Култура

Културно склониште "Бес(и)мисао"

Косово Север портал

У студентском блоку у Косовској Митровици, у улици препуној енергије, настале спојем вишегенерацијских потенцијала младости, преко пута студентског дома 3, налази се културно склониште „Бес(и)мисао“. Простор који одише уметношћу, топлим и несвакидашњим амбијентом, настао је управо као плод идеја младих креативаца и представља својеврсно уточиште и бег од бесмисла и некултуре који се све више осећају. Сви су позвани да пронађу и дају смисао у дружењу и расправама о књижевности, историји, кинематографији, уопште о уметности, без обзира да ли су студенти, стари или млади.

Можете и само да попијете шољу топлог чаја или кафе, па када се довољно осмелите, заједно са осталим члановима, уз тематски импресивно садржајне историјске, књижевне и филмске вечери  и остале пратеће уметничке активности, потом развијете дискусију, разрађујете своје идеје, промишљате и будете ствараоци нових. Место је које се својим концептом брани од спољашњих негативних стимуланса, политичких дешавања, поделе на паралелно. Овде се бесмислено, некултурно и кич, кроз људску мисао и културу општења, филтрира у смислене активности. Упознајте прво митровичко културно склониште.

У изнајмљеном, оронулом простору старе напуштене куће и пекаре, до скоро празна четири зида, сада су испуњена сликама старе Митровице поред којих се налазе и оне које осликавају ову данашњу, али скоро и читава руска књижевност, управо преточена у слике и фотографије. Ту је софа и сто направљен од старих прозора. Испред повећег телевизора, столице поређане у четвороугао. На тих десетак распарених седишта са старим ногарима ће ускоро сести група митровичких ентузијаста, трагача за смислом и културом комуникације.

Култура као духовни хлеб

Стефан, Марко, Немања, Мирослав, Славко...уторком, средом, четвртком, често и другим данима, долазе у склониште. Просторија се зачас испуни смехом, речима, љубављу и енергијом. У дугогодишњем пријатељству ових петоро младих Митровчана и њиховој заједничкој потрази за изгубљеним урбаним духом града, као кристал из подземља настало је ово несвакидашње место. Као што су се некада Митровчани хранили хлебом из ове куће, данас се у њој млади хране културом. У склоништу које одише уметношћу, материјализован је митровички дух.

"Митровчани су пуни потенцијала. Ово је био град културе," говори један од оснивача Културног склоништа, Стефан Церовина. Стефан, рођени Митровчанин нам прича већ легендарну причу о Косовској Митровици као градићу који је, захваљујући импресивном индустријском развоју Трепче, у стопу пратио културне трендове светских градова током готово читавог прошлог века.  "Са почетка 20. века је кренуо тај процват и у суштини се није заустављао све до рата. Увек је било пуно културно-уметничких друштава, спортских организација, позоришта, свега онога што је ишло уз културни живот, а данас је код младих много тих неискоришћених талената," додаје.

Стефан је психолог. Желео је да се млади људи покрену, изазове реакција, да се пробије својеврсна блокада урбаног живљења која већ 18 година постоји. Она указује на трауматично стање и крајњу неизвесност у којима живе данашњи становници Косовске Митровице. Они су поред староседелаца, дошли са разних страна, доносећи своја искуства, навике, културу.

Креативност црпи снагу из различитости

"Црпели смо снагу управо из те различитости. Мој сан је био да у Митровици постоји јавни простор где може да се промишља, а да то није уско везано за политику и тренутну ситуацију. Да постоји место на којем ћемо ширити интелектуални и урбани капацитет. Желели смо да наше културно склониште буде место где ће у сваком тренутку моћи да дође било ко, студент, ученик, било који човек који жели да ради на себи," у разговор се убацује Мирослав Максимовић, такође један од оснивача склоништа. Сада су повећа дружина. Долазе старији, запослени, ђаци, девојке...Сви раде заједно. Они не руше. Они граде. Они стварају.

Креативност пршти на сваком кораку овог амбијента - музеја. Сваки предмет има своју причу. Закуцан ексер протумачен је као израз креативности. Јер је његовим посетиоцима дата слобода, да свако на свој начин слободно уређује простор. "Све што видите овде је свакодневно улагање свих нас, не само нас петорице, него свих који су долазили и запажали детаље који недостају," додаје још један оснивач, Марко Савић.

Комшијска подршка културној фамилији

Овде владају, кажу нам, пре свега, породични односи, али и комшијски. Овој културној фамилији данас помажу управо комшије. "Пуно ствари које овде имамо су нам дале наше комшије, средовечни брачни пар, од којих нас дели само овај зид. Власник локала нам излази у сусрет колико му финансијски услови дозвољавају - што се кирије тиче. Поред нас је плац комшије Албанца који нам је уступио свој део, односно баштицу коју ћемо уредити. Бака у згради преко пута је данима помно посматрала уређење склоништа. У знак подршке донела је саксију цвећа са своје терасе. Склониште се, дакле, темељи на тим добрим међуљудским односима који се негују," објашњава Стефан.

Рециклажом до пријатног амбијента

На уређењу се радило интензивно и смислено. И тиме су ови момци желели да пошаљу поруку одговорног живљења. Читаво склониште направљено је рециклажом старих и одбачених ствари. Стаза која води до склоништа обложена је калдрмом која симболише дух старе Митровице, а коју су радници бацили приликом, како говоре, преуређења путева.  Стари и дотрајали комади дрвета и других предмета као да су чекали ове младе људе да их покупе са неког градилишта и дају им нови смисао. Старим прозорима су ови креативци заменили намену и сада су то столови на којима су старе слике и цртежи.

"У суштини, све што се сада налази у склоништу, неко је претходно бацио, али има и ствари којих смо се сами одрекли у нашим кућама, јер су нам биле потребне овде. Годину дана сам без телевизора да би овде обезбедили технику за филмске вечери. Међу таквим стварима из наших кућа су и столице, фрижидер Маркове бабе, витрина Стефанове бабе, акваријум из моје куће, лампе. Сакупљали смо и бачене ствари поред контејнера," објашњава Мирослав.

Јасно је да немају финансијску подршку. Ипак, на зиду проналазимо кутију за мале добровољне прилоге посетиоца и пријатеља склоништа. Свако остави колико жели и може, али није у обавези. Од тога купују кафу и чајеве који су свима доступни.

Богатство концепта који зближава

Све активности склоништа осмишљавају се у групама за идеје. Уторком, средом и четвртком, одвијају се редовне недељне филмске, књижевне и историјске вечери - свака тема једног дана. Ту је још много других пратећих уметничких активности, којих је све више, како расте број посетилаца.  "У филмским вечерима пуштамо филмове о којима дискутујемо након пројекције. Промишљамо и анализирамо доживљаје, лично, субјективно, на нивоу емоција, повезујемо са друштвом, повезујемо са другим наукама, са књижевношћу, уметношћу, правимо паралеле. Дискусија је важна, јер развија апстрактно размишљање појединца. На једном другом нивоу перципирамо ствари. На књижевним вечерима циљ је да се упознамо са највећим писцима. Обрадили смо читаву руску књижевност - поезију, где су наше другарице, професорице руског и српског језика, одржавале те књижевне вечери," истиче Стефан.

Посетиоци овде проналазе својеврсни терапеутски ужитак. У игри развоја мишљења и културе, као и међуљудског дијалога, посетиоци спознају себе кроз испитивање сопствених ставова и кроз слушање саговорника. Зближавају се и негују пријатељство. А управо је то и била почетна идеја да се окупе на овакав начин, додају.

Да није бесмисла не бисмо знали шта је смисао

Да побегнемо из бесмисла и пронађемо склониште које пружа осећај сигурности. Смисао се рађа из бесмисла, подсећају нас момци на крају посете. "Сама реч бесмисао можда описује генерално стање у граду, али нам она исто тако даје наду. Искључиво у односу на бесмисао, ми можемо да дефинишемо смисао. Да није бесмисла, не би знали шта је смисао и обрнуто," овим речима нас је испратио Стефан Церовина.

Корачамо калдрмом старе Митровице, назад на улице које се преуређују. И заиста, у бату корака који одзвања овим каменом у неколико секунди, пронашли смо више смисла него у свим звуковима стопљеним у један - у новојцивилизацији која имитира урбани живот. После Толстоја, Јесењина и Достојевског, научно-фантастичног филма "Путници", ове недеље, наши културњаци отпутоваће у правац реализма, а за нови филм, још увек одлучују.

Извор: Косово Север портал

Фотографије: ФБ страница "Културно склониште Бес(и)мисао"