Pretraga
Pronađite nas na
 

Пошаљи пријатељу

Култура

Сјај древног руског епа

"Слово о походу Игоровом"

Ремек-дело староруске књижевности из 12. века, "Слово о походу Игоровом" недавно су објавили београдски "Штампар Макарије" и подгоричко "Ободско слово". У новом четвороструком преводу и са коментарима Вере Хорват раскошна књига оплемењена је илустрацијама и калиграфским листовима оригиналног текста.

"Слово" је откривено 1795, у древном средњовековном рукопису у московској библиотеци познатог историчара и археографа, зналца и неуморног колекционара манускрипата А. Мусина - Пушкина. После пет година појавило се прво штампано издање, а раније је урађена копија за царицу Катарину Другу која је подстицала сакупљање ретких рукописа. "Оригинал рукописа, нажалост, није сачуван јер је настрадао са многим другим драгоценим документима у стравичном пожару који је захватио Москву 1812. године, током Наполеоновог напада на Русију", каже за "Новости" Вера Хорват. "Аутор епа је и до данас непознат, што није необично када је реч о средњовековној уметности уопште. Ипак, његов стил, свестрано образовање, поетска надареност и изузетна обавештеност говоре да је реч о личности високог знања, врло блиској самом кнезу, ако не и учеснику догађаја описаног у делу."

У епу се казује о походу кнеза Игора Свјатославича 1185. године против Половаца. Поход је окончан поразом, кнежевим ропством, његовим духовним препородом и коначним повратком у Русију. Ауторова основна идеја је високоморална, то је позив руским кнежевима да прекину са ситним конфликтима који су их у значајној мери ослабили, да се уједине и тек тада иступе против заједничког непријатеља. "Слово" је, иначе, настало у време када је хришћанство у Русији било релативно младо што се одразило и на идеју епа. "Књижевна анализа показала је да, и поред ауторовог дубоког хришћанског утемељења, постоји читав слој различитих паганских и фолклорних симбола који нису били туђи његовим савременицима и стилу народне поезије. Аутор их је уклопио у дело врло безболно и спретно, налик неимару чији фантазмагорични украси фасада катедрале ни најмање не угрожавају њену доминантно хришћанску намену, него је само чине још сликовитијом", истиче Хорватова.

Посебно је занимљиво што је еп преведен на четири начина - у прози, затим подељено на нумерисане одељке, у слободном стиху и најзад у рими. Објашњавајући откуда такав комплементарни приступ, саговорница каже: "Слово" је у оригиналу било исписано специфичним писмом, без интерпункције, од ивице до ивице пергамента, максимално штедећи његов ограничени простор. Спев само на први поглед делује као прозно остварење. У суштини то је високопоетизовани текст, написан, како бисмо то данас рекли, у слободном стиху. У оквиру композиционих и просторних задатости, генијални аутор се, додуше, није служио римом каква нам је данас позната, али пажљивији увид открива богат унутрашњи ритам и риму. Уз прегнантност и високу емотивну интонираност, све ово говори да је реч пре о поетском него о прозном казивању."

Занимање за ово дело које је незаобилазно не само за руску него и за светску књижевну баштину стално је у порасту. Постоји неколико хиљада научних радова, есеја и других текстова о "Слову", одбрањено је на стотине доктората а само од 2000. до данас појавило се двадесетак нових превода на савремени руски језик. Код нас су га преводили Милорад Панић Суреп, Владан Недић, па и велики Његош. "Захваљујући идејном решењу издавача, књига изгледа врло импресивно. У њој су се нашле не само раскошне илустрације Ивана Горикова, него и његов калиграфски текст "Слова" на староруском језику, што јој даје особену драж и печат несвакидашњег", закључује Вера Хорват.

Порекло из јужне Русије

Пре неколико година у издању СКЗ Вера Хорват објавила је књигу превода руских народних песама - биљина, а недавно се појавио и њен превод ауторских руских бајки, у издању београдске "Русике". Интересовање за ову врсту књижевног стваралаштва сигурно има везе и са њеним пореклом, чији су преци из јужне Русије. Њен прадеда по мајци, Николај Сунцов, био је познати историчар књижевности и уметности, етнограф и фолклориста.

Користио и србизме

Већина ствари вас само затекне као што су мене изненадили резултати палеолингвистичких истраживања која доказују да аутор "Слова" потиче из завичаја мојих предака. Ако додам и да је тај исти, незнани нам песник, неретко користио и србизме и неке друге "балканизме", загонетка тајанствених утицаја ће се само усложњавати - каже Вера Хорват.

 

Извор: Новости

 

Ostavite komentar

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije sajta NoviPolis. Ipak, po postojećem Zakonu o javnom informisanju NoviPolis odgovara za sve sadržaje koji se nalaze na njegovim stranicama, pa u skladu sa tim zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara. Komentare uvredljive sadržine, kao i komentare za koje sumnjamo da su deo organizovanog spinovanja javnosti, nećemo objavljivati.

Ostali komentari