Kultura

The Night Of

Vlatko Stefanović

Većina američkih serija boluje od dve smrtonosne bolesti: prva je konvencionalan zaplet i konvencionalni rasplet, a druga je kancerogena politička korektnost, ex politička podobnost, koja ima nezgodan običaj da metastazira u svaku poru svake epizode. Posledica ovih bolesti je serijska proizvodnja splačina koje čovek ne može da gleda, osim ako mu nije jako dosadno ili je jako detinjast, da ne upotrebim neku drugu reč, odnosno formulaciju.

Jedna od retkih serija koja je izbegla ovu zaraznu zarazu jesteserija True detective, HBO proizvodnje i to u obe svoje sezone. Problem sa tom serijom je međutim, u tome što je ona umetničko delo. To znači da se, iako je serija, ne može baš serijski proizvoditi iz godine u godinu. Pošto je to tako, HBO je napravio nešto kao True detective i to nešto se zove The Night Of. Gledalac toga postane svestan već tokom introa ove serije od 8 epizoda, koji po atmosferi i grafičkoj opremi neodoljivo podseća na intro serije True detective. Kako u HBO ima i pametnih ljudi, neko je shvatio da nema smisla kopirati kultnu seriju, pa stoga serija The Night Of  ima svoje posebne kvalitete i svoj posebni pogled na svet. (Za sada to ima, pošto sam odgledao svega dve epizode).

O čemu se tu zapravo radi? Jedan mladi Njujorčanin pakistanskog porekla, optužen je za zločin koji možda nije počinio. Detektiv pokušava da iznudi od njega priznanje, iz detektivskih razloga. Njegov advokat pokušava da ga spasi, iz advokatskih razloga. Za sada, nema oštećenih likova, traumatičnih prošlosti i sličnih sranja, koja se koriste u serijama kako bi se likovi približili gledaocima, pošto su inače potpuno bezlični iz razloga političke korektnosti. Umesto tih tramuatičnih trauma, ovde je fokus na psihološkoj situaciji okrivljenog i zato je naracija na prvi pogled kao spora: gledaoca treba priviknuti na kafkijansku poziciju okrivljenog, na njegov strah i jezu, a tek onda na pitanje da li je zaista kriv ili ne.

To jeste nešto novo u serijskoj proizvodnji serija i to donosi jednu novu atmosferu. Pretpostavljam da će se mnogim gledaocima radnja učiniti spora, kao što je to bio slučaj sa brojnim američkim gledaocima ove serije. (Usput budi rečeno, serija se završava 28. avgusta tekuće godine. Torenti,srećom,još nisu potpuno mrtvi). Možda je zaista u pitanju usporenost. Nisam je primetio, ili bolje reći, nije mi smetala. Biće da je međutim, u pitanju nešto drugo: prikazujući svet iz ugla okrivljenog i nezaštićenog lika, pred nama se ukazuje drugačija Amerika. Amerika u kojoj žive obični ljudi, a ne samo filmske zvezde i super heroji. Verovatno američki gledalac nije navikao na ovakvu poziciju. Neki drugi gledaoci jesu. Verovatno je i to da će se na kraju ova serija, zbog mirnog sna gledaoca i Amerike, ipak opredeliti za neki od konvencionalnih razrešenja i politički korektnih poruka. Ali za sada i do tada, ona želi pre da uznemiri gledaoca, nego da ga zabavi. I zbog toga zavređuje pažnju. Zato što liči na umetnost. Za sada.

(Ukoliko želite da se uključite u AKCIJU 500 x 500 i skromnim prilogom pomognete Novi  Polis posetite sledeći link)