Култура

Кафа, узбудљива прича о добром укусу

Изложба у Природњачком музеју у Београду

Кафа - окрепљујући напитак без којег не можемо да започнемо дан представља много више од средства за разбуђивање. Позив: „хајдемо на кафу“ представља културолошки феномен препознатљив у свету и у свим сферама живота, од пословног, преко приватног и породичног. Кафа је део супкултуре која нас свакодневно окружује.

Реч кафа потиче од назива етиопске покрајине – Кафа, која на староегипатском језику значи биљка или божја земља. Kафа (Coffea sp.) припада жбунастим или дрвенастим биљкама из породице Rubiaceae. Постоји преко 140 врста кафе, међу којима су многе неситражене. Најпознатији хемијски састојак зрна кафе је кофеин. Ипак, постоје само две култивисане врсте кафе, које се користе за производњу кафе: арабика и робуста. Од осталих сорти кафе познатије су још: liberica, excelsa, stenophylla, arabusta и друге.

Напитак кафа припрема се кувањем пржених семенки биљке кафе, најчешће са водом или млеком, обично се служи топла. Након конзумације долази до благе нервне стимулације што појачава будност, менталну стимулацију, узрокује осећај топлоте, убрзани рад срца итд.  Зашто је кафа толико значајна? Као храна има веома малу нутритивну вредност, она није основна животна намирница и без ње се може. Ипак, у свету се сваког дана попије барем 2,5 милијарди шољица кафе, а годишње преко 400 милијарди шољица, што је равно количини воде која за пола сата протекне реком Мисисипи.

Историја кафе нам указује да је кафа је биљка коју су, према легенди, прве откриле козе. Првобитно се користила као храна међу афричким Оромо племенима, где су је мешали са животињском машћу и правили енергетске куглице. Као напитак, првобитно је имала значајну улогу као верско пиће, током ноћних молитви дервиша, а затим и као лек за многе болести. 

Од путовања из постојбине Етиопије на Арабијско полуострво и даље по свету, кафа је утицала на историју кроз бројне миграције, трговине и освајања Новог света, ропство, кријумчарење, европске револуције, али и уздизање економија држава. Често је била предмет забране владара, недозвољено пиће, строго чувана тајна за повлашћене. Једнима је представљала богатство, а другима невољу. Данас је доступна свима и конзумира се у много различитих облика. 

На изложби ће бити представљене саднице биљке кафa (Coffea arabica L.); модели плода и семена кафe; узорци кафе са ексклузивних плантажа широм света (Етиопија, Јемен, Камерун, Гватемала, Бурунди, Еквадор, Мексико, Бразил, Индија, Непал, Вијетнам, Папуа Нова Гвинеја, Хондурас, Танзанија итд.), као и чувена и веома скупа кафа Blue Mountain која се узгаја на Јамајци. Изложбу прати и прича о историји кафе и кафеџиница у свету, о производњи и преради кафе, као и о кофеину, „легалној дроги".

Посетиоци ће имати прилику да виде азијску цибетку која се храни плодовима кафе, захваљујући чему се добија најскупља кафа на свету – копи лувак. Путем аутентичних шољица из разних крајева света биће представљен ритуал испијања кафе у свету. Посебан део изложбе представља раритетна колекција новосадског колекционара Радмила Мулића, која се састоји од бројних предмета везаних за кафу из 19. и 20. века са нашег и европског подручја.

На изложби ће бити представљени ескпонати везани за кафу из колекције Етнографског музеја, као и ексклузивни примерци шољица за кафу из Музеја Јеврема Грујића, које су користили чланови краљевске породице Обреновић. Део изложбе посвећен је обичајима послуживања кафе у Србији, као и нашем традиционалном послужењу које представља – кафа, слатко и вода. 

Путем аутентичних прибора за кафу из разних крајева света биће представљен ритуал испијања кафе широм света. Изложбу прати публикација «Кафа, узбудљива прича о добром укусу» аутора Александре Савић у издању Природњачког музеја. Изложба ће бити отворена до маја 2017.

Занимљивости и табуи

Посетиоци ће бити у прилици да сазнају како је кафа доспела у Европу, како је прва кафеџиница у Европи отворена баш у Београду, зашто су током историје љубитељи кафе кажњавани батинањем, како се кафа користила као лек; зашто је кафа током историје била забрањивана, како је кафа добила одобрење папе у 16. веку, зашто су се жене у Енглеској буниле против кафе, шта је то пергамент кафа итд. 

Мало је познато да је кафа један од најзначајнијих трговинских производа на свету, одмах после нафте. Кафа има медицински и фармацеутски значај, али може да буде и ризична за здравље. Кофеин, алкалоид из кафе, сматра се најпопуларнијом и легалном „дрогом“ на свету. 

Производња кафе у свету данас је повезана и са многим табу-темама, као што су социјална неједнакост, израбљивање јефтине радне снаге, као и деградација биодиверзитета сечењем тропских шума због ширења плантажа кафе. Једна од све актуелнијих тема данас је и органска производња кафе у свету.

Кафа је биљка без које би наш живот, сасвим извесно, био мање узбудљив.

Via Природњачки музеј, Београд