Култура

Корто Малтезе: У знаку Јарца

Никола Драгомировић, Helly Cherry Web Magazine

Корто Малтезе је после дуго времена поново присутан у домаћим књижарама. Издавачка кућа Darkwood објавила је прве две књиге овог култног стрип-серијала: Балада о сланом мору и У знаку Јарца. Ремек-дело Хуга Прата ове године слави пола века од првог објављивања (1967. године) а домаћа читалачка публика још увек није добила адекватно албумско издање које би сабрало све књиге серијала. Darkwood планира да то исправи и да нам у наредних неколико година представи сабраног Корта Малтезеа у 12 књига. Издања су приређена у луксузној опреми са тврдим корицама, на најфинијем папиру и у колору. Обогаћена су свим интегралним додацима (мапе, цртежи, акварели...). Издање Darkwooda-а представља прво албумско објављивање авантура Корта Малтезеа на ћириличком писму. (Извор: Darkwood)

Завршивши Баладу о сланом мору Прат је своје јунаке расејао широм света и напустио бајковити амбијент Пацифика. Каин и Пандора су отишли на једну страну, враћајући се својим животима; Корто и Распућин на другу. Монах је, наравно, ишчезао. Балада је била заокружена целина, и у том тренутку Прату није падало на памет да настави причу. Из његовог угла Корто Малтезе није чак ни био главни протагониста Баладе. За Прата су то били Каин и Пандора, што и не чуди с обзиром на то да му је као инспирација за стрип послужила Плава лагуна Хенрија де Вира Стекпула. 

Последња табла Баладе је објављена у фебруару 1969. у "Sgt. Kirk". У међувремену је објавио Il ragazzo rapito и Le avventure di Fanfula у "Corriere dei Piccoli", по туђим сценаријима, као и Luck Star O'Hara u "Sgt. Kirku" као комплетан аутор. Након окончања Баладе бацио се на стварање Пустињских шкорпија за "Sgt. Kirka", али није стигао даље од почетка. Ревија се угасила и Прат је остао без ангажмана. Сарадња са "Corriere dei Piccoli" је већ била завршена због, како Прат тврди, зависти колега из редакције. Али, ако сагледамо реално, ни Прат није био баш најлакша особа за сарадњу. Био је склон изненадним нестанцима, када би ишао на своја чувена путовања, што је свакако задавало бриге уредницима. 

И тада је донео неколико најважнијих одлука у свом животу. Окренуо се француском тржишту, захваљујући познанству са Жоржом Ријеом, главним уредником левичарског "Пифа". Док је путовао из Ђенове за Париз, са намером да предложи стрип-пројекте Ријеу, што је већ антологијска прича када се говори о Прату, пала му је на памет идеја да једног од актера Баладе о сланом мору, Корта Малтезеа, преточи у серијал кратких стрипова. Рије је пристао, и тако је настао серијал Корто Малтезе, који се данас сматра врхунским достигнућем девете уметности. Серијал је био хит, Прат је постао међународно познат и цењен. И, зашто не рећи, довољно богат да још више и чешће путује светом, што му је пружало инспирацију за још нових авантура Корта Малтезеа, и тако у круг. Добро, слава је дошла постепено, што се тиче читалаца, али критичка и стручна јавност су релативно брзо приграбили серијал, а Прат је у Француској доживео признање какво није имао у домовини. 

Прат је за "Пиф" током непуне три године нацртао 21 кратку причу о Корту, и то је био његов свет у том периоду. Првих шест је обједињено у албум У знаку Јарца, који чини део канонског дванаестокњижја Корта Малтезеа. Под знаком јарца је у Комунином издању од пре 20 година подељен на два албума ,Карипска свита и Под гусарском заставом, али реч је о истој колекцији прича коју је Darkwood објавио средином фебруара. 

Приче из албума У знаку Јарца су у "Пифу" првобитно објављиване у црно-белој верзији, а колор из Darkwood-овог албума је дело Патриције Цаноти, као што је случај и у свим осталим албумима. Нема сумње да се, као што је већ речено током приче о Балади, Патрицијин колор палетом боја идеално уклапа у сталожен, онирички свет Корта Малтезеа. Постоји осетна хармонија између онога што је Прат дочаравао тушем у стрипу или акварелом на илустрацијама, и рада Цанотијеве. А Пратов цртеж у У знаку Јарца је далеко усклађенији, сигурнији и више дефинисан од оног у Балади, где је још трагао за посебним графичким изражајем. Далеко од тога да поетски мир и бајковитост Баладе нису маестрално нацртани. Али у Јарцу већ видимо Прата који сигурно барата стилом, са врсним поигравањима светлом и сенком, кадрирањем и режијом сцена, и, наравно, дијалозима и ритмом приче. 

Прат се у Балади бавио амбијентом Пацифика, а у Јарцу преноси своје актере на Карибе. Током шест кратких прича, Тајна Тристана Бантама, Састанак у Баији, Самба с Паљбом, Орао у џунгли, ...и опет ћемо о џентлменима среће и Због једног галеба, Корто ће прокрстарити ширим амбијентом Кариба. Али, Прат уводи још један мотив, веома несвојствен када је реч о Карибима, а то је изгубљени континент Му, који се везује за Пацифик, а уједно је и име последњег Пратовог албума о Корту, који ће нацртати 1988. године за ревију "Корто Малтезе". 

Прат у почетку Јарца не даје посебне временске одреднице. Уводи ликове Тристана Бантама, који донекле замењује лик Каина из Баладе, професора Штајнера, Моргане и Златоусте. У типичном пратовском маниру, ликови су делом засновани на особама из ауторовог живота. У лику Златоусте препознајемо насмејану црнкињу са Пратове фотографије из Париза. 

Тек касније се сазнаје да се у далекој Европи одвија рат, који се тек у назнакама појављује у албуму, и то у једној причи. Тада смо сигурни да се радња заиста и одвија након Баладе, што појава Распућина у следећој причи и потврђује. Али, Прат и раније даје оквирно време дешавања. У причи Самба с Паљбом суочава Корта са Кангасејросима, и на крају представља лик дечака који узима име Капетан Кориско. Прат је често у Корта убацивао историјске личности, а у овом случају реч је о бразилском разбојнику, што су Кангасејроси у суштини и били, Кристину Гомезу да Силва Клету који је живео од 1907. до 1940. године. Кориско, под којим је именом био познат, је у народним причама био личност попут Робина Худа, и Прат се радо одлучује за ову романтизовану верзију, где поред разбојништва ставља и идеале народне правде. Неколико година касније видимо утицај Прата на стрип-сцену, када почетком серијала Мистер Но, Серђа Бонелија, у епизоди посвећеној Кангасејросима, уочимо скоро идентичну вињету Франка Бињотија пресликану из Самбе с Паљбом. 

У причи "...и опет ћемо о џентлменима среће" Прат враћа на позорницу Распућина, у типичном карипском амбијенту потраге за гусарским благом. Ово је, заправо, и једина прича из Јарца која нам пружа овај мотив, који бисмо иначе скоро по правилу очекивали од албума који се бави Карибима. Ту се разјашњава и њихов пут након Баладе, где Прат скоро узгредно помиње растанак у Панами. Ту се крије и временска одредница радње у Јарцу, коју Распућин саопштава, односно фебруар 1917. године, отприлике када је и распон зодијачког Јарца.  Одговор на питање шта се дешавало између ова два албума читаоци ће чекати скоро пет деценија. Након Пратове смрти Патриција Цаноти је ревносно, каткад и преревносно, чувала оставштину и управљала брендом Корта Малтезеа. Тек 2015. године је допустила да Хуан Диаз Каналес и Рубен Пељехеро створе албум који ће, поштујући Пратов цртеж и нарацију, моћи да понесе име Корта Малтезеа. Под поноћним сунцем је тринаести албум Корта и описује догађаје између Баладе и Јарца, а самим тим и разлаз Корта и Распућина. 

У знаку Јарца се поиграва са чулима и маштом читалаца, као и сви албуми о Корту. Прат маестрално клизи између стварности и јаве. Временом ће га машта одвести више ка езотерији и апстракцији, што кулминира албумом Му, а у овом случају је и даље чврсто утемељен у реалности са обе ноге на земљи. Тек повремено допушта уплив потпуно ониричких елемената, и то само у назнакама као што је Тристанов сан у другој причи. Корто ће, свакако, своје најславније дане доживети када се тај однос реалности и сна буде уравнотежио. Али свако ко погледа већ прве стране прве приче овог албума, са Кортом који мирно пуши, разговара и сањари на тераси, приметиће како се на зиду иза њега дискретно али хипнотички смењују абориџински, мајански, ацтечки и други симболи, и знаће да је авантура маште тек почела.

Извор: Helly Cherry Web Magazine