Kultura

Putovanje kroz muzičke žanrove

Autor: Filip Vukotić

Marina Vesić, intervju

Obično kada se sagledava stvaralaštvo nekog umetnika, to se čini kroz posmatranje i tumačenje određenih faza njegovog rada, odnosno periodima kada su određena umetnička dela nastajala. Međutim, kada je Vaš rad u pitanju, čini se kao da se faze odigravaju istovremeno. Iako mlada umetnica, Vi ste se već oprobali u različitim muzičkim stilovima i formama, i stiče se utisak da nije reč o eksperimentisanju, već o suverenom kontrolisanju svakog od stilova. Odakle dolazi inspiracija za toliki kreativni razmah, i kako je moguće očuvati visok kvalitet u tom pomalo neuobičajeno svestranom pristupu stvaranju?

Inspiracija se stvara u samom biću umetnika koje je isprovocirano različitim momentima i situacijama. Nekada su to neke neuobičajene životne situacije, ljudi i njihove reakcije, utisci sa različitih destinacija, interesantan tekst, knjiga, pesma, kao i slušanje različite vrste muzike koja zaista može da pokrene kompozitora u stvaranju nečeg novog. Takođe, saradnja sa umetnicima različitog profila, tj. njihova ostvarenja: slike, filmovi i sl. može pokrenuti-napraviti iskru.Inspiracija je duhovni momenat umetnika koji se pretače u stvaranje dela. Očuvanje kvaliteta jednog umetničkog dela je prvo obrazovna osnova koja se može smatrati dobrim zanatom udruženim sa umećem, iskustvom i stalnom edukacijom.

Nakon završenih studija u Beogradu, 2011. godine odlazite u Beč na dalje školovanje i usavršavanje. Šta Vas odvodi baš u Beč?

Na poziv eminentnog kompozitora i profesora na Univerzitetu umetnosti u Beču, Karlhajnc Essl-a, odlučila sam da odem i usavršavam se dalje. Njegov poziv je glasio da na osnovu mojih kompozicija, koje je slušao, kao i širokog opsega komponovanja, kako ste zapazili - od duhovne, klasične, vokalne do pop-pank muzike - zainteresovao se za moj rad. Moram reći da sam posle pobede na Međunarodnom takmičenju mladih kompozitora sa 14.godina imala jaku želju da jednog dana odem za Beč - dom velikih kompozitora - podsvesno je sigurno uticalo! Moram da istaknem podršku porodice!

Koliko se način studiranja kompozicije i uopšte muzičke umetnosti razlikuje kod nas i na strani?

Muzičku akademiju sam završila u Beogradu, gde sam magistrirala kompoziciju kod profesora Zorana Erića i Tatjane Milošević. Studije u Beogradu su jako kvalitetne, sa jako dobrim kadrom profesora koji su mi zaista preneli puno znanja, gde svakako moram da pomenem i kompozitore Tanju Ristić koja mi je bila izvanredan profesor kao i profesora Aleksandra S. Vujića. Beograd mi je dao jaku obrazovnu osnovu. Studiranje u Beču je u prednosti jer je to metropola, grad muzike i velikih umetnika gde je sve mnogo dostupnije. Drugačija kultura i drugačiji sistem same zemlje. Beč mi je dao slobodu izražavanja, dobru organizaciju školovanja, dostupnost studija za snimanje i obradu zvuka i sl. Atmosfera, sistem i rad sa studentima su različiti. U Beču sam učila dalje, drugu tematiku i na sledećem, višem nivou.

Vaš prvi značajniji uspeh je osvojeno prvo mesto na Međunarodnom takmičenju mladih kompozitora u Beogradu 1997. godine. Od tada do danas komponovali ste više klasičnih dela koja se izvode na raznim mestima po svetu. Ono što je veoma interesantno je da sa jedne strane možemo čuti kompozicije duhovne muzike, kao što je na primer horska Molitva, ali isto tako - prethodne godine premijerno je izvedena i Vaša mini opera Sea of Moons na Yogyakarta Contemporary Music Festival-u koja za temu ima život jednog transvestita, što spada u sferu provokativnog. U uslovno istoj formi (duhovna muzika i opera) komponujete za dve na neki način suprotstavljene teme. Šta je to što Vas kao umetnika podstiče da takvom jednom tematskom „sukobu“ dajete podjednaku stvaralačku šansu?

Suština stvaranja je, kao što sam rekla - inspiracija. O njoj sam Vam već pričala. Kada ste duhovno inspirisani, onda se sva stvaralačka snaga unosi u projekat komponovanja.(Obrada teme koju ste izabrali.) Ja ovo ne smatram sukobom, jednostavno svaka tema se obrađuje na umetnički način. Ovo je samo još jedan dokaz te svestranosti. Moje obrazovanje jeste kompozitor savremene umetničke muzike, ali kako mi to nije bilo dovoljno, uvek sam tragala za novim zvukom, za nečim drugačijim, zanimljivim. Duhovna muzika spada u moj jednodecenijski vokalni opus koji sam predstavila na koncertu na Kolarcu 2013.godine u saradnji sa sopranom Lidijom Jevremović, dirigentom Bratislavom Prokićem i njegovim uspešnim horom Preobraženje. Vokalna i instrumentalno-vokalna muzika je nešto što me uvek pokreće i nadahnjuje. Tako i opera. Libreto mi je bio zanimljiv te sam zato i iskomponovala mini operu na tekst umetnika iz Danske, Bo Gorzelaka Pedersena. Naziv Sea of Moons, u prevodu Mesečeve Refleksije, oslikava glavni lik u ovoj operi, transvestita, u pet slika, scena. Treba da napomenem da je u Džakarti, u Indoneziji to bila svetska premijera i da sam ja bila jedini srpski kompozitor čije je delo izvedeno.

U jednom trenutku sarađivali ste i sa bendom Skarps, kada počinje i Vaša saradnja sa Zlatkom Petkovićem (FatZed) i nastanka dua Black Marine ft. FatZed. Prošle godine duo je objavio album Sick Waltz, ali ovog puta pod imenom 2 Totems. Kada posluša album, slušalac ima utisak kao da je putovao na motivima panka, repetitivnih muzičkih tema filmova strave i užasa, popa, pa i džeza. Koji su to muzički pravci i bendovi uticali na zvuk dua i koja je to tačka kojom bi se zvuk benda mogao definisati?

Kao savremeni kompozitor komponujem i primenjenu muziku, filmsku muziku, pa tako i nije slučajno da se sve to uklopilo u moj sastav za klavir i bubnjeve. Moj početak u hardkor bendu Scarps je bilo jedno novo iskustvo gde sam sa muzičarima imala prilike da uživo sviram i stvaram malo drugačiji zvuk i upoznam se sa različitim pank, rok pravcima, koji su takođe doprineli proširenju mog umetničkog izražavanja. 2 TOTEMS spada u jedan novi stilski pravac, individualni stil umetnika, gde sam uspela da spojim avangardu, umetničku muziku, pank i ambijentalnu muziku. Kao takav duo privukli smo pažnju publike jer smo originalni i drugačiji.

Za kompoziciju The Others snimljen je i spot. Kakve su reakcije publike nakon vaših nastupa? Treba se podsetiti i toga da je koncert održan na Kolarcu 2012. godine bio jedan od onih o kojima se najviše pričalo te godine.

Posle mog povratka u Beograd, održali smo prvi koncert na Kolarcu 2012.godine gde je taj koncert proglašen koncertom godine od strane internet magazina PLASTELIN. Reakcije publike su uvek jako dobre, komentari su uvek dobri u smislu da je muzika kvalitetna, dobri izvođači, izvanredan performans. Na svakom koncertu se trudimo da pružimo nešto novo publici.

Ono što je primetno u Vašem dosadašnjem radu, naročito na polju elektronske muzike, je i veliki broj saradnika koje ste imali, kao i povezivanje različitih umetničkih medija. Pa tako, na Vašim performansima možemo gledati i različite eksperimentalne filmove i čuti mnogo različitog materijala. Koja saradnja i sa kim je najviše uticala na promenu Vašeg pristupa muzici, i kako se danas kompozitori elektronske muzike povezuju?

Sarađujem sa kolegama iz celog sveta, kao i sa kolegama iz Beča, gde sam završila specijalizaciju u oblasti elektronike. Najviše uticaja u elektronici sam dobila od profesora Johanesa Kreca, sa kojim sam i sarađivala u Beču. Svakako su od značaja moje saradnje sa kompozitorima iz Engleske, Indonezije, Pariza i Portugala. Album elektronske muzike sam objavila sa kompozitorom i mojim dragim prijateljom Julian Broadhurst-om. Svi albumi su dostupni da se čuju na mom sajtu. Takođe bih spomenula svoj internacionalni projekat THE PERFECT ROSE, koji je bio podržan od strane Ministrarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Performans je bio održan u Kulturnom centru u Beogradu, u junu 2014. godine.

Kako izgleda sam čin komponovanja elektronske muzike? Koja su to danas značajna imena ovog muzičkog pravca?

Komponovanje elektronske muzike je isto kompleksan rad kao i komponovanje za akustični sastav umetničke muzike, samo što je pristup malo drugačiji. Obraća se veća pažnja na produkciju, inspiraciju u trenutku kada je reč o živoj elektronici. Što se tiče elektronske muzike u Srbiji, spomenula bih kompozitora Srđana Hofmana, a u svetu je jako poznat Ryuichi Sakamoto, kao i Stiv Rajh.

Izumeli ste i neku vrstu instrumenta. O čemu je reč i kako se instrument zove?

Pohađala sam master klas u Amsterdamu na institutu STEIM, 2012.godine, gde sam imala svetsku premijeru svoje elektroakustične kompozicije MAJOR TOM. U okviru mog boravka na institutu, napravila sam instument crackle box, koji je namenjen ekperimentalnoj ili elektronskoj muzici, širokog je spektra.

Koliko uticaja imaju druge umetnosti na Vaš rad; književnost, film. pozorište...?

Svakako da druge umetnosti, kao što ste naveli, književnost, film, pozorište, imaju veliki uticaj i daju inspiracije za stvaralaštvo jednog kompozitora. Npr. pesme Žaka Prevera su mi dale inspiraciju za komponovanje velikog broja solo pesama.

Koliko je teško ne komercijalizovati sopstveni rad (u smislu prilagođavanja muzičkom tržištu) i živeti od toga? Kakav je status umetnika Vašeg profila danas u društvu?

Umetnik-kompozitor danas nema isti status u društvu kao što je nekada to bilo i kako bi zapravo trebalo da bude.

Sada ste trenutno na relaciji Beograd-Beč. Koji su Vaši planovi za budućnost?

Rad na ostvarenju mojih budućih projekata.

Uskoro neki nastupi u zemlji?

Svi predstojeći nastupi biće objavnjeni na mom veb sajtu.