Dosije

Mišljenje

TK sistem i Srbija (1): Šta nas uče rijaliti šou programi?

Slobodan Vladušić

Mislim da izvesni Marko, koji pokrenuo peticiju protiv rijaliti šou programa, nije bio uopšte svestan koliki će je broj ljudi potpisati i kakvu će medijsku buku ta peticija napraviti. U trenutku dok ovo pišem peticiju je potpisalo preko 100 000 ljudi, što nije malo: to je zapravo, kritična masa za izvođenje obojene revolucije. Dakle, radi se o ozbiljnom broju ljudi, koji odražava isto ozbiljno nezadovoljstvo koje vlada u ovoj zemlji i koje se u jednom trenutku konkretizovalo kao gnev prema rijaliti programima.

Ta peticija jeste napad na sistem, a kada kažem sistem, mislim na Transnacionalni Kapital (TK sistem) koji vlada Srbijom, i kome je, da budem potpuno iskren i otvoren, jedino bitno da ovde napravi profit. Ništa više i ništa manje od toga. TK sistem se od ove peticije branio na više načina. Prvo, preko RRA; neko je iz tog tela napomenuo da oni nemaju nikakve pravne instrumente da ukinu emitovanje rijaliti programa. Dakle, mi bismo kao to uradili, ali jbg, brate, nemamo pravo po zakonu. A onda se na internetu, između brojnih komentara koji su pratili ovu temu, pojavio i jedan koji je citirao član 19. Zakona o radiodifuziji: ,,Agencija se naročito stara da programi koji mogu da naškode fizičkom, mentalnom ili moralnom razvoju maloletnika ne budu dostupni putem radija ili televizije, izuzev kada je vremenom emitovanja ili tehničkim postupkom obezbeđeno da maloletnici, po pravilu, nisu u prilici da ih vide ili slušaju. Prikazivanje programa koji teško ugrožavaju fizički, mentalni ili moralni razvoj maloletnika, zabranjeno je.” Dakle, alo brate, jbg, IMATE zakonsku odredbu, ali nemate ljudsku petlju, tj. volju, jer i vi i mi, znamo za koga vi zapravo radite.

Potom su se pojavili drugi advokati TK sistema, od kojih navodim reči jednog koji me je toliko zasmejavao svojom glupošću (ali, priznajem, i pomalo zaplašio svojim bezobrazlukom) da ne mogu da odolim da nešto od tih bezobraznih budalaština podelim sa vama. Prvo, čovek je zaključio, pazite sada, da je: "Pojedinac (ili više njih), izrevoltirani, valjda, ponašanjem svoje ili nečije druge djece, uzeli su na zub rijalitije, kao jedinog, ultimativnog i isključivog krivca za moralni odron u regionu. I ne samo to, koristeći klasični homofobni desničarski rječnik, u peticiji zahtijevaju ukidanje i zabranu određenog javnog sadržaja". Dakle, ako smatrate da su rijaliti programi mogu da naškode fizičkom, mentalnom ili moralnom razvoju maloletnika – a ja zaista ne vidim kako mogu da ih načine fizički i mentalno zdravim (o moralu malo kasnije) – vi ste ,,desničar”, ,,homofob”, ,,fašista” itd, itd.

Ovde se radi o tipičnom, školskom, načinu na koji TK sistem želi da reši problem otpora – ukoliko se bunite protiv TK sistema, oni neće razmotriti Vaše argumente, neće razmisliti o Vašem legitimnom interesu da ne budete rob odnosno slabo plaćeni sluga i komprador u sopstvenoj zemlji, već će vas jednostavno, putem ovakvih (jeftino) plaćenih, ili samo glupih ,,novinara i kolumnista” proglasiti za ,,fašiste”, ,,homofobe”, ,,desničare”. Dakle, želeće da Vas zaplaše tako što će vas gurati u onu sivu zonu u kojoj svako može da vam uradi svašta, a da za to ne odgovara, jer zaboga, Vi ste ,,fašista”, ,,homofob”, dakle ljudski ološ, pa prema tome vi nemate prava da se pozivate na ,,ljudska prava”, ,,slobodu mišljenja” tj. na sve ono što je dozvoljeno tzv. ,,normalnim” ljudima koji svoja ,,prava” i svoje ,,mišljenje” ne koriste da bi doveli u pitanje osnovni banksterski razlog postojanja, a to je da naprave što veći profit na Vama, ne obazirući se na vaša prava i na vaše mišljenje o tome.  Pri tome TK sistem će se držati gebelsovskog pravila da 100 puta ponovljena laž postaje istina, što je i tačno, kada su u pitanju idioti koji se dresiraju kao psi (kada kažem ,,fašista”, ti počni da laješ), dakle, onaj soj nesretnih ljudi koji tom svojom duhovnom i intelektualnom lenjošću neosetno postaju zaista nalik životinjama koji se zadovoljavaju kostima, zauzvrat darujući TK sistemu bezgraničnu, pasju poslušnost.

Nakon što su Vam dakle oduzeli legitimno pravo da iznesete svoj stav o rijaliti programima, TK Sistem će Vam opet kroz usta tog jeftinog plaćenika, ili možda samo besplatne budale, poručiti: ,,Prvo i osnovno, televizije koje emituju sadržaje znane kao ’rijaliti program’ su privatne i NIKAKO nisu dužne da bilo koga edukuju ili obrazuju.”  

Problem sa takozvanim ,,regionalnim”, a najčešće srpskim TK bašibozlukom zaduženim za spinovanje javnosti, jeste u tome što je on većinom obrazovan na kursevima zvučnog naslova, i šuplje sadržine, koji se uglavnom svode na nabijanje TK ideologije u glavu, a da nikakvu pažnju ne posvećuju retorici i argumentima kojima bi ta ideologija ovde trebalo da se plasira. Drugim rečima, oni stvarno misle da smo svi mi uglavnom budale. Recimo ova, gornje citirana rečenica u kojoj se tako jednostavno pravi razlika između zabave/rijaliti programa i edukativnih, obrazovnih sadržaja, jeste jedna celovita, potpuna, apsolutna budalaština. Čovek zaista ne mora biti doktor književnih nauka, pa da zna da koncept dolce et utile, karakterističan za poetiku antičke/latinske književnosti po kojoj književno delo istovremeno i zabavlja i poučava. Drugim rečima, čoveče, brate, jbg, NE POSTOJI RAZLIKA između zabavnih i edukativnih programa, i da nisi poluobrazovan, to bi i ti znao.

Suština je dakle, da rijaliti programi istovremeno i ZABAVLjAJU i OBRAZUJU. Upravo zato se može rekonstruisati njihov ,,moral”, odnosno sklop vrednosti koji oni ubrizgavaju u zajednicu odnosno u narod. Evo koje su dve ključne crte tog ,,morala”: Prvo, pare su svemoćne. Gledajući rijaliti programe čovek može da se začudi na šta su sve ljudi spremni da pristanu zarad novca. Da prodaju svoju privatnost, svoje telo, svoje dostojanstvo, jednostavno sve: da se ponižavaju, da se ulaguju, da se pretvaraju, da u nečemu uživaju, da pristanu da se odeknu i svoje slobode. Sve za novac. To je poruka koju rijaliti programi šalju svojim gledaocima: sve treba da uradiš za novac i to je ok. Ok je da sve uradiš za novac, jer nema ničega što je važnije i vrednije od novca. Sve je dakle, na prodaju, sve je dakle dostupno novcu, i voda i zemlja, i vazduh i ljubav i telo, i sloboda i dostojanstvo, i to što sve to nudite na prodaju, to je ok. U protivnom ste ,,fašisti”.

Drugo, recept za ,,uspeh” u Srbiji je u tome da prihvatite da su pare svemoćne, pa samim tim i oni koji ih imaju najviše. Finansijska struktura rijaliti programa je jednostavna: na vrhu su oni koji priređuju/emituju rijaliti programe. To su ,,privatnici”, odnosno vlasnici/akcionari medijskih kompanija koje su proizvođači ili emitori rijaliti programa. Njihov profit od ovog programa je najveći. I usput, uveren sam da ga oni ni gledaju. Zašto bi ga i gledali? Oni žive svoj život i nisu toliko jadni da moraju da špijuniraju tuđ.

Zatim slede domaći izvođači radova: to je taj set izabranika i izabranica koji se povlači po zatvorenom prostoru okružen kamerama koje hvataju svaki njihov pokret, reč, svako sranje koje načine. Ljudi koji su sve spremni da urade za obećanu nagradu (sitniš u odnosu na ukupan profit) ili tzv. ,,publicitet” koji im priređivači rijaliti programa nude. Ljudi koji bi Vas prodali za minut tog publiciteta ili za jedan evro, ili dolar. Ljudi koji su ,,uspeli” zato što su prihvatili da je novac jedino merilo vrednosti, a jedini konkurent komšija, sasvim u duhu palanke čiji je R. Konstantinović bio predstavnik, a ne protivnik.

Najzad, na dnu te strukture nalazi se publika koja posmatra taj program: mlađa publika se preko tog programa edukuje, jer svesno ili podsvesno, sad svejedno, celu tu priču shvatajući jedino kao uputstvo za ,,uspeh”: eto šta treba da učinim, kako bih i ja uspela ili uspeo u Srbiji, kao bih ja bio ,,bolji” od svojih ,,drugara” i ,,drugarica”, tj komšija. Starija publika, koja je hronično umorna, koja dan počinje sa ,,joj”, a tako ga i završava, gleda taj program isto onako kako oni nesretni stari, usamljeni ljudi u svakoj zgradi ili ulici, dane provode voajerski špijunirajući komšije, i njihove živote, pošto odavno nemaju svoj, i to ne usled starosti, jer starost je samo alibi, opravdanje, već iz kukavičluka i duhovne i intelektualne lenjosti.

Naravno, i jednima i drugima je dopušteno da ,,učestvuju” u rijaliti programima: najzad, to učestovanje je jedan od načina na koji se stvara profit. Oni mogu da izbace iz kuće Peru, a zadrže Žiku. Oni su suvereni u svom pravu da gledaju koga hoće da gledaju, osim što nisu birali koga žele da uopšte vide u toj kući, i što ćutke podnose to što TK sistem može da im vrati u kuću čoveka koga su nedavno izbacili.

Tek da se zna ko je gazda.