Kultura

Svet magične stvarnosti

Izložba Cvetka Lainovića, Galerija RTS-a

U Galeriji Radio-televizije Srbije na izložbi otvorenoj do 10. februara 2017. sabran je izbor raznolikih radova koji Cvetka Lainovića na ovaj način prvi put pokazuju sudu javnosti i prema oceni autora izložbe Zdravka Vučinića, u potpunosti osvetljavaju njegovo imanentno stvaralačko umeće.

Trebalo bi dosta prostora da se iznesu makar važniji podaci koji se tiču slikarstva Cvetka Lainovića (1931-2006). O njegovom delu objavljeni su brojni tekstovi iz pera novinara, književnika i pesnika, likovnih kritičara, istoričara umetnosti pa i samih slikara.

S obzirom na to da je u pitanju respektna, koliko zanimljiva slikarska pojava, on je davao povoda za raznolika tumačenja. Ipak, Lainović je donekle ostajao po strani, jer nije bilo lako proniknuti u sve aspekte njegovog delanja, u tajnovite stvaralačke prostore do kojih je dopirao. Ovo je pokušaj da se njegovom slikarstvu više približimo i, koliko je moguće, bolje osvetlimo njegove raspone.

Opusu Cvetka Lainovića treba pristupiti od samih početaka njegovog delovanja. Ako se uputimo njima, onda se može nazreti tok budućeg delanja ali i izvor kasnijih postignuća. Tada su krenule da se ocrtavaju primarne odrednice, koje će se razvijati i s vremenom pretvarati u sublimiran vizuelni ishod. Njegovo delo, stoga, potrebuje istraživačku pažnju, još više – iziskuje dijalog i kreativno učešće. Jer, treba imati na umu da iščitavanje njegovog postignuća prožima osobno, umetniku svojstveno, promišljanje sveta i sveta slike.

Opus Cvetka Lainovića se može podeliti na nekoliko ključnih segmenata, koji referišu njegovo slikarstvo u celini. U ranim delima je oblike naglašavao tokovima grubih površina i poteza. Iz njih se pomaljaju glave, poneka mrtva priroda, vaza sa cvećem ili drugi, tome slični motivi. Oko 1972. je počeo da razlama mase i urušava formu. U naumu da ovlada kompaktnom površinom, oblike je razgrađivao i nanovo spajao u jedinstven vizuelni sklad. Sliku je, nadalje, svodio na dva plana, a s vremenom, gubio je  potrebu za bojom. Možda zbog nezainteresovanosti za njena fenomenološka svojstva, koja su se kosila sa njegovom osetljivošću, ili je u pitanju nešto drugo, teško je odgonetnuti. Tek, ona je posve nestala sa platna. U tom pogledu su ostala umetnikova svedočenja o iščeznuću fiziološke percepcije boje. Tada mu se opažaj stvarnosti sveo na ravan crno-belih odnosa. Da li je to, za njegovo slikarstvo, bio splet srećnih okolnosti ili ne, svejedno je; ipak, ostaje uverenje da je, zarad kolorističkih datosti, počeo da ističe dva aspekta na kojima je gradio smisao dela, koji je, pokazalo se, njegovom htenju savršeno odgovarao.

Lainović je, neki put, znao da poremeti tišinu i mir površine, njenu harmoniju što se odvijala između linije i beline slikanog polja. Na nekim mestima je, spontano i odmereno, unosio poneki segment tona, čak je ponegde bilo upliva nešto naglašenije bojene supstance, koja je podsećala na mrlju neodređene, ali likovno uverljive i usaglašene, sadržajnosti.  U potonjim radovima Lainović je, kao da je osećao skori kraj, umesto beline, unosio tamnu pozadinu. Dakle, svetlost je usahla i zamenjena prigušenom plavom gamom uz izvesne primese smeđeg i crvenkastog tona.

Ostaje uverenje da se Lainović izražavao oskudnim sredstvima, i to u opsegu naglašene individualnosti, koja je prkosila mogućim, konvencionalnim shvatanjima. U tim okvirima je ostvario samosvojno, referentno, na mahove zagonetno, u svakom pogledu respektno delo, koje ga smešta u retke pojave u tokovima novije srpske umetnosti. U sledu živo prisutnog slikarskog trajanja, on odaje primer istrajnog stvaralačkog saglasja, kome je teško naći paralele.

Biografija

Cvetko Lainović je rođen 6. aprila 1931. godine u Podgorici,  gde je završio osnovnu i srednju školu. Slikarstvo je studirao u Ljubljani i Zagrebu. Diplomirao je na Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu 1954. godine. Na Pedagoškoj akademiji u Nikšiću diplomirao je matematiku 1967. Bio je član ULUCG-a od 1956. i ULUS-a od 1970. Publika i kritika širom sveta  rado su ga prihvatale. O njegovom stvaralaštvu ispisane su hiljade strana iz pera nadahnutih autora. Bio je i ostao inspiracija mnogim piscima, slikarima i likovnim kritičarima. Imao je više od sedamdeset samostalnih i nekoliko stotina kolektivnih izložbi u zemlji i svetu. Samostalno je izlagao u Podgorici, Beogradu, Cetinju, Zagrebu, Novom Sadu, Parizu, Rimu, Njujorku, Briselu, Kairu, Vašingtonu, Čikagu, Stokholmu, Firenci, Palermu, Moskvi... Učestvovao je 2001, 2002. i 2004. po pozivu na Jesenjem pariskom salonu. Preminuo je u Beogradu 24. aprila 2006. u 75. godini. Radovi mu se nalaze u mnogim galerijama, muzejima i privatnim kolekcijama širom sveta.

Tekst i fotografije iz kataloga izložbe

Izvor: Radio televizija Srbije