Kultura

Lament

Autor: Filip Vukotić

Einstürzende Neubauten

Einstürzende Neubauten je bend koji postoji gotovo 35 godina i tokom čitavog perioda kao da prolazi kroz jednu jedinu fazu – eksperimentalnu. Određenja kao industrial, industrial art, post-industrial, noiz i sl. važeća su za muziku koju Einstürzende Neubauten stvaraju, ali bi najbolje bilo definisati ih kao avangardni muzički pokret... Bend je osnovan u podeljenom Berlinu, njegovoj levoj kartografskoj strani. Otuda možda i ne čudi postojanje izvesnog dihotomijskog konflikta koji se neprestano razrešava i obnavlja u stvaralačkom geniju Einstürzende Neubauten-a. Predvođen harizmatičnim i lucidnim Bliksom Bargeldom zadojenim dadaizmom, misaono i filozofski određenim geografskim i istorijskim poreklom - bend kao da nikada nije odsvirao niti jedan kompropisni ton sa muzičkom industrijom. Ni na poslednjem albumu nema odstupanja od ovog principa.

Lament je konceptualni album, nastao gotovo po porudžbini. Naime, belgijski grad Diksmajde uputio je poziv Einstürzende Neubauten-u da u okviru obeležavanja stogodišnjice Velikog rata i Bitke na Izeru (u kojoj je prema nekim procenama poginulo preko 100.000 Belgijanaca, Nemaca i Francuza) napravi muzički performans koji će tematikom odgovarati povodu. Iako snimljen u studijskim uslovima, sam bend ističe da je album koncipiran tako da se jedino kroz živu izvedbu može steći pravi utisak o idejama i porukama koje on (album) ima u svom sadržaju. Prilikom istraživanja događaja iz Prvog svetskog rata bend je zatražio pomoć i od nekoliko istoričara kojima ovaj period predstavlja glavno područje rada i proučavanja. Tako je moguće čuti autentične audio zapise iz ovog perioda na različitim jezicima, saznati za neka od svedočanstava direktnih učesnika ratnih sukoba i borbi, otkriti istorijske paradokse i sl. Kontekst i aluzije pojedinih pesama sa ovog albuma gotovo da je nemoguće pronaći i shvatiti bez nekakve dodatne „literature“.

Album otvara Kriegsmaschinerie, tipična Einstürzende Neubauten „melodija“. Ne postoji ni jedan zdrav ton. Škripa, teški i neujednačeni udari, zvuci lanaca, limenih kutija, plastičnih cevi, eksera, metala, mnogo metala koji se odbija, grebe, seče... Ratna mašinerija pokrenuta je na tlu Evrope. Paklena atmosfera kulminira u vojničkom pokliču: Uraaa! Krv je pala i rat je počeo. U pesmi Hymnen na istu melodiju (danas God save the queen) čujemo kako dve zaraćene strane pevaju reči svojih himni na engleskom, odnosno nemačkom, totalno apsurdno - u slavu svojih vladara, monarha, suprotno od izvornog smisla – neraskidive veze između naroda u baštinjenju ljudskih i emancipatorskih vrednosti. Pesma se završava satiričnim stihovima o sitim kraljevima i gladnim podanicima. Na nju se temom i smislom nadovezuje pesma The Willy-Nicky telegrams. Zapravo, reč je o prepisci između dva imperatora, nemačkog - Vilhema II i ruskog - Nikolaja II. Efektom na vokalima se postigao dojam sintetike glasova dva sagovornika, stvorivši atmosferu robotizovane učtivosti. Pa tako, autentični telegrami, prilagođeni dijaloškoj formi, nedvosmislena su aluzija dvostruke igre koju dva cara igraju pozivajući jedan drugog na uzdržanost od sukoba u cilju očuvanja mira, dok im vojske u međuvremenu nastoje da obezbede što bolje pozicije na frontu. Grotesknost odnosa dva subjekta između kojih bukti rat je u oslovljavanju jedan drugog imenima od milje – Vili i Niki.

Kao i prva, In de Loopgraf (U rovovima) je pesma čija se napetost postiže najpre ritmom, ovoga puta svedenim i, ako se može tako reći, znatno drvenijim. Trinaestominutna Der. 1. Weltkrieg (Prvi svetski rat) je ritam kretanja, dinamike, preraspodele i preraspoređivanja snaga. Taksativno, po godinama, nabrajaju se države koje ulaze u rat sa pregledom najbitnijih bitaka ili geografskih odrednica gde su se one odigravale. Austrija, Srbija... Crna Gora... Ibar... Mojkovac... Naredna On patrol in no man`s land i poslednja All ofno man`s land is ours pripovedaju o mračnoj strani američkog učešća u Prvom svetskom ratu. 369. pešadijski puk (Harlem Hellfighters) bio je sastavljen isključivo od Afro-Amerikanaca i Afro-Portorikanaca, i usled jakog rasizma i diskriminacionog odnosa od strane bele Amerike stavljeni su pod komandu francuskih borbenih jedinica. Achterland je trenutni, prividni odmor od rata. Sledi Lament trilogija: Lament u kojoj su glavne reči moć i rat ili igrom reči praviti rat – Macht Krieg/macht Krieg; Abwartsspirale odbrajavajući na početku metalne udarce 1/9/1/4 i na kraju 1/9/1/8; Pater Peccavi u kojoj se čuju audio zapisi zatvorenika. Interpretaciju pesme Kurta Tuholskog Die Rote Melodie Bliksa pretvara u tešku How did I die, koja se uz gudače na kraju pretvara u melodični refren. Sag mi wo die Blumen sind ili poznata još kao i Where have all the flowers gone je antiratna pesma Pita Sigera koju je napravi za Marlen Ditrih, a Bliksa ju je otpevao sa oprezno doziranim efektima basa i perkusija u više nego onespokojavajućem tonu, bez ikakvog razrešenja na kraju. U Der Beginn des Weltkrieges Bliksa uzima masku glumca Jozefa Plauta koji je početak rata predstavio imitiranjem životinjskih glasova, a završava svoju imitaciju paunovim kreštanjem Hitlerovog imena, što na neki način podržava tezu od Adolfu Hitleru kao „čedu“ Prvog svetskog rata.

Lament je album različitih muzičkih žanrova. Reklo bi se da je izraz bio podređen zahtevima smisla. Težak već svojom tematikom, uz to i formom. Bliksa i Einstürzende Neubauten nisu napravili još jedan floskularni, historia magistara vitae est-prilog sa kioska brze istorije, sve u svrhu trenutnih potreba njenih (istorijskih) interpretatora. Bliksa i Einstürzende Neubauten su svesni postojećih tenzija koje vladaju, pre svega, u Evropi, i upozoravaju da Kriegsmaschinerie možda već uveliko traje. Ovo je nije album o Velikom ratu; ovo je album sadašnjeg trenutka.