Pretraga
Pronađite nas na
 

Пошаљи пријатељу

Култура

Потрага за изгубљеном мушкошћу

Aутор: Драгана Миљанић

Fight Club, Дејвид Финчер, 1999.

"Борилачки клуб" је филм о коме бисмо могли да причамо на мноштву нивоа и да опет много тога остане недоречено. Јасно је да се при његовом тумачењу морамо одмаћи од било каквог буквализма, који би читаву причу лако свео на неку шизофрену фантазмагорију. Његов основни квалитет је да отвара одређена питања и не намеће одговоре, тј. даје могућност различитих тумачења. Књига или филм који причају линеарну причу, ону која се може протумачити једино онако како ју је аутор замислио, нису нарочито инспиративни, јер имамо монолог, а не унутрашњи дијалог наратива с нашим бићем.

Тако, улога вође, обука и црне униформе, дају основ да у Борилачком клубу видимо причу о настанку Ingsoc-а, ком су основни мотиви уништење потрошачког духа и форсирање концепта непрестане борбе. И док Борилачки клуб, као и свака револуционарна прича, говори о борби за слободу, Орвелов Ingsoc приказује неку од верзија исхода, какве и није превише тешко замислити, јер, у Борилачком клубу, нема сумње - пут до слободе води кроз стицање моћи - прво над самим собом, па онда над друштвом.

“Легенда” каже да се на почетку филма, након упозорења о ауторским правима, налази још једно упозорење, које се појављује само на секунд, а које каже: "Изађите из стана. Упознајте припадника супротног пола. Прекините са претераном куповином и мастурбацијом. Дајте отказ. Потуците се. Докажите да сте живи. Ако не преузмете своју људскост на себе, постајете део статистике. Упозорени сте."

Ово “упозорење” могли бисмо да видимо и као најаву настанка неформалне интернет заједнице Анонимуси - (х)активиста и савремених анархиста, чији је мото: “Ми смо Анонимуси. Ми смо Легија. Не праштамо. Не заборављамо. Очекујте нас.

Надаље, “отвореним" читањем Борилачког клуба, можемо да видимо како је "угодан" живот у капитализму од данашњег мушкарца створио бескичменог и егоцентричног, политички коректног конзумента. Запитајмо се, на пример, због чега безимени приповедач, кога маестрално глуми Едвард Нортон, нема девојку или жену на почетку филма? Видимо да није геј, јасно је да има потребу, а има и материјалне ресурсе. У чему је, онда, проблем? Филм то нигде експлицитно не каже, али може да се осети – његов проблем је у несигурности.

На почетку филма, приповедач има онај "кастрирајући" тип несигурности, који од данашњих мушкараца прави, жаргонски речено - сисице. Живот и каријера су му испланирани, све је ту - осим задовољства и сигурности. Може се претпоставити да је имао неколико веза с исфрустриранин, испразним женама, какве се лепе за "јапије у успону" и да су га оне "полупале". Говорио је оне реченице које се очекују, поступао онако како се очекује, очигледно није био сјајан у кревету, сигурно је био "каваљер" и "џентлмен", трудио се да "не повреди" и "не увреди" - укратко, фолирао се и тога је био свестан. Незадовољство које је наступило испуњавањем жеља (без дефинисања реалних потреба), манифестовало се, између осталог, несаницом. Јасно је, дакле, да у филму није реч само о проблему материјализма, већ читавој западној цивилизацији коју Шпенглер зове "фаустовском".

Ако, пак, говоримо о манама филма, могло би се рећи да се сценариста пред крај "погубио" и да ни сам није знао како да га заврши. Још једна његова мана је упадљиво "левичарење". Ипак, оно што надилази мане Борилачког клуба јесте то што указује на проблем савремене цивилизације, који се огледа у регресији мушкости. Основна манифестација те регресије је несигурност или неодлучност мушкарца - губитак одлучности је основни симптом данашњег одсуства мушкости. Узрокује га вештачко, насилно и неприродно изједначавање полова - жене преузимају мушке особине, а мушкарци женске - и та замена улога не прија никоме, осим ђаволу.

“Корнелијус” нема девојку или жену, због свега претходно наведеног - и изгледа да се, због лошег искуства, на неки начин помирио да је неће ни имати. Терапијске сеансе му дају оно што он у свом дотадашњем искуству има као "идеал женствености" - нежност, подршку, саосећање и утеху - наравно, мајчинске особине. Дакле, то је наш главни јунак - неодлучни и колебљиви савремени "мушкарац", који прави типичну грешку - у жени тражи мајку. Зато му и смета појава Марле, јер он налази успешан сурогат, а онда се, као за инат, појављује "права ствар". Марла је сведок његовог мушког неуспеха - само њено присуство је оптужујуће, зато што га подсећа на потиснуту суштину. Може се наслутити да његов неуспех да с њом изађе на крај, на површину извлачи Тајлера.

Из свега наведеног можемо извући закључак да нема бекства од мушког идентитета и принципа - остаје “само” његова обнова, а једини могући начин је ратнички принцип, зато што је Марс темељ мушког архетипа. Након епизоде с манифестацијом аниме (терапије би чак могле да буду и метафора за евентуалне геј односе - шта рећи за грљење са "сисатим мушкарцем"?), остаје само један могући пут - повратак бруталној мушкости.

И, као што смо рекли на почетку, с обзиром да је Борилачки клуб филм о коме би “до сутра” могло да се пише/прича, завршићемо овај осврт цитирајући једног борилачкоклубопоклоника, који је на свом ФБ профилу написао оно што би могла да буде и најважнија порука филма: “Тек свођењем свих сервираних друштвених вредности на апсурд, коме оне у суштини и припадају, ствара се могућност обнове реалне друштвене елите, која је у самој својој суштини контрареволуционарна, зато што немилосрдно уништава плодове лажног прогреса, а друштвене вредности обнавља на природним основама мушког принципа.”

На крају, ако је криминал негација, онда је он заправо негација негације, док је оно што је легално, у ствари Матрикс, тј. лажни живот. С друге стране, ако су поменути Анонимуси заиста Легија, како се представљају, то би значило да преузимају улогу Архинепријатеља невештог Демијурга савременог света. Овај Архинепријатељ не може да изгради ништа ново, али може барем да обави ону ничеанску улогу разбијања лажних идола. Јер, да не бисмо средствима културе изгубили саму културу, потребни су, с времена на време и рецидиви дивљаштва.

 

 

Ostavite komentar

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije sajta NoviPolis. Ipak, po postojećem Zakonu o javnom informisanju NoviPolis odgovara za sve sadržaje koji se nalaze na njegovim stranicama, pa u skladu sa tim zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara. Komentare uvredljive sadržine, kao i komentare za koje sumnjamo da su deo organizovanog spinovanja javnosti, nećemo objavljivati.

Ostali komentari