основала је ,,Guanyem Barcelona” (Освојимо Барселону). Њен циљ је био стварање шире ,,лево оријенитисане” коалиције како би учествовала на локалним изборима у Барселони 2015.године. Одлука да своју подршку ставе иза локалних иницијатива отворила је врата многим присталицама Подемоса да се привремено ,,придруже” Колаујевој коалицији, која је сада порасла и ван граница Каталоније под именом ,,Ganemos”. Коначно, Бесканса предвиђа: ,,у локалним круговима ће се говорити: ‘овдје да, овдје не; са овим људима да, са овим људима не’.”

Изузев лево оријентисаних, многи сматрају да будућност Социјалистичке партије почива у рукама Подемоса. Новинар Емилио Силва истиче да би ускоро могло одзвонити партији која је основана прије више од једног века од стране неког другог Пабла Иглесијаса. ,,Могу да видим сценарио у коме Подемос осваја oпште изборе 2016. године, али не са апсолутном већином, након чега ће PP и PSOE формирати коалицију како би блокирали Подемосово управљање,” истиче и додаје: ,,То ће бити крај ПСОЕ-a”. То би била поетична правда у очима оних левичарских критичара који, још од шпанске транзиције у демократију касних 1970-их, константно посматрају партију како напушта свој марксизам и своје коријене радничке класе, те гледају њен непоколебљив прелазак у десно.

Данас, главно седиште Подемос-а налази се у пословној згради на улазу у Гран Виа, Мадридски еквивалент Тајмс сквера. Улаз у зграду изгледа поприлично шик, али када дођете до седмог спрата, оног гдје се налазе канцеларије, не можете а да не приметите недостатак зидних панела, намештај који је са снижења и голе жице које вире из зидова. Празни столови и обичне столице су углавном једино што можете видети у просторији. (,,Овдје смо тек око месец дана,” рекао је један од чланова Подемосовог тима задуженог за медије). Одавде до сљедећег седишта Подемоса има око пола сата хода, а налази се у Лавапиесу, једном од етнички најразноврснијих делова града. 28 метара уз улицу од Teatro del Barrio, смештена је канцеларија у продавници са излогом, са једним од оних типичних металних врата прекривених графитима. Када се отворе врата могу се видети Подемосове слике, најаве и постери залепљени преко прозора. Унутра се налази погодно складиште и простор за састанке, на којима се архивирају годишњи важни  документи, банери и сећања.

Подемос се данас налази између две контрадикторне аспирације: са једне стране- да остане веран егалитарним начелима из којих је и настао, а са друге стране да освоји изборе, што би значило креирање порука којима се обраћа свим Шпанцима- младим и старим, прогресивним и конзервативним. Након што се открило и сазнало како странка има канцеларију на познатој локацији са погледом на Гран Виа, члан тима за односе са медијима брзо је додао: ,,Тражимо још један, већи простор, како бисмо спојили обе канцеларије”. Могло би се рећи да са оваквим будућим уједињењем, Подемос неће напустити ни поглед на Левапиес, али ни онај на Гран Вију.

Извор: The Nation    Превод: Данијела Зец

Први део текста можете прочитати овде