Култура

David Eugene Edwards

Aутор: Филип Вукотић

Sarah Vos, The Preacher

На неки начин овај документарац је невидљив за ширу публику. Било да се решите да истражујете опус његове редитељке Sarah Vos или новинара који је радио интервју Gijsberta Kamerа или продуцента Boa Gerdingа, о филму ћете наћи веома мало информација. Наиме, реч је o епизоди, у ширем оквиру, холандског музичко-документарног серијала Lola da musica. Тако, у серијалу се могу видети и чути, поред остaлих, David Bowie, The Smashing Pumpkins, Foo Fighters, Massive Attack и други. The Preacher је прича о бенду 16 Horsepower (далеко мање познатом него што су наведени), о његовом вођи, певачу, текстописцу, композитору и гитаристи – Дејвиду Јуџину Едвардсу. 16 Horsepower, истина, не постоји већ више од деценије, оставивши иза себе четири студијска албума, али се Дејвид Јуџин Едвардс објавио у другој својој инкарнацији под именом Woven Hand. Филм је снимљен током јануара 2000. године, у време пред објављивање албума Secret South, па се тако може видети како бенд усвирава песме баш са тог албума.

Претежно мрачну атмосферу својих албума 16 Horsepower (а нарочито касније Wovenhand) дугује утицајима бендова попут Joy Division, The Birthday Party, Nick Cave and the Bad Seeds, чак у некој мери и бенду AC/DC. Разлоге за то Едвардс нам разјашњава већ у првој сцени филма. Иако је његово детињство било обележено неком врстом хришћанског фундаментализма, никада, како каже, није волео хришћанску музику која није била строго везана за цркву, односно службу која се у цркви врши. То што се дубоко слагао са свиме о чему су извођачи хришћанског рока говорили у својим песмама није било довољно да осети да га се то лично тиче, нити да тиме буде нарочито дирнут. Дарк и нешто агресивнија музика нису га везали за себе једино тим спољним изразом, већ и нешто тананијим, сетнијим осећањем које је он већ поседовао у себи. Велики песнички таленат који сопствено искуство одева у рухо библијских мотива и обратно, изражен наслеђем кантри музике, госпела и алтернативног рока створили су од Едвардса једну од најзанимљивијих рокенрол појава икад.

Филм нас упознаје са Едвардсовом супругом и њихово двоје деце, ћерком и сином који има Даунов синдром. Однос Едвардса са његовим сином неће бити вулгаризован ни на који начин. Напротив, биће приказан као животна ситуација налик свим осталим виђеним у филму. Дејвиду Јуџину Едвардсу, када је имао шест година, умире отац оболео од леукемије након проблема са алкохолом. Сећа га се као бајкера-бунтовника, обожаваоца аутомобила, што није било у складу са оним што је његов отац, а Јуџинов деда, свештеник Назарећанске цркве, проповедао. Пошто јој умире муж, Едвардсова мајка прелази у Баптистичку цркву због строгих правила понашања које је Назарећанска црква прописала (забрана шминкања, одласка у биоскоп, пушења, алкохола, ношења панталона за жене...), што је био разлог дугог сукоба управо са Јуџиновим дедом који, такође, бива представљен у филму. Однос два Едвардса је специфичан. Између њих двојице нема једне генерације, али је њихова комуникација на нивоу односа отац-син.

Када говори о условима у којима ствара, Едвардс не истиче никакаве посебане захтеве, нити услове за рад. Ствара у дневном боравку, на софи, уз звуке са улице и гласове своје жене и деце. Колико се чини незанимљив тај музички део стварања, односно сам процес компоновања, толико писање текстова има своје специфичности. Наиме, Едвардс најпре прикупља и бележи речи које чује на радију, у говору, или прочита негде, а спадају у ред нефреквентних речи или архаичног говора. Потом, уз молитву упућену Богу, чека када ће му се веза између тих речи указати. За Едвардса је једна ствар неупитна, и то не само у свету поетског, а то је постојање Бога, тиме и поштовање Његових заповести и закона. А узевши у обзир са којим заносом и страшћу он изводи своју музику и пева своје текстове проповедник заиста јесте појам који га најбоље описује.

Од ере 16 Horsepower до последњег, седмог по реду, албума Wovenhand-а – Refractory Obdurate, Дејвид Јуџин Едвардс све време је такмац самом себи. Сваки пут исти глас са новом свежином носи исту поруку. Топле препоруке и за The Preacher као причу о човеку, вери и уметности, и за Refractory Obdurate као уметност којом човек исказује своју веру.