Blog

Bauk privatizacije

Milojko Pantić, Beograd

Premijer Srbije Aleksandar Vučić je priznao da je nemoćan i da, kako je rekao, nema dovoljno ni snage ni autoriteta da omogući privatizaciju Zvezde i Partizana. "Pogurao sam mnoge stvari u Srbiji" – kaže Vučić, "ali svaki put kad pomenem privatizaciju ta dva propala giganta, ostajem bez podrške i kao da udarim u zid.” To "svaki" put koje Aleksandar Vučić spominje, zapravo su tri njegova neuspešna pokušaja da oživi klinički mrtvu Zvezdu, odnosno do temelja opljačkan klub, ne pitajući se ko je finansijski ojadio nekadašnjeg prvaka Evrope. Prvi put je, sve zaklinjući se u "etiku odgovornosti" antimarksiste Maksa Vebera, u gluvo doba noći, revolucionarnom marksističkom metodom, ušao u klub, smenio Upravu i postavio krizni štab nazvan „Radna grupa za spas Zvezde“. Oni su, umesto da spašavaju klub, nastavili da rade ono što su radili i njihovi prethodnici – kupovali su i prodavali igrače. Usledio je takođe neuspešan pokušaj Aleksandra Vučića da "arapizuje" Zvezdu. Šeik od Emirata je međutim brzo shvatio da je vlasnički i pravni status kluba nedefinisan, da je klub uništen, te je odustao od ideje da "Marakana" postane novi "Emirates stadion".

Najzlokobniji pokazatelj da moć i snaga Aleksandra Vučića nisu bezgranični, jeste njegov treći bezuspešni pokušaj da spase najpopularnije srpske klubove Zvezdu i Partizan. Naime, njegova ideja da država nađe kupce i proda te propale gigante, dočekana je "na nož" od strane onih koji danas čine ta "udruženja građana", što je aktuelni pravni status dva kluba. Istaknuta je parola da se ne može privatizovati ono što je već privatno i da država ako želi da ih proda mora prvo da nacionalizuje dva kluba. Oni koji su formalno pravnim i papirološkim radnjama tj. promenom Statuta iz komunističkih vremena, uzurpirali vlasništvo nad klubovima bez uloženog dinara, zapravo poručuju državi: "A gde smo mi u toj prodaji?"

AV je dakle priznao da je nemoćan da reši fudbalske probleme, ali to je u isto vreme i priznanje da se država ne može voditi po sistemu: jedan čovek, jedna volja, jedna partija.  I ko je to AV-u rekao, ko mu je dao mandat i ovlašćenja da se za sve pita, da o svemu sam odlučuje, da sve sam rešava: od fudbala do Kosova? Čemu onda služi parlament, ministarstva, institucije i tolike nadležne državne službe? Umesto što demoralizatorski (u borbi protiv kriminala i korupcije) priznaje fudbalsku nemoć, AV bi morao da radi ono za šta je izabran, a to znači da natera svoj "administrativni tim" da vrši zaštitu zakonitosti u svim oblastima života, pa i u Zvezdi i Partizanu. Jer ako su aktuelni rukovodioci dva kluba, poput Terzića, Kokeze, Tončeva ili Popovića, Vučelića i Vazure, te nepromostive prepreke, taj "zid" u privatizaciji fudbala, onda zaista ni AV-u ni nama ni Srbiji nema spasa. Pa kakva je to snaga ili kakav autoritet potreban da se naredi nadležnim službama da rade svoj posao, odnosno da ukinu struju Zvezdi i Partizanu zbog milionskih dugovanja kao što to ukidaju svim građanima zbog bezprimerno manjih dugova, ili Poreskoj upravi, da zapleni imovinu Zvezde i Partizana zbog neplaćenog poreza, kao što takođe plene svim građanima?

Treći, možda i najvažniji p(r)opust nadležnih službi odnosi se na finansijsko poslovanje. Jesenas je u parlamentu AV optužio prethodnu vlast za postojanje nekih javnih preduzeća čije račune nikad niko nije video, ni u bilansima ni u budžetu Srbije. To isto se aktuelnoj vlasti dešava u fudbalu. Računi Zvezde i Partizana su blokirani, a oni i dalje kupuju i prodaju igrače i niko ih ne pita preko kojih računa idu sve te milionske transakcije.  Kad bi samo pomenute stvari nadležne službe uradile, taj "živi zid" otpora privatizaciji o kome AV govori, srušio bi se sam, jer bi uzurpatori opšte narodnih dobara u fudbalu pobegli glavom bez obzira. Zašto vlast (pitam AV-a) ne uvede stečaj i proda Zvezdu i Partizan (sa dugovima naravno) za po 1 evro kao što su to onomad uradili Italijani sa Parmom? Narod lepo kaže: Nema većeg slepca od onog koji ne želi da vidi. Na AV-u je da otvori oči i sebi i svojim ministrima, pre nego što i za njih i za sve nas bude prekasno.

Autor je sportski novinar iz Beograda