Blog

Američki snajperista: (anti)junak našeg doba

Pavle Živković, Beograd

Dosadno je komentarisati holivudske akcione filmove koji, uglavnom, pored predvidive radnje i jednostavne ljubavne priče glavnih likova ne poseduju veću umetničku vrednost. Ipak, dugo se nije pokrenula ovolika rasprava u američkoj javnosti, kao što se to događa sa najnovijim filmom  Američki snajperista, Klinta Istvuda. Film zasnovan na memoarima vojničkog života najboljeg američkog snajperiste za vreme Iračkog rata, Krisa Kajla (pripisuje mu preko 160 likvidacija).  Početak ove rasprave je jedan, naizgled, bezazlen tvit poznatog američkog antiglobaliste Majkl Mura 18. januara „Snajperista je u Drugom svetskom ratu ubio mog strica. Učili su nas da su snajperisti kukavice. Pucaće nam u leđa. Snajperisti nisu heroji. Okupatori su još gori.“ Mur se u svom tvitu nije direktno osvrnuo na film, koji je samo dva dana ranije imao svoju premijeru, ali američka javnost kao da je bila spremna da dočeka ovakve izjave i na zub da uzme prvog koji će se oglasiti negativno povodom filma.

Mur je u velikom delu Amerike poznat kao oštri kritičar američke spoljne politike, posebno izvoza ratova koje u samom korenu akticipira kao gubitničke i štetne za američko društvo. On zadire u američki identitet i njegove patriotske osnove - predstavi Amerika kao svetskog policajca. Posle agresvnih napada (Sara Pejlin, član Republikanske stranke, je pozirala pored narednika Dakote Mejera sa transparentnom na kojem direktno vređa Majkla Mura, a dva slova O u njegovom prezimenu su nacrtana kao snajperska meta), on nije davao izjave većim medijskim kućama, pa su mu društvene mreže bile jedini način oglašavanja. Jedini opširniji intervju je dao Ediju Moretiju, novinaru američkog Vajsa.  Da histerija bude veća, konzervativnija i republikanski nastroja javnost oštro je odgovorila na svaki pokušaj diskreditacije filma. Očigledno se film postavlja u sferu političkog, začarani krug koji je idealan za ostrašćene glave i njihove preterane reakcije.

Kakav je odnos Klinta Istvuda prema dešavanjima koje su usledila posle premijere njegovog filma? Kritike koje su filmu pripisuju republikansku etiketu diskredituje kao glupave analize. On tvrdi da centralno pitanje u filmu nije političko, da samo prikazuje vojnika koji je svojim delovanjem na ratištu iskazao herojstvo i način na koji se brani domovina. Ističe da film ima jaku antiratnu pouku. To se slaže sa njegovim ranijim političkim stavovima, u kojima sebe karakteriše kao pragmatičnog libertarijanca koji se protivio svakom ratnom delovanju Amerike, poučen iskustvom ratova kojima je i sam bio svedok u svom dugom životu. On je očigledno ogorčen raznim učitavanjima koja su film prikazale u prvom planu kao patriotsku sagu.

Posle gledanja filma, mnoge scene dovode u pitanje Klint Istvudovu tezu da je to antiratni film. Krisova motivacija da ode u rat kada vidi rušenje Svetskog trgovinskog centra deluje pomalo naivno. To je postavljeno kao glavni povod za američku invaziju Iraka, a u sledećim scenama Krisov patriotski poriv raste i on odlazi u rat da pokaže divljacima kako se brani zemlja. Noam Čomski se oglasio povodom ovakvih klasifikacija. On kritikuje način na koji američka javnost percipira lik američkog snajperiste. Krisa Kajla opisuje kao psihopatu, zasnovano na svedočanstvima bivšeg američkog obaveštajca Džefa Stejna, koji se lično družio sa snajperistima. Naime, on tvrdi da su oni u svojim zatvorenim okupljanjima navlačili odela sa nacističkim oznakama i time se identifikovali sa Hitlerovom ratnom mašinerijom. Čomski iznosi tezu da Obama vodi svojevrsnu atentatorsku i dronovsku kampanju koja ima težnju da ukloni svakoga ko može da potencijalno našteti Americi. Čomski koristi pojam dehumanizovanog ponašanja.

Majkl Mur u intervjuu za američki Vajs podrobnije opisuje ubistvo svog strica Lornija i koliko je taj događaj izmenio njegovu porodicu. On zadatak snajperiste isto posmatra kao dehumanizovan posao – „Snajperista je, za mene, neko iz okupatorskih snaga. To je vojnik i vojska koji rade lošu stvar, penju se na vrhove zgrada ili drveća, kriju se i ubijaju ljude bez njihovog znanja, ne dajuću im šansu da uzvrate vatru“. Prema izjavama Mura i Čomskog, jedan etički kodeks je izostao u ponašanju snajperiste. Film je samo reprodukcija takvog ponašanja i onda problem biva u pogrešno postavljenoj priči. Ovo je Istvudov pokušaj da prikaže herojski čin koji, prema komentarima Čomskog i Mura, to nije. Sa druge strane, antiratni elementi su najuspeliji u situacijama kada se Kajl vrati sa ratišta u svoje porodično okruženje. Krisa je 2013. ubio jedan veteran a u filmu kao odjavna špica je ubačen dokumentovani prikaz poslednjeg ispraćaja američkog vojnika, za veliki deo njihove javnosti, heroja. Problem PTSD-a, bolesti koja predstavlja veliki problem za američko društvo, kao da nije dublje preispitan u filmu.

Ako i Majkl Mur i Klint Istvud zastupaju iste stavove o ratu, zašto pojedini kritičari smatraju da je iz filma izostala antiratna poruka? Glavni problem je u Istvudovoj vesternizaciji priče, simplifikovanoj podeli na dobre i zle, kao i u šerifskom modelu ponašanja Krisa Kajla, koje i odskače od istinite priče. Akcija i holivudski tipične adrenalinske scene kao da su u senku bacile onu ljudsku i  emotivnu platformu koju ističe Istvud. Mlađa publika koja gleda film, odgajana na radnjama-efektima i video-igricama, prednost će dati vizuelnoj predstavi, a ne onom što bi trebalo da bude srž radnje. U nekoliko scena postoji preispitivanje ratnog anganžmana i smislenosti ratovanja, ali one nisu toliko efektivne kao glavni tok radnje. Kajl je vođen željom da u dalekom Iraku brani svoju domovinu, simboliše savremeni američki patriotizam i to je utisak koji ostavlja.

Teško je postaviti jednog čoveka koji je u narodu proglašen za heroja, za protagonistu priče sa antiratnom podlogom. Brajan De Palma je 2008. Godine snimio film  Redacted u kojem prikazuje zločin američkih vojnika nad jednom iračkom porodicom. Priča je isto zasnovana na istinitom događaju i kombinacija je dokumentarnog i akcionog filma. Jasna poruka ovog filma se ne može osporiti. Može se reći da je polemika koja je pokrenuta ovim filmom, daleko važnija od njega samog, jer povrh svega, on jeste samo jedan šablonski urađen holivudski film. Trebaće još rasprava da se pokrene i vremena da protekne da bi se ozbiljnije prosudilo o ulozi novonastalih američkih heroja. Majkl Mur i Noam Čomski sami postaju šablon američke javne scene, kao predstavnici drugačije kritičke svesti, ali izgleda kao da nedostaje više energije i medijske pažnje da bi se ozbiljnije razmatrali ovakvi problemi.

Autor je apsolvent komparativne književnosti u Beogradu