Kultura

Beogradska mumija

Istorijska biblioteka

Pavle Riđički, plemić od Skribešća (1805—1893), rođen i sahranjen u Mokrinu, na svom putovanju po Bliskom istoku, u Luksoru 1888. godine je kupio, kako se navodi u darodavnom pismu, „iz rodoljubive namere poneo iz daleke zemlje […] ne za sebe, nego za srpski narod,“ pravu egipatsku mumiju koju je jula iste godine poklonio Narodnom muzeju u Beogradu.

Mumija je po želji darodavca bila jedno vreme izložena u Narodnom muzeju, da je narod srpski gledi i njome stvarno se pouči o jednom naročitom običaju starih Misiraca, međutim vrlo brzo je pala u zaborav i nebrigu. Iako je najverovatnije mumija već bila delimično oštećena kada je bila kupljena, izvesno je da je njenom propadanju, osim dva bombardovanja, veoma doprineli i neodgovarajuće rukovanje, smeštaj i uslovi čuvanja u poslednjih pedeset godina.

Od 1893. je bila izložena u Kapetan Mišinom zdanju, sve dok prilikom bombardovanja Beograda 1915. godine prostorija u kojoj se nalazila nije bila pogođena granatom koja je razbila vitrinu u kojoj se mumija nalazila. Od tada, pa sve do dan danas, beogradsku mumiju javnost više nije videla. (U međuvremenu, "Beogradska mumija" je prikazana u nekoliko navrata, a Narodni muzej od prošle godine organizuje obilazak mumije u Arheološkoj zbirci Filozofskog fakulteta u Beogradu, prim. NP)

Mumija je stara oko 3000 godina, predstavlja visokog sveštenika po imenu Nesmin u hramu boga plodnosti Mina. Najveći deo obuhvata ruke, trup i noge do kolena. Glava, donja vilica i donji deo nogu je odvojen od tela, kao i više raznoraznih kostiju (ramena, ključnjača, lopatice, nekoliko pršljenova vrata itd.). Kovčeg u kome se mumija nalazi, dugačak je 182,5 centimetra, izrađen je od tamarikovog drveta. Oslikan je plavom, zelenom, žutom, crvenom, crnom i belom bojom, a neki delovi su imali i pozlatu, što ukazuje na viši društveni status pokojnika.

Danas se mumija nalazi u depou Filozofskog fakulteta jer ju je Narodni muzej ustupio u vidu dugotrajne pozajmice Filozofskom fakultetu za potrebe studenata arheologije. međutim, još uvek ne postoje zadovoljavajući uslovi u kojima bi javnost mogla da je vidi. Za njeno izlaganje neophodna je specijalna vitrina, koja se može nabaviti u Frankfurtu za 70.000 evra. Međutim, još uvek ne postoji nikakav dogovor za njenu nabavku.

Forenzička rekonstrukcija lica beogradske mumije. Kreator 3D rekonstrukcije je Džošua Harker:

Tekst: Istorijska biblioteka

Fotografije: Narodni muzej