Blog

Zašto elita ne voli Vučića?

Feđa Dimović, Beograd

Ovih dana premijer Vučić se u nekoliko navrata žalio da nema podršku srpske elite. Čak je otišao i korak dalje, pa je netrpeljivost elite preme njemu lično izjednačio sa negativnim odnosom prema državi. Time je Vučić, kao i mnoge autokrate pre njega, poistovetio sebe sa celom državom, po onom čuvenom lujevskom principu "država to sam ja" (l'état c'est moi). Naš Kralj Sunce valjda želi da kaže da je on zapravo Srbija, pa ko ne voli njega, taj ne voli ni Srbiju.

Međutim, premijer očigledno ne razume položaj elite u svakom društvu. Glavni njen cilj je da utiče na donošenje odluka koje imaju odlučujući značaj za sudbinu jedne nacije, ili čak samo donošenje tih odluka kroz direktno učešće u vođenju države. U zemlji u kojoj jedan čovek nastoji da kontroliše sve segmente društveno-političkog života i donosi sve odluke, teško da može biti prostora za jačanje elite. Drugim rečima, Vučić nema prava da se ljuti, jer je svojom težnjom da uspostavi diktaturu zapravo poništio postojanje elite. Još je Lenjin govorio da intelektualci nisu mozak naroda već njegovo govno. Pored toga, sama naprednjačka vlast je suštinski anti-elitistička, jer je premijer oko sebe okupio ljude koji su sve suprotno od elite: slabo obrazovani, nekompetentni, kratkovidi, bez jasne vizije i ideologije, ali sa dugim prstima i velikim apetitima. Iako je odavno jasno da sve političke partije posluju poglavito kao profitabilna preduzeća, stiče se utisak da ni jedna stranka kao SNS nije zasnovana isključivo na golom interesu svojih članova.

Takođe, smatram da većini naroda Srbije danas nije jasno koja je to politika koju vodi ova stranka, osim da je to ono o čemu govori Vučić na TV-u. Kao takva, SNS nije prepoznatljiva po svom programu, već po popularnosti svog lidera i trajaće koliko i njegova slava. Da se podsetimo, naprednjaci su izveli pravi pravcati "salto mortale" u svojim političkim stavovima, pa su tako od nacionalne, postali evrofanatična stranka, koja je izvršila faktičko priznanje Kosova. Sumnjam da su glasači SNS u svojim najluđim snovima mogli da zamisle Tonija Blera na mestu savetnika vlade Republike Srbije. Tako nešto nije bilo na listi želja ni najradikalnijim pristalicama LDP-a. Mogu samo da pretpostavim koliki bi bio narodni gnev, da su u ono vreme sedenja na stiroporu tadašnji vlastodršci samo pozvali Klintona ili Blera da posete Srbiju. Dovođenjem "engleskog pederskog isprtka" - kako glasi ime knjige kojoj je premijer bio recenzent, Aleksandar Vučić se definitivno može okititi titulom "kaplara na Solanu", koju je ranije voleo da deli svojim političkim protivnicima.

Zbog ovakvih promena u političkim stavovima, Vučić je danas apsolutno neprihvatljiv saveznik jednog dela srpske elite, koju predstavljaju nacionalno opredeljeni intelektualci. Oni koji priželjkuju veće okretanje Srbije prema Rusiji, optužuju premijera da je suviše vezao zemlju za Zapad, i da je sve otvorenije gura ka članstvu u NATO paktu. Za onaj drugi deo elite, koji nosi kolokvijalni naziv "druga Srbija", premijer i dalje ostaje samo presvučeni radikal. Koliko god Vučić popuštao Evropskoj uniji, MMF-u, vodio ponižavajuću regionalnu politiku, biće i onih radikalnih delova elita koje će smatrati da ni to nije dovoljno. Pripadnici tzv. "belih listića", koji su delimično kumovali njegovom dolasku na vlast, teško da će mu u skorijoj budućnosti pomoći da je zadrži. Neki delovi naših elita su samo eksponenti stranih interesa u Srbiji, pa će mu lako postati nejžešći neprijatelji u trenutku kada stigne direktiva da je Vučiću istekao rok trajanja. Kao što je ovde odavno običaj, i on je na vlast došao milošću velikih sila, a uz podršku onog dela elite, koji se okuplja na prijemima po ambasadama.  Možda je ovaj nedostatak podrške, zbog kojeg premijer jadikuje, najbolji pokazatelj da mu se uskoro bliži kraj mandata.

Što se tiče same elite u Srbiji, mislim da ona ovde egzistira u tragovima. I to malo elite koju posedujemo je suviše pasivna, međusobno podeljena i hermetički zatvorena. Deluje kao da je elita ovde postala sama sebi cilj, umesto da uzme aktivno učešće u uređivanju zemlje i odnosa u društvu. Nama je pored intelektualne, pre svega potrebna i moralna elita, koja će biti pozitivan primer svim novim generacijama, i dokaz da su poštenje, obrazovanje, rad, doslednost i hrabrost još uvek vrednosti za koje se treba boriti. U trenutku kada se na globalnom planu pokreće debata o organizaciji novog i pravednijeg ekonomsko-političkog uređenja sveta, naša elita trenutno propušta da iznese svoj sud o budućnosti Srbije. Činjenica je da "napredne" reforme Aleksandra Vučića zapravo predstavljaju ekonomski model u koji sve manje ljudi na planeti veruje. U sprovođenju tih mera premijer je rekao da je spreman da sarađuje i sa vanzemaljcima. Podržavam njegovu odluku da putuje u svemir, kao i da se tamo zadrži što duže bude mogao. Barem onoliko vremena koliko je potrebno da Srbija postane normalna zemlja.

Autor je advokat iz Beograda, član Beogradskog sindikata