Култура

Синглови осамдесетих у 2014-ој

Aутор: Никола Кнежевић

Future Islands, Singles

Future Islands је синтпоп бенд из Балтимора, Мериленд. Оформљен је 2006. године и чине га Семјуел Херинг (вокал), Вилијам Кешон (бас гитара) и Герит Велмерс (клавијатуре). Иза себе имају четири албума, а њихов посљедњи албум назван Singles дефинитивно је обиљежио жанр инди попа у 2014. години. Прије издавања овог албума Future Islands је био релативно (не)познат бенд који је имао уговор са мањом независном продукцијском кућом. Почетком 2014. године бенд је потписао за много познатију британску продукцијску кућу 4AD и тада почиње њихово уздизање ка свјетској слави. У марту имају свој дебитантски наступ на телевизији и то ни мање ни више него у ноћном шоу код Дејвида Летермана. До краја године услиједила су и гостовања код Џими Кимела и Џулса Холанда што доводи Future Islands под рефлекторе свјетске јавности.

Звук Future Islandsа је комбинација инди попа и инди рока који јако подсјећа на њу вејв бендове осамдесетих. Дионице на синтисајзеру као да су настале баш осамдесетих под утицајем бендова попут New Ordera или Talking Headsa, а басиста Вилијам Кешон је сасвим сигурно детаљно проучио стил и начин свирања Питера Хука из Joy Divisiona. Међутим, главна покретачка снага бенда је харизматични Семјуел Херинг. Својом појавом која је језива и комична у исто вријеме Херинг представља есенцију примордијалне искрености. Његов плес и понашање на гостовању код Летермана и Кимела, али и на лајв наступима одишу бруталном искреношћу и посвећеношћу према себи али и према свима у просторији. Он на овај начин освјежава читаву поп сцену коју карактерише честа уштогљеност и релативно конформистичко понашање на бини. А сада долазимо и до његовог гласа који је толико карактеристичан да никако нећете моћи са сигурношћу да одредите на кога вас тачно подсјећа. На моменте је то бесмртни Ијан Куртис, а на моменте Дејвид Боуви. На моменте чујемо лаганији вокал налик Брајан Ферију када Future Islands звуче баш као Roxy Music, а у сљедећем тренутку Херинг звучи рокерски прљаво као Брус Спрингстин. И баш када сте помислили како је Херингов глас разноврстан, он вас додатно нокаутира изненадним „grawl” вриском на којем би му позавидјели многи пјевачи блек и дет метал бендова. Тада он звучи баш као Мет Бернингер из The Nationala који такође има обичај да заврши неке пјесме експлозивним вриштањем.

Singles посједује све ове наведене карактеристике и представља производ еволуције звука Future Islandsa који су овим албумом кристалисали своју аутентичност и препознатљив стил. Назив албума је интелигентно намјеран јер Singles заиста звучи као скуп синглова које сте могли чути некада у осамдесетим или касније. Албум нема проток, пјесме постоје индивидуално, редосљед није битан и нема јасно одређеног концепта, међутим намјера овог албума и јесу овакве ванвременске пјесме које су могле настати у било којем тренутку од краја седамдесетих па до данас. Уводна пјесма на албуму уједно је и једна од најбољих пјесама 2014. године. Неколико интернет сајтова посвећених музици ставило је управо “Seasons (Waiting on You)” на прво мјесто листе најбољих пјесама из претходне године. Пјесма која говори о промјени, како људи тако и односа међу њима, осваја слушаоца одмах по првом слушању. Ми се поистовјећујемо са Семјуелом Херингом, не само на овој пјесми него и на читавом албуму. Начин на који он пјева је искрен, приземан али и пун емоција и афеката које је сваки човјек доживио. Ријеткост је осјетити и поистовјетити се са поп извођачима данас јер углавном знамо ко су ти извођачи, какве животе воде и о чему пјевају јер то о чему они пјевају врло вјероватно није плод њихових емоција већ планираног аранжмана који има за циљ производњу пјесама за што већу комерцијалну употребу. Баш зато је тренутак у пјесми “Fall From Grace” када Херинг врисне “was it ALL INSIDE OF ME?” можда и фундаментални детаљ албума и карактеристика по којој се Future Islands издвајају од мора осталих извођача данашњице.

Текстови пјесама на албуму нису никаква врхунска поезија, али управо их та једноставност и обичност краси. Херинг пјева о свим оним изазовима са којима се сусреће двоје заљубљених људи. Љубав, промјена, удаљеност, жеља за авантуром и проживљавањем, губитак, носталгија. Чак и помало излизани стихови попут “she looks like the moon” не звуче толико банално и отрцано јер се једноставно уклапају у атмосферу албума. Херинг нас проводи кроз искуства и емоције и приказује нам преломне тренутке једне љубавне везе која, нажалост, не завршава срећно. Посљедње двије пјесме нам говоре о трагичности и пролазности. “Fall from Grace” завршава стиховима “we slowly fall from grace, we slowly fade away” и након тога долази завршна пјесма на албуму адекватно названа “A Dream of You and Me”. Јер некада од велике љубави остане само сан.