Култура

Прљави Хари за нови миленијум

Aутор: Марко Танасковић

ТВ серија "Бош"

Сви телевизијски зависници који не могу да се начекају да почне друга сезона True Detective-а, али и генерално сви љубитељи узбудљивих криминалистичких прича, требало би да обрате пажњу на најновију америчку серију Bosch. Bosch је дебитовао средином фебруара на Амазоновом Прајм онлајн сервису, а свих десет епизода прве сезоне могу се стримовати са сајта или скинути са  многобројних торента, што омогућава ону посебну врсту неумереног ужитка маратонског, везаног  гледања епизода тако да се читава сезона потроши за највише два-три дана. Заснована на бестселер крими романима Мајкла Конелија (City of Bones, Echo Park, and The Concrete Blonde), серија прати догодовштине лосанђелеског детектива Хијеронимуса „Харија“ Боша (да, зове се баш тако) који je специјализован за најконтроверзније и најтеже случајеве убистава у холивудском одељењу за крвне деликте. Баш као и његов имењак-холандски ренесансни сликар из 15. века, Бош је свакодневно суочен са пакленим призорима и мрачним визијама савремене Америке која је огрезла у злочинима, корупцији и изопаченостима сваке врсте.

Његова лична историја подједнако је необична и узнемирујућа као и посао којим се бави-наиме, Бош је син убијене проститутке, а детињство и адолесценцију провео је по домовима за незбринуту децу и хранитељским породицама. Тешко детињство учинило га је чврстим, непоколебљивим и правдољубивим, дајући му најјачи могући мотив да са улице, на овај или онај начин, склања и чисти људски олош у виду убица и манијака.  Познат по својим насилним и неконвенционалним методама, којима заобилази званична правила и прописе, Бош се често налази на удару медија и полицијске бирократије, али ипак ужива велико поверење непосредних претпостављених и колега захваљујући неоспорним резултатима које постиже. Као и сви опсесивни детективи старог кова, Бош је усамљеник који живи за свој посао, прилично је старомодан, па слуша искључиво џез плоче и ужасава га свако помињање новотарија попут друштвених мрежа и Скајпа, а бесане ноћи углавном проводи загледан над спектакуларном панорамом Града Анђела која се пружа из његове куће од стакла, високо уздигнуте на холивудском брду.

Серија почиње суђењем Бошу за прекомерну употребу силе у једној уличној пуцњави током које је погинуо осумњичени. Истовремено, појављују се откопане кости десетогодишњег дечака старе 20 година што је можда повезано са неухватљивим серијским убицом који терорише Лос Анђелес. Међусобна испреплетаност ових случајева, али и интимни детаљи из Бошове прошлости који неочекивано избијају у први план, довешће до буђења старих демона код искусног детектива и угрозити његову каријеру и способност да истрагу истера до краја. Читав овај пандемонијум одвија се у усијаној атмосфери распомамљене, сензационалистичке медијске грознице, у вишемилионском граду у коме цвета политичка и полицијска корупција а испод површине све време тињају расне нетрпељивости и тензије између различитих етничких заједница које прете да се прелију у отворене сукобе и немире као што је био случај 1992. када је полиција брутално претукла Афроамериканца Роднија Кинга. У оваквој џунгли на асфалту, где границе између доброг и лошег нису увек јасно повучене, а одлуке о животу и смрти се доносе у делићу секунде, разлика између хероја и антихероја често се своди само на то како медији прикажу и спинују одређену ситуацију, што серији даје тон моралне амбиваленције који је карактеристичан за најбоља остварења из овог жанра (Одељење за убиства, Жица, Прљава значка)

Било би неправедно не поменути посебно прекаљеног телевизијског ветерана Тајтуса Веливера (Човек у црном у Изгубљенима, Деадвуд) који у насловној улози демонстрира мужевну харизму и глумачку аутентичност која призива Клинта Иствуда и његовог легендарног Прљавог Харија. У последњих десетак година сведоци смо телевизијских серија попут Породице Сопрано, Игре престола или Чисте хемије које померају границе креативности и оригиналности, преузимајући од Холивуда примат у погледу узбуђења и емотивне повезаности које изазивају код својих гледалаца. Још увек је рано за процену да ли ће и Бош једног дана стећи такав култни статус код публике, али већ сада, након прве сезоне, може да се констатује да је у питању једна од најквалитетнијих пандурских серија на малим екранима. Потенцијал за унапређење и проширење читаве приче итекако постоји, имајући у виду даљи развој лика у Конелијевим романима, али и сјајне рејтинге и гледаност које је серија постигла у врло кратком року, па је Амазон брже-боље објавио да је већ наручио и другу сезону у којој би детектив Хари Бош требало да се обрачунава са опасном сатанистичком сектом.