Memento

Zatišje pred buru

Autor: Slobodan Kljakić

Milorad Ekmečić (1928-2015)

Akademik Milorad Ekmečić, vrsni predstavnik srpske kritičke istoriografije, preminuo je u subotu u Beogradu posle kraće bolesti. Za profesorom Ekmečićem ostaje impresivno, osobeno delo, nezaobilazno u valjanom razumevanju složenih istorijskih procesa na južnoslovenskom i balkanskom prostoru, u Evropi i svetu tokom 19. i 20. veka.

Od prvih radova objavljenih tokom studija nacionalne istorije na Sveučilištu u Zagrebu, Ekmečić je definisao metodološke i sadržinske okvire svog budućeg naučnog rada – posvetiće se istraživanju socijalnih i nacionalnooslobodilačkih pokreta na južnoslovenskom prostoru, procesa koji su vodili otvaranju Istočnog pitanja u 19. veku, istraživanju nastanka ideja i procesa koji će u prve dve decenije 20. veka dovesti do stvaranja Jugoslavije. Već u doktorskoj disertaciji „Ustanak u Bosni 1875–1878”, koju je odbranio 1958. godine, Milorad Ekmečić je pokazao svoj raskošan istraživački talenat i moderan pristup kritičkog razumevanja prošlosti, izoštrenu sposobnost da istorijske procese na prostoru Balkana sagledava slojevito i neodvojivo od širih evropskih i svetskih tokova. Otuda je za celinu njegovog dela karakteristično da analizirane probleme sagledava kroz prizmu interesa i politika velikih sila, koji su ostavljali, a i danas ostavljaju snažan i često tragičan pečat na istoriju srpskog i drugih južnoslovenskih naroda.

Predanom istraživanju arhivske građe, ne samo u domaćim, nego i u stranim arhivama, Ekmečić se posvetio vrlo rano, kao mlad istraživač, koji je posle Beča već 1960. i naredne godine počeo istraživanja i u američkim arhivima, pošto je godinu dana proveo na specijalizaciji u Prinstonu, da bi kasnije bio gostujući profesor i na čuvenom Univerzitetu „En Arboro” u Mičigenu. Pedagošku karijeru, prošavši kroz sve naučne stupnjeve, od asistenta do redovnog profesora, tekao je na Filozofskom fakultetu u Sarajevu, a poslednje dve godine profesure, pod pritiskom ratnih zbivanja u Bosni i Hercegovini, bio je profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Obnovljeno bratoubilaštvo i razbijanje Jugoslavije profesor Ekmečić je video i razumevao iz mnogo dublje perspektive, iz ugla procesa dugog trajanja koji su stvarali tragična čvorišta na ovom prostoru tokom 19. i 20. veka. Jedno od takvih čvorišta, preraslih u simbol stradanja, upravo su njegovi rodni Prebilovci kod Čapljine u Hercegovini. U tom selu ustaše su 6. avgusta 1941. godine u jamu Golubinka kod Šurmanaca bacile tela više od 600 pobijenih, ali i živih, nedotučenih i nedoklanih Srba, među kojima su mnogi bili iz kuće Ekmečića. U tom tragičnom iskustvu svakako se mogu tražiti i naći i dublji razlozi zbog kojih je profesor Ekmečić toliko energije uložio u istraživanje ideje jugoslovenstva i istorije Jugoslavije, za čiju je kapitalnu sintezu, dvotomnu studiju ,,Stvaranje Jugoslavije 1790–1918”, objavljenu 1989. godine, dobio nagradu nedeljnika NIN za nauku i publicistiku.

Poslednjih godina života usredsređen na istoriju srpskog naroda, profesor Ekmečić je objavio, prema ocenama mnogih, svoje životno delo – istorijsku sintezu ,,Između klanja i oranja. Istorija Srba u novom veku (1492–1992)”, pozajmivši ovaj naslov od Ive Andrića, koji je u tim rečima sažeo istoriju jednog naroda. Nova politička konfiguracija Evrope i sveta posle pada Berlinskog zida 1989. godine, slom starih projekata i struktura, duboka kriza demokratije upregnute u poslove velikih finansija i biznisa, osenčili su poslednje dve i po decenije Ekmečićevog života neskrivenim nespokojstvom. Otuda je u jednom razgovoru pre nekoliko godina izjavio: ,,Živimo u zatišju pred buru. Ja ne znam od čega me je više strah, od zatišja ili od bure koja će jednom doći”.

Životni put

Milorad Ekmečić rođen je 1928. u Prebilovcima u Hercegovini. Posle završene osnovne škole u Čapljini i gimnazije u Mostaru diplomirao je istoriju u Zagrebu, da bi iste 1952. bio izabran za asistenta na Filozofskom fakultetu u Sarajevu, na kome je radio do 1992. godine. Bio je član Akademije nauka i umetnosti BiH i Srpske akademije nauka i umetnosti, dopisni član Crnogorske akademije nauka i umetnosti i član Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske. Autor je desetak knjiga, opsežnih, sintetičkih istoriografskih studija i više od tri stotine naučnih radova. Za naučni rad je nagrađivan 27-julskom nagradom BiH, nagradom ZAVNOBIH-a, NIN-ovom nagradom, Specijalnom Vukovom nagradom, nagradom ,,Vladimir Ćorović”, nagradom ,,Pečat vremena” za nauku i društvenu teoriju, nagradom Srpske književne zadruge za životno delo i Kočićevom nagradom. Bio je nosilac Ordena časti sa zlatnim zracima Republike Srpske i Ordena Svetog Save I stepena. a dobitnik je Kočićeve nagrade i Ordena Svetog Save.

Izvor: Politika