Култура

Повратак Шамалана?

Aутор: Вукадин Орловић

M. Night Shyamalan: Split (2016)

Сећате ли се режисера М. Најт Шамалана? Славу је стекао почетком двехиљадитих филмовима Шесто чуло (1999) и Несаломљиви (2000). Оба филма имала су обрте у својим финалима, који су целокупне радње филма окренули наглавачке. Након наведених успеха, „лествица“ је постављена високо и очекивања су била превелика. Публика је у сваком наредном филму тражила обрт, покушавала да га предвиди, али филмови, сами по себи, нису били на нивоу највећих хитова. Како су се покушаји и промашаји ређали, тако је и репутација господина Шамалана трпела. Међутим, он није одустајао, а публика је смањила своја очекивања до нивоа да је само нада остала, која, по правилу, последња умире.

Трејлер за нови Шамаланов филм Подељени (Split) деловао је интересантно. Први „мамац“ је талентовани Џејмс Мекавој, за кога се слободно може рећи да је глумио  свашта, од Силване до Нирване: мали филмови, велики филмови, независни и блокбастери, драме, комедије, трилери и акције, са својих „нежних“ 38 година пробао је све и у свему је био добар. Ко каже другачије, просто није реалан. Ко не верује, нек' погледа. Значи, имамо једног од најбољих глумаца данашњице, који ретко промаши, у трилеру из Шаламанове филмске кухиње. Филм је трилер у којем Мекавој има 23 идентитета и киднапује 3 девојке, при чему неки идентитети помажу девојкама да се ослободе, док их други држе заробљеним. Једну од девојака игра нова нада Ања Тејлор-Џој, која има запажене улоге вештице и андроида/киборга у својим досадашњим остварењима. Све у свему, добар глумац и за сада солидна глумица у трилеру режисера који зна да буде добар - колико лоше може бити?

Постоје чак две добре вести. Прва је да се господин Шамалан вратио својим коренима. Цео филм се одвија, мање више, у три просторије, што значи да је прича снажнија. Заплет почиње одмах, као и мистерија. Прате се детаљи и покушава да се предвиди обрт, јер радња указује да га мора бити на крају. Филм је забаван и узбудљив. Хвата пажњу гледалаца и не пушта је до краја. Трагова има довољно да игра погађања буде занимљива до последње сцене. И онда долази последња сцена, као и друга добра вест - значај филма.

Обрт постоји и то у самој последњој сцени, али не обрт какав се очекује од Шамалановог филма. Обрт не мења радњу филма, већ перцепцију радње из угла гледалаца. Шамалан максимално користи фактор изненађења. Користи чињеницу да је имао неуспехе и да више публику не може изненадити. Рачуна на то. Зато му изненађење успева и то ефектно. Свакога ко је упућен у његов рад, обрт ће одушевити и обрадовати. Кога не занима обрт филма, нека пређе на последњи пасус, јер што се мање зна о филму, то боље по целокупан доживљај. Елем, Мекавојев лик са 23 идентитета пред финале филма развија 24. идентитет, који је супериорнији од обичних људи. Тај идентитет је снажан, брз, може да се пење по зидовима и ништа га не може повредити. Ништа сем Брус Вилиса. Шамалан користи овај филм као проширење универзума који је створен у филму Несаломљиви. У том филму, Брус Вилис игра човека који је чвршћи од осталих људи, коме се кости не могу поломити и који је снажнији од других људи. Његовог непријатеља зову Господин Стаклени, јер је сушта супротност Вилисовом лику.

Шамаланова визија је била да те двехиљадите године свету подари суперхероје у виду људи са природним предиспозицијама, без натприродних моћи. Искористио је све елементе суперхеројских стрипова и успешно их пренео у реалан свет. У филму Несаломљиви, два главна лика имају супротне медицинске карактеристике костију. У филму Подељени, главни лик има вишеструке идентитете, при чему је мозак сваком од тих идентитета доделио другачије физичке особине. Један идентитет је, примера ради, дете од 9 година, други жена у средњим годинама, док је финални идентитет неуништива звер. Последња сцена филма најављује окршај Вилисовог несаломљивог и Мекавојеве звери. Руку на срце, Шамалан није урадио ништа што већ није виђено у данашљној ери суперхеројских филмова. Радња једног филма води у други филм кроз финалну сцену. Међутим, у тим филмовима, хероји су генерички суперљуди, негативци стереотипни зликовци, радње су налик једна другој, а снага филмова лежи у спектакуларним сценама и специјалним ефектима. Шамалан, пак, најваљује нешто ново, нешто другачије. У свету суперхеројских шаблона он прави иновације, својим херојима и негативцима даје људскост и стваран контекст.

Прослављени режисер Стивен Спилберг каже да су суперхеројски филмови вестерни модерног доба. Постојале су две врсте вестерна, односно, две иконе вестерна - Џон Вејн и Клинт Иствуд. Вејнови филмови су идеализовали и романтизовали Дивљи Запад са увек дотераним херојима, нашминканим дамама, градовима без прашине и фер-плеј двобојима. Иствудови филмови су демистификовали тај исти Запад, кроз антихероје, убиства са леђа, прљаве градове и негативце са поквареним зубима. Укратко, Иствуд је дао стваран контекст Дивљем Западу, учинио га је реалним. Шамалан најављује да је Иствуд суперхеројских филмова. Користи суперхеројске елементе, као што је Иствуд користио коње и каубоје - просто су неизоставан део приче. Међутим, као што Вејнови филмови никада нису имали специфичну тежину Иствудових филмова, тако ни генерички суперхеројски филмови никада неће имати специфичну тежину онога што Шамалан намерава.

Закључак - Подељени се може погледати, али једном и то је то. Да, то је један од таквих филмова. Мекавој и Тејлор-Џој су добри, прича је добра, а улога самог филма је значајна. Међутим, када се обрт зна, филм више није исти. Идеја коју је господин Шамалан замислио кроз филм Подељени искупљује га за све неуспехе, али само ако је оствари до краја. Реализовање идеје може бити спектакуларно и нека врста освежења у свету филма. Да ли је долазак на поменуту идеју потез очајника или генија, време ће показати.