Blog

Priče iz bečke šume

Smrt fašizmu, sloboda...

Srđan Mijalković, Beč

Na skorašnjem glasanju u UN o rezoluciji protiv nacizma[1], SAD, Ukrajina i Kanada glasale su protiv. Iz okruženja Srbije, Hrvatska, Albanija, BiH, Makedonija, Crna Gora, pa i Slovenija - uzdržani. Srbija je glasala za rezoluciju. Rusija takođe.

Sada, kad je bolni raspad Jugoslavije daleko iza nas, izgleda, pravo vreme je došlo da podsetimo da su neke sadašnje državne tvorevine u Evropi, kao što je Hrvatska, ali i muslimanska federacija u BiH, stvorene upravo na genocidu inspirisanom nacizmom. Genocidu, koji je načinjen uglavnom u drugom svetskom ratu, pre svega nad Srbima i u manjem broju (jer ih manje beše) Jevrejima. Jugoslovenski mit je decenijama skrivao i prećutkivao, taj genocid, nad Srbima .No, mi se moramo prisetiti činjenica da su,posebno u drugom svetskom ratu, etnički očišćeni ogromni delovi tih, nama sada susednih, državnih tvorevina, a da su takva etnička čišćena nastavljena i dovršena u separatističkim ratovima devedesetih, delom uz direktnu pomoć nekih evropskih nacija.Odnos velikog dela Evropske javnosti prema Srbima nalikuje još i danas odnosu prema Jevrejima, tridesetih godina prošlog veka.

Zločin genocida ne zastareva, pravno gledano. Onda, da podsetimo: Srbi su, poput Jevreja, najveće žrtve nacizma i genocida u Evropi. Antifašizam ogromne većine srpskog naroda proističe upravo iz velike žrtve koju su Srbi u toj antifašističkoj borbi podneli. Na svakoj strani. Srbi, žrtve su zločina. Svojih, ali mnogo više, tuđih.Naročito, nacističkih. Tim zločinima je u dvadesetom veku postepeno izmenjena etnička slika naroda u Jugoslaviji i na Balkanu.Od pogroma (nad Srbima) u Staroj Srbiji pred Balkanske ratove, pogroma (nad Srbima) u Bosni i Hrvatskoj posle atentata jugoslovenskog patriote Principa nad diktatorom Ferdinandom; brojnih i krvavih pogroma K.u K. armija(nad Srbima)u okupiranoj Srbiji tokom Prvog svetskog rata, preko fašističkih zločina u Drugom ratu (nad Srbima) u NDH u čijem sastavu beše i Bosna/Hercegovina, pa do ubijanja i proterivanja Srba iz svih krajeva Jugoslavije u kojima su živeli, tokom separatističkihSFRJ ratova devedesetih godina prošlog veka.

Upornim podsećanjem na te zločine, kao i svakim drugim načinom, borba protiv današnjih emanacija fašizma i nacizma mora se nastaviti. Sada je, čini se, krajnje vreme da se susedi Srbije, ali i mnoge druge zemlje Evrope podsete na to. Samo tako, možemo se, zajedno, nekada, nekako, osloboditi duhova prošlosti i posledica nacizma i fašizma. Treba podsećati i na ostale fašističke zločine svih ostalih u Evropi koji su ih u ime te ideologije počinili, a to je već jedna vrlo,vrlo dugačka lista.(Koja nikako ne sme biti zaboravljena). Treba podsećati na to,da bi se sprečilo da se posledice tih i takvih zločina danas ignorišu i ozvaničavaju. Sprečiti da se naslednici zločinaca i sami zločinci nagrađuju.

Ne smeju se nikakvi, a posebno nacistički zločini ignorisati, zloupotrebljavati, niti koristiti za bilo kakvu vrstu manipulacije. Fašizam neće biti iskorenjen dok mi u Evropi ne shvatimo svoju ulogu i odgovornost u otporu prema zlu i zločinima.Zato, upravo u Hrvatskoj danas, mora biti ćirilice.Ako ta zemlja tu obavezu ne može ili ne želi da poštuje, mora se pozvati na odgovornost. Jer, niko ne želi nacizam u Evropi. Ili?

[1] http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/514090/GLASANJE-U-UN-Samo-Srbija-na-Balkanu-protiv-velicanja-nacizma

Autor je predsednik odbora Srpskog prosvjetnog i kulturnog društva "Prosvjeta" u Beču