Култура

Црна комедија у крвавом снијегу

Aутор: Никола Кнежевић

Фарго

Филм  “Fargo” браће Коен једно је од најбољих филмских остварења деведесетих година прошлог вијека и прекретница у каријерама Џоела и Итана Коена који су овим филмом у потпуности изградили свој јединствени стил. “Fargo”, који представља разрађенију и потпунију верзију свог духовног претходника, дебитантског остварења браће Коен “Blood Simple”, је филм који савршено спада у најмагловитији и најнејаснији жанр данашњице – нео ноар. Мијешајући и помјерајући границе постојећих жанрова, браћа Коен су произвели једну криминалистичку драму са елементима црног хумора коју карактеришу фантастични ликови и генијалан сценарио. 18 година послије, телевизијска кућа “FX” враћа “Fargo” у живот али овај пут на малом екрану у облику ТВ серије а свој „благослов“ дали су и Коенови који су уједно и извршни продуценти овог пројекта.

2014-ту годину су, што се тиче нових серија, свакако обиљежиле двије: “Fargo” и “True Detective”. Обје су конципиране на исти начин: свака сезона је засебна прича и број епизода у сезони није велики. Чини се да ова формула заиста даје резултате у пољима стила, оригиналности и кохерентности. Нема више развлачења приче, нема непотребних епизода (или чак читавих сезона) које служе само да би се попунила квота (манифестно) односно да би се зарадило више новца (латентно), нема притисака од стране гледалаца у вези са током приче између сезона, нема теорија и спојлера о наставку серије. Једна сезона – једна прича. „Ово је десеточасовни филм“, каже Ноа Хаули, творац серије.

Прича је, као и у оригиналном филму, смјештена у Минесоти. Амбијент је кључан, као што је то био случај и у филму. Сњежна подручја малог градића Бемиђија, комичан нагласак и карактеристичан жаргон становника овог малог града и сјајно разрађени ликови који су толико обични и толико људски (што и јесте заштитни знак браће Коен) да ће вам се учинити као да их познајете, савршено одговарају кратком лукавом тексту који стоји на почетку сваке епизоде: „Ово је истинита прича. Приказани догађаји одиграли су се 2006. године у Минесоти. На захтјев преживјелих, имена су промијењена. Због поштовања према преминулим, остатак је испричан тачно онако како се догодило.“ Ову фору Хаули посуђује од браће Коен који су исто урадили и у оригиналном филму.

Истина, догађаји из филма оквирно јесу засновани на одређеним истинитим догађајима, али прича и ликови су у потпуности дио фикције. Са друге стране, догађаји у серији су у потпуности измишљени. „Ако публика вјерује да је нешто засновано на истинитим догађајима , то вам даје дозволу да урадите неке ствари које они иначе не би прихватили“ рекао је Џоел Коен. И заиста, ако гледалац одмах на почетку добија информацију да је оно што гледа базирано на истинитим догађајима, његов приступ се моментално мијења. Причу доживљава много снажније, личније, емотивније. Покушава да разумије ликове и њихове поступке стављајући се на њихово мјесто. Међутим, иако је неколико секунди на гуглу довољно да се разоткрије ова „превара“ у серији, хуманост и одређена доза антијунака у већини ликова одржавају илузију истинитости онога што гледамо.

Ликови су оно што краси серију. Лорн Марво, главни антагонистакојег маестрално тумачи један од миљеника браће Коен Били Боб Торнтон, представља фузију негативца из филма „No Country for Old Men” и Тајлера Дурдена из “Fight Cluba”. Вјешт манипулатор и немилосрдни психопата који не познаје емпатију, Лорн Марво прати само своја (не)морална начела и правила и представља отјелотворење чистог либида. Серија почиње тако што Марво стиже у Бемиђи и након саобраћајне несреће у болници случајно упознаје Лестера Најгарда, продавца животног осигурања који као да на челу има исписану ријеч „губитник“. Лестер, повучени, бојажљиви мушкарац који уопште није упознат са појмом „самопоуздање“, очигледно је пандан лику Џерија Лундегарда којег у оригиналном филму тумачи Вилијам Х. Мејси. Неспретност, несигурност и стидљивост Лундегардовог лика одлично је репродуковао сјајни Мартин Фриман, звијезда Џексоновог “Hobbita” и доктор Вотсон из одличне модерне верзије “Sherlockа Holmesа“.

Кратак разговор Марва и Најгарда у болници започиње низ крвавих догађаја у иначе мирном Бемиђију због чега се одмах у првој епизоди упознајемо и са трећим главним ликом, полицајком Моли Солверсон. Солверсон, која је поново јасна насљедница лика Марџ Гандерсон коју у оригиналном филму бриљантно глуми Франсес МекДорманд (за шта је добила и Оскара), је дефинитивно лик којег ћете завољети одмах. Интелигентна, скромна и пристојна, Солверсон мора да се бори и против криминала и против неспособности својих надређених. Локална дјевојка која познаје скоро све становнике Бемиђија, свој умиљати приступ врло лако замјењује са спремношћу да јури негативце са пушкама у сњежној мећави. Поред поменутих, сјајне улоге имају и Боб Оденкирк, свима већ најдражи адвокат из серије „Breaking Bad“, који тумачи неспособног шерифа Била Освалта и Колин Хенкс који игра Гаса Гримлија, полицајца из сусједног града Дулута.

Серија која се базира на филму браће Коен мора да има јако добар сценарио. “Fargo” маестрално испуњава овај задатак. Свака епизода је одлично написана, нема непотребних сцена, разрада постојећих и увођење нових ликова савршено су темпирани и не одступају од главне приче. Атмосфера оригиналног филма је пренесена у потпуности, не мањка црног хумора али ни препознатљивог „браћа Коен“ насиља. Радња је непредвидљива, музика одговара фригидном амбијенту а режија је фантастична. “Fargo” скоро да и нема мане, замјерке се могу упутити на превише додирних тачака са оригиналним филмом те се тако може критиковати (не)оригиналност и копирање неких ликова, међутим творци серије никада нису крили утицај филма тако да овај аспект не треба посматрати толико критично. Квалитет серије препознат је и на додјелама награда Златни Глобус гдје је “Fargo” однио побједу за најбољу мини серију на телевизији заслужено поразивши свог главног конкурента “True Detective”.