Agora

Selin- književni genije ili odvratni antisemita?

Kim Willsher, The Guardian

Prošlo je 55 godina od smrti Dr Luja Ferdinanda Augusta Detuša, poznatijeg kao Selin. Više od pet decenija francuski istoričari, intelektualci i političari pokušavaju- i ne uspevaju- da se slože oko njegove zaostavštine. Za jedne, autor koji je izvršio veliki uticaj na pisce kao što su Semjuel Beket, Henri Miler ili Čarls Bukovski, jedan je od najvećih francuskih književnih gorostasa. Po drugima, Selin je nepokajani simpatizer nacista i antisemita koji je pozivao na istrebljenje francuskih Jevreja.

Najnoviji film o Selinu kao da predstavlja so na ranu koja ni nakon pola veka nije zacelila. Film „Louis-Ferdinand Céline: Deux clowns pour une catastrophe“ zasnovana je na stvarnom životnom događaju, susretu Selina i Miltona Hindusa, mladog američkog profesora književnosti, u Danskoj 1948. godine, gde je Francuz bio u samonametnutom izgnanstvu (kasnije ga je pariski sud optužio u odsustvu za kolaboraciju sa Nemcima i osudio na jednogodišnju kaznu zatvora). Hindus, koji je bio Jevrejin, opisivaće kasnije šok i razočarenje pri susretu sa piscem kojeg je obožavao, opisujući „kako slini s obe strane usta“. On je pozvan da provede dva meseca sa Selinom, ali je otišao nakon tri nedelje.

Premijera filma dolazi samo pet godina nakon što je francuski ministar kulture bio primoran da otkaže iskazivanje počasti Selinu pod pritiskom vodećih jevrejskih organizacija u Francuskoj. Zbog svojih antisemitskih stavova, Selinovo ime je uklonjeno sa spiska 500 uglednih kulturnih poslenika. Reditelj filma Emanuel Burdije (sin jednog od najvećih francuskih posleratnih sociologa, Pjera Burdijea) kaže da mu je cilj bio da prikaže postojanje paradoksa: književni genije i čudovište u jednoj osobi! „Ta koegzistencija je ono što fascinira i uznemiruje i stvara nam probleme“, kaže Burdije. „Posmatramo čoveka koji je izvršio pravu revoluciju u romanu svog vremena, ali i lekara koji mirno radi svoj posao. Istovremeno, on se okreće nasilju i ekstremizmu. Nasuprot genijalnosti, postaje običan, banalan, vulgaran...obuzimaju ga antisemitizam, rasizam, reakcionarni i ekstremistički stavovi“.

Selin, koji je kasnije obučen za akušerstvo, odlikovan je Medaljom za hrabrost u Prvom svetskom ratu, kad je ranjen u Ipresu prilikom predavanja važne poruke. Kada je 1932. godine objavio svoj prvi roman i najpoznatije delo „Putovanje nakraj noći“ pozdravljen je kao francuski književni gorostas. Stil romana, njegov ritam, upotreba slenga i kolokvijalnog govora predstavljali su ogroman izazov tradicionalnim književnim konvencijama tog doba, i „Putovanje nakraj noći“ je sa oduševljenjem primljeno u društvo velikih francuskih romana 20. veka.

Ako se može reći da je stil romana ikonoklastički, a da je antijunak romana Bardami nihilista i mizantrop, onda treba primetiti da je pisac romana otišao još dalje. Između 1937. i 1941. godine Selin piše tri otrovna antisemitska pamfleta, toliko ekstremna da su ih i nemački okupacioni generali teško varili, odbacujući ih kao „divlji, prljavi sleng“. Filip Rot, koji je jednom izjavio „Selin je moj Prust“, sažeo je svu ambivalentnost osećanja prema Selinu, uz zasluženo priznanje za svoje delo, izgovorivši sledeće: „ Iako ga je antisemitizam učinio bednom, nepodnošljivom osobom- da bih ga čitao moram svoju jevrejsku savest staviti na stranu, ali to i činim jer antisemitizam nije u srži njegovog dela“.

Vil Self je takođe pohvalio Selinovo delo, kao „ psovku-premda sa reputacijom besnog antisemite- upućenu svim ljudskim klasama i rasama, bez razlike, nikoga ne štedeći“. U Francuskoj, međutim, Selin polarizuje; za jedne je književni Maestro, za druge rasističko čudovište. Retko je percipiran u oba svoja vida. Čak i po povratku u Francusku 1951. godine, kada je pošteđen zatvorske kazne, Selin nikada nije javno porekao svoje rasističke stavove. To ga je učinilo simbolom neprestane borbe da se prihvati i sagleda rasprostranjenost antisemitizma u Francuskoj pre i za vreme Drugog svetskog rata, ali i njegovo oživljavanje prethodnih godina. Deportacija 13 000 francuskih Jevreja u julu 1942. godine, od kojih su mnogi završili u nacističkim logorima smrti, i dalje je mrlja na francuskoj savesti.

I dok debata „čovek ili čudovište“ uzburkava duhove u Francuskoj prošle nedelje, reditelj Emanuel Burdije dodaje da je ovim filmom želeo da pokaže da su „netoleracija, ksenofobija i svi tokovi koji idu protiv racionalnog i humanističkog i dalje velika pretnja“. „Oni su duboko ukorenjeni u našoj kulturi, podsvesti, religiji. Oni mogu da dobiju na zamahu jer protiv njih razum ne može mnogo učiniti. Reč je o diskursu u kojem nema mesta za dijalog“, objašnjava Burdije. „Nadam se da će film osvetliti ovo zlo koje preti svima nama, čak i najsvesnijima i najboljima među nama. Vidimo da je njime čak i jedan Selin mogao biti zaveden“.

Očekivano, oglasili su se i poštovaoci Selina sa francuske krajnje desnice. Na internet portalu „Egalité et Reconciliation“ koji vodi Alen Soral, bivši član Nacionalnog fronta, optužuje se Burdije za „ubistvo“ Selina. Kaže se da su Burdije i Žeraldina Pailas (glumica koja u filmu tumači Selinovu suprugu Liset Almenzor) istaknuti članovi „šampanjac socijalista“, klana koji kontroliše francusku kinematografiju, pleme „levičarskih intelektualaca“ čiji se članovi nalaze u skoro svim Cezarom nagrađenim filmovima. „Oni su kolekcionari nagrada“. Pola veka posle odlaska jednog od najvećih francuskih pisaca, beskorisno je da film koji režira sin jednog pravičnog mislioca, svodi Selina samo na njegovu antisemitsku stranu“, dodaje se.

Još od Selinove smrti 1961. godine, njegova supruga Liset ne dozvoljava da se Selinovi antisemitski pamfleti ponovo štampaju u Francuskoj. I u svojoj 103. godini živi u porodičnoj kući u Medonu, gde je Selin i sahranjen.

Izvor: The Guardian