Kultura

Lubarda u Beogradu

Dom Jevrema Grujića, Galerija Eurosalon

Poštovaoci stvaralaštva Petra Lubarde imaju priliku da pogledaju dela ovog našeg velikog slikara na dve lokacije u Beogradu: u Domu Jevrema Grujića otvorena je izložba "Neviđeni Lubarda" dok je u Galeriji Eurosalon na Andrićevom vencu izložena Lubardina slika "Fantastična zver".

U Domu Jevrema Grujića, u Svetogorskoj 17, u četvrtak 2. marta 2017. godine, otvorena je izložba "Neviđeni Lubarda". Ovim događajem organizatori: Medija centar "Odbrana", Kuća legata i Dom Jevrema Grujića, pridružuju se obeležavanju 110. godišnjice od rođenja slavnog umetnika. Izložba će trajati do 2. maja. Slike koje su izložene nastale su između 1936. i 1972. godine, u dva perioda umetnikovog stvaralaštva: između dva svetska rata, počev od 1936. godine i u posleratnom periodu sve do 1972. godine, što čini skoro 40 godina rada velikog slikara. Pored slika, u Domu Jevrema Grujića biće izložen i deo umetnikove lične arhive. Izložena dela su iz kolekcija Umetničke zbirke Doma Vojske Srbije, Kuće legata, Galerije Matice srpske, Narodnog muzeja Pančeva i iz šest privatnih kolekcija.

Remek-delo Petra Lubarde „Fantastična zver” (Besta Fantastika) prvi put se izlaže u Beogradu, u nekadašnjem prostoru „Eurosalona” na Andrićevom vencu. Slika koje je otkupljena 1953. na Bijenalu u Sao Paolu posle 64 godine vratila se u prestonicu zahvaljujući kolekcionarima Dušanu Klepiću i Vladimiru Krstonošiću.

O značaju ovog dela za jugoslovensko slikarstvo govorili su istoričari umetnosti i autori publikacije „Besta Fantastika”  Jerko Denegri i Petar Čuković. "Drago mi je da su kolekcionari ušli u trag ove slike i doneli je u sredinu u kojoj je nastala. Posebno je interesantan način na koji je ona dospela u Sao Paolo jer oslikava kulturnu politiku ondašnje Jugoslavije koja posle svih političkih zbivanja pokušava da nađe svoje mesto u svetu moderne umetnosti", rekao je Denegri. Čuković je istakao da je Lubarda bio autor koji je pedesetih godina prošlog veka najsnažnije afirmisao kulturnu politiku naše zemlje. Ona se, kako kaže, razlikovala od drugih zemalja istočnog bloka zbog slobode i demokratičnosti koju je dopuštala stvaraocima.

Lubarda je 1953. godine sa 25 svojih radova predstavljao tadašnju Jugoslaviju na jednoj od najznačajnijih smotri umetnosti u Sao Paolu gde je postigao izuzetan uspeh osvojivši Internacionalnu otkupnu nagradu. Posle Bijenala 24 slike vraćene su u Beograd, a „Fantastična zver” je ostala u Brazilu narednih 10 godina. Promenivši vlasnika, preneta je u Francusku u privatnu kolekciju Marka Berbezata, koji ju je čuvao više decenija. Nakon njegove smrti 1999. godine, porodica je otuđuje i od tada joj se gubi svaki trag. Slika se vratila kući u godini u kojoj se obeležava 110 godina od rođenja njenog autora. Planirano je da „Fantastična zver” bude prikazana i u Crnoj Gori.

Izvori: Politika, Medija centar Odbrana