Култура

Дивни победник Л. Коен

Aутор: Виолета Митровић

Liel Leibovitz, Leonard Cohen: muzika, iskupljenje, život

„Причали су ми о човеку / који речи изговара тако лепо / да ако им само помене име / жене му се саме дају...“ стихови су којима Леонард Коен отвара „Песму“ из збирке Хајде да поредимо митологије (1956). Иако се, како истиче у једном интервјуу, у својим бројним, самотним ноћима бескрајно смејао репутацији шармера и миљеника жена, наведени стихови, упркос чињеници да указују на особину друге, неименоване особе, рефлектују, попут огледала, управо лик свог творца. Личност овог песника и романописца блиставог реторског дара испрва се обзнанила као отелотворење познате Отелове беседничке вештине захваљујући којој Дездемона пада у љубавни жар. Недуго потом, када је песник Коен посегнуо за гитаром пожелевши да забележене речи преточи у мелодију, његова фигура испољила је и своје орфејске црте најевидентније у, за антички свет својственој, синтези лирске поезије и музике.

Коенове песме, међутим, премда лишене милозвучног и раскошног орфејског гласа што је Канађанина јеврејског порекла деценијама чинило несигурним и малодушним у погледу своје извођачке ефективности, највише су орфејске због свог искреног тона, непатворене осећајности, због дубине у којој се певање као неопходност зачиње и због дубина до којих то исто певање у другим бићима допире. Управо о овој блаженој продорности и моћи Коенове песме, као и о његовој умирујућој аури, Либовиц сведочи у уводном поглављу овог нетипичног животописа реконструишући, упечатљиво и живописно, Коенов наступ на острву Вајт (1970) када је једино он, тада одвећ неискусан у музичком свету, од свих присутних извођача (The Doors, Joni Mitchell, The Who, Kris Kris-tofferson, Emerson, Lake & Palmer, Mungo Jery, Jimi Hendrix...) успео да умири разуларене анархисте топлим гласом и пријатељским говором. Ауторова тврдња да ова књига „није биографија Леонарда Коена“ потврђује се како кроз одступање од уобичајене поенте уводних поглавља рок биографија, која су усмерена на тренутак преображаја уметника (на поменутом фестивалу преображај није доживео Коен, него публика), тако и кроз спорадична одустајања од хронолошког принципа казивања, те приклањања ређе асоцијативном, а чешће тематском начелу низања догађаја.

Баш као што се ово дело отима биографском жанру, тако се и личност којој је оно посвећено увек одупирала презицном смештању у ма коју уметничку струју: премлад да би припадао битницима, престар за фолк певача, Коен је шездесетих година, када се све утапало у екстазу и ослобођење, био сувише тужан, окренут Исаијиним проповедима. Седамдесетих и осамдесетих, са доласком музичких експериментатора, панк звука, бендова бујних оркестарских аранжамана и гламурозног изгледа, Коен је остајао монохроматски, хармонијски и инструментално сведен, да би раних деведесетих, када су сви били у депресији, почео да се забавља, снима врцаве спотове и прима награде. Поред описа смена жанрова на музичкој сцени и места које је Коен спрам њих заузимао, Либовиц, у намери да догађаје из уметниковог живота постави у природни контекст чувајући тако њихову целовитост и животност, пружа осврте и на јеврејску есхатологију, стање у канадској књижевности и зен будизам.

Аутор оцртава Коенову егзистенцијалну путању активирајући различите теме и аспекте његовог приватног живота и уметничке каријере: од стваралачких подстицаја (веза између смрти његовог оца и одабира списатељског позива, утицај деде рабина Соломона Кинтски Клајна на његов став о испреплетаности религије и телесних уживања, светог и профаног, инспиративно зрачење постулата А. М. Клајна, Л. Дудека, И. Лејтона, Ф. Г. Лорке на његов ум, дружења са битницима и другим андерграунд уметницима у хотелу Челси, занесеност делом Б. Дилана), описа списатељске свакодневице на грчком острву Хидра и кубанског искуства до одлуке да у 32. години напусти успешну каријеру писца, постане кантаутор и нађе место у музичкој индустрији. Либовиц темељно сведочи о уметниковим турнејама праћеним политичким насиљем, његовом тремом и конзумирањем мандракса, о лошим реакцијама критике, америчке особито, на његове албуме („тужан човек који уновчава сопствено самосажаљење продајући Weltschmerz и soft rock, што га ставља негде између Шопенхауреа и Дилана на скали отуђености“ била је једна од жаока), расветљавајући подједнако тему Коеновог патриотизма, усамљености, акутне депресије, петогодишњег изучавања зен будизма на планини Балди и, најзад, величанственог повратка музици 2008. године. 

Успостављање успешних паралела Коенових стваралачких начела са делима и ставовима других писаца (Г. Флобер, Т. С. Елиот, Џ. Џојс), као и смисао аутора за естетско вредновање песникових поетских творевина и мање познатих прича, својства су која амплифицирају вредност дела о којем је у овим редовима реч. Значај књиге подједнако се препознаје у чињеници да она наглашава непрестане Коенове напоре да превазиђе интимне, уметничке и колективне поразе, као и терете есенцијалних питања јудаизма увиђањем да сва та питања и тешкоће треба схватати не као недокучиве и болне загонетке, него као, сходно зен будистичком учењу, поводе за медитацију којом се остварује осећај растерећења и стапања са Целином. Либовиц управо у оваквом маниру, наглашавајући Коенову самопоузданост на повратничким концертима и спокој остварен престанком његове потребе да очекује само тријумфе (није ли већ раскид са таквом потребом тријумф?), затвара књигу о овом уметничком корифеју. Прелиминарни резултати крајњег биланса Коеновог живота (прелиминарни јер се стваралаштво и животни елен песника-музичара и данас одликују несмањеном снагом и виталношћу), а тиме и Либовицевог дела о њему и више су него позитивни – најсјајнија и најважнија победа Леонарда Коена огледа се управо у испуњењу његове пре скоро пола века забележене мисли „о недоступном / месту у које морам да се разлијем попут вина, / о празнини у историји коју морам досегнути / и заузети, спокојан и потпун (курз. В. М.) у том ограниченом / простору / постајући чист као добро вино изнад талога“ („Располажи са мном, крви, ако имаш причу“, Паразити раја, 1966).

Liel Leibovitz, Leonard Cohen: muzika, iskupljenje, život, preveo Miloš Mitić, Dereta, Beograd, 2014

(Уколико желите да се укључите у АКЦИЈУ 500 x 500 и скромним прилогом помогнете Нови  Полис посетите следећи линк)