Култура

Путовање кроз музичке жанрове

Aутор: Филип Вукотић

Марина Весић, интервју

Обично када се сагледава стваралаштво неког уметника, то се чини кроз посматрање и тумачење одређених фаза његовог рада, односно периодима када су одређена уметничка дела настајала. Међутим, када је Ваш рад у питању, чини се као да се фазе одигравају истовремено. Иако млада уметница, Ви сте се већ опробали у различитим музичким стиловима и формама, и стиче се утисак да није реч о експериментисању, већ о сувереном контролисању сваког од стилова. Одакле долази инспирација за толики креативни размах, и како је могуће очувати висок квалитет у том помало неуобичајено свестраном приступу стварању?

Инспирација се ствара у самом бићу уметника које је испровоцирано различитим моментима и ситуацијама. Некада су то неке неуобичајене животне ситуације, људи и њихове реакције, утисци са различитих дестинација, интересантан текст, књига, песма, као и слушање различите врсте музике која заиста може да покрене композитора у стварању нечег новог. Такође, сарадња са уметницима различитог профила, тј. њихова остварења: слике, филмови и сл. може покренути-направити искру.Инспирација је духовни моменат уметника који се претаче у стварање дела. Очување квалитета једног уметничког дела је прво образовна основа која се може сматрати добрим занатом удруженим са умећем, искуством и сталном едукацијом.

Након завршених студија у Београду, 2011. године одлазите у Беч на даље школовање и усавршавање. Шта Вас одводи баш у Беч?

На позив еминентног композитора и професора на Универзитету уметности у Бечу, Карлхајнц Ессл-а, одлучила сам да одем и усавршавам се даље. Његов позив је гласио да на основу мојих композиција, које је слушао, као и широког опсега компоновања, како сте запазили - од духовне, класичне, вокалне до поп-панк музике - заинтересовао се за мој рад. Морам рећи да сам после победе на Међународном такмичењу младих композитора са 14.година имала јаку жељу да једног дана одем за Беч - дом великих композитора - подсвесно је сигурно утицало! Морам да истакнем подршку породице!

Колико се начин студирања композиције и уопште музичке уметности разликује код нас и на страни?

Музичку академију сам завршила у Београду, где сам магистрирала композицију код професора Зорана Ерића и Татјане Милошевић. Студије у Београду су јако квалитетне, са јако добрим кадром професора који су ми заиста пренели пуно знања, где свакако морам да поменем и композиторе Тању Ристић која ми је била изванредан професор као и професора Александра С. Вујића. Београд ми је дао јаку образовну основу. Студирање у Бечу је у предности јер је то метропола, град музике и великих уметника где је све много доступније. Другачија култура и другачији систем саме земље. Беч ми је дао слободу изражавања, добру организацију школовања, доступност студија за снимање и обраду звука и сл. Атмосфера, систем и рад са студентима су различити. У Бечу сам учила даље, другу тематику и на следећем, вишем нивоу.

Ваш први значајнији успех је освојено прво место на Међународном такмичењу младих композитора у Београду 1997. године. Од тада до данас компоновали сте више класичних дела која се изводе на разним местима по свету. Оно што је веома интересантно је да са једне стране можемо чути композиције духовне музике, као што је на пример хорска Молитва, али исто тако - претходне године премијерно је изведена и Ваша мини опера Sea of Moons на Yogyakarta Contemporary Music Festival-у која за тему има живот једног трансвестита, што спада у сферу провокативног. У условно истој форми (духовна музика и опера) компонујете за две на неки начин супротстављене теме. Шта је то што Вас као уметника подстиче да таквом једном тематском „сукобу“ дајете подједнаку стваралачку шансу?

Суштина стварања је, као што сам рекла - инспирација. О њој сам Вам већ причала. Када сте духовно инспирисани, онда се сва стваралачка снага уноси у пројекат компоновања.(Обрада теме коју сте изабрали.) Ја ово не сматрам сукобом, једноставно свака тема се обрађује на уметнички начин. Ово је само још један доказ те свестраности. Моје образовање јесте композитор савремене уметничке музике, али како ми то није било довољно, увек сам трагала за новим звуком, за нечим другачијим, занимљивим. Духовна музика спада у мој једнодеценијски вокални опус који сам представила на концерту на Коларцу 2013.године у сарадњи са сопраном Лидијом Јевремовић, диригентом Братиславом Прокићем и његовим успешним хором Преображење. Вокална и инструментално-вокална музика је нешто што ме увек покреће и надахњује. Тако и опера. Либрето ми је био занимљив те сам зато и искомпоновала мини оперу на текст уметника из Данске, Бо Горзелака Педерсена. Назив Sea of Moons, у преводу Месечеве Рефлексије, осликава главни лик у овој опери, трансвестита, у пет слика, сцена. Треба да напоменем да је у Џакарти, у Индонезији то била светска премијера и да сам ја била једини српски композитор чије је дело изведено.

У једном тренутку сарађивали сте и са бендом Skarps, када почиње и Ваша сарадња са Златком Петковићем (FatZed) и настанка дуа Black Marine ft. FatZed. Прошле године дуо је објавио албум Sick Waltz, али овог пута под именом 2 Totems. Када послуша албум, слушалац има утисак као да је путовао на мотивима панка, репетитивних музичких тема филмова страве и ужаса, попа, па и џеза. Који су то музички правци и бендови утицали на звук дуа и која је то тачка којом би се звук бенда могао дефинисати?

Као савремени композитор компонујем и примењену музику, филмску музику, па тако и није случајно да се све то уклопило у мој састав за клавир и бубњеве. Мој почетак у хардкор бенду Scarps је било једно ново искуство где сам са музичарима имала прилике да уживо свирам и стварам мало другачији звук и упознам се са различитим панк, рок правцима, који су такође допринели проширењу мог уметничког изражавања. 2 TOTEMS спада у један нови стилски правац, индивидуални стил уметника, где сам успела да спојим авангарду, уметничку музику, панк и амбијенталну музику. Као такав дуо привукли смо пажњу публике јер смо оригинални и другачији.

За композицију The Others снимљен је и спот. Какве су реакције публике након ваших наступа? Треба се подсетити и тога да је концерт одржан на Коларцу 2012. године био један од оних о којима се највише причало те године.

После мог повратка у Београд, одржали смо први концерт на Коларцу 2012.године где је тај концерт проглашен концертом године од стране интернет магазина ПЛАСТЕЛИН. Реакције публике су увек јако добре, коментари су увек добри у смислу да је музика квалитетна, добри извођачи, изванредан перформанс. На сваком концерту се трудимо да пружимо нешто ново публици.

Оно што је приметно у Вашем досадашњем раду, нарочито на пољу електронске музике, је и велики број сарадника које сте имали, као и повезивање различитих уметничких медија. Па тако, на Вашим перформансима можемо гледати и различите експерименталне филмове и чути много различитог материјала. Која сарадња и са ким је највише утицала на промену Вашег приступа музици, и како се данас композитори електронске музике повезују?

Сарађујем са колегама из целог света, као и са колегама из Беча, где сам завршила специјализацију у области електронике. Највише утицаја у електроници сам добила од професора Јоханеса Креца, са којим сам и сарађивала у Бечу. Свакако су од значаја моје сарадње са композиторима из Енглеске, Индонезије, Париза и Португала. Албум електронске музике сам објавила са композитором и мојим драгим пријатељом Julian Broadhurst-oм. Сви албуми су доступни да се чују на мом сајту. Такође бих споменула свој интернационални пројекат THE PERFECT ROSE, који је био подржан од стране Министрарства културе и информисања Републике Србије. Перформанс је био одржан у Културном центру у Београду, у јуну 2014. године.

Како изгледа сам чин компоновања електронске музике? Која су то данас значајна имена овог музичког правца?

Компоновање електронске музике је исто комплексан рад као и компоновање за акустични састав уметничке музике, само што је приступ мало другачији. Обраћа се већа пажња на продукцију, инспирацију у тренутку када је реч о живој електроници. Што се тиче електронске музике у Србији, споменула бих композитора Срђана Хофмана, а у свету је јако познат Ryuichi Sakamoto, као и Стив Рајх.

Изумели сте и неку врсту инструмента. О чему је реч и како се инструмент зове?

Похађала сам мастер клас у Амстердаму на институту STEIM, 2012.године, где сам имала светску премијеру своје електроакустичне композиције MAJOR TOM. У оквиру мог боравка на институту, направила сам инстумент crackle box, који је намењен екперименталној или електронској музици, широког је спектра.

Колико утицаја имају друге уметности на Ваш рад; књижевност, филм. позориште...?

Свакако да друге уметности, као што сте навели, књижевност, филм, позориште, имају велики утицај и дају инспирације за стваралаштво једног композитора. Нпр. песме Жака Превера су ми дале инспирацију за компоновање великог броја соло песама.

Колико је тешко не комерцијализовати сопствени рад (у смислу прилагођавања музичком тржишту) и живети од тога? Какав је статус уметника Вашег профила данас у друштву?

Уметник-композитор данас нема исти статус у друштву као што је некада то било и како би заправо требало да буде.

Сада сте тренутно на релацији Београд-Беч. Који су Ваши планови за будућност?

Рад на остварењу мојих будућих пројеката.

Ускоро неки наступи у земљи?

Сви предстојећи наступи биће објавњени на мом веб сајту.